Priručnik za normalno ponašanje #3

POLITIČKO OPREDELJENJE

.

U životu svakog čoveka vrlo je bitno političko opredeljenje jer u zavisnosti od toga možete o istom dosta saznati. Isto tako, što je još bitnije, pravilno političko opredeljenje može vam doneti prosperitet i profit. Zato se o ovom problemu treba obratiti dosta pažnje. Vremenom kako sazrevate sigurno ćete shvatiti da su ideali, principi i stavovi za budale. To su obične zablude koje vam mogu mnogo odmoći u životu. Znači, treba da se odreknete svih ideala i principa i prilagoditi današnjici.  Držati se svojih ideala kao pijan plota, više je štetno nego korisno, jer vremena se menaju. Oni koji su danas gore već sutra su dole i tako stalno u krug. Zato vi o tome morate voditi računa. Jer zašto biti dole kada možete biti gore. Zašto biti u jaruzi kada možete biti na tronu. Zato je vrlo bitno  to kako se vi politički opredelite. Ali vaš politički stav ne mora biti konstantan. U zavisnosti od situacije vi možete promeniti vašu političku boju i time omogućiti svoju evoluciju  u životu. Dakle, uvek budite deo političke ekipe koja je na vlasti. Jedino tako možete uspeti. To će vam omogućiti da napredujete, da zaradite i da postanete neko i nešto. Kada dođe do promene političkog sistema vi ćete već imati sigurne veze, dovoljno iskustva i poprilično novca koji ste nemilosrdno pokupili od prethodnog sistema,  tako da vam  neće teško pasti i promena kože.

Ako nešto krene da škripi i ako slučajno steknete dojam da novac nešto ne može da reši. Onda se vi varate. Nemojte nikada da zaboravite činjenicu: da ono što ne može da  reši novac uvek može da reši mnogo  novca. Zato podmićujte, kupujte ljude jer novac je ključ za sva vrata. Menjajte svoja politička opredeljenja kako se menja vlast i bićete uspešni dugovečno.

Znači,  dokle god menjate svoje političke stavove i to uglavnom u skladu sa  vlašću, vi ćete biti uspešan, normalan čovek. Čovek sutrašnjice. Jednom rečju, budite vlastolizac. Uvlačite se samo onima na vlasti, jer oni imaju moć.  Budite i težite da budete deo njih. To je danas tako normalno.

.

NAČITANOST I OBRAZOVANOST

.

Treba izbegavati čitanje knjiga. Šta će vam to ? Samo gubljenje vremena. Treba gledati TV i čitati novine i svi će vas smatrati normalnim. Jer ako čitate knjige, vremenom, vaš vokabular će postati bogatiji, izražajniji, dinamičniji, a to vam može samo smetati. Ovako, komšiju, ženu, šefa ili bilo kog ko vam zasmeta ili vas nervira možete prostački oterati u  materinu pritom ne brinući za svoj bogati rečnik izražavanja. To se načitanim ljudima ne može desiti. Oni su uglavnom uviđajni. Načitani ljudi ne bi baš da uvrede i koriste tako skaradne reči.  Ovako kada ste neobrazovani i nenačitani sa tim nećete imati problema. Čim vas neko čuje da nekom upućujete svoju brutalno vulgarnu psovku sa pominjanjem cele porodice i polnih i drugih organa, odmah će shvatiti da ste ustvari normalan čovek. Slika i prilika Srbina. A zar to ne želite da ljudi misle o vama ?

Pored ovoga knjiga predstavlja i jedan vid manipulacije. Šta ako vas zalude ? A i kosa može da vam opadne. A počećete da nosite naočale sa dioptrijom teleskopa.

Što se tiče obrazovanja, tu nema šta puno reći. Srednja je OK. Šta će vam više. Niste valjda ludi da idete na fakultet ? Samo budala može da štreba deset godina i da nakon toga, kada dobije diplomu, ako je dobije,  ne može da nađe posao. A mnogi i kupuju diplome, tako da ta fora »ja imam diplomu« i nije više neka fora.  Uz sve to naši fakulteti još uvek imaju komunistički  program obrazovanja koji je  bio zastareo i u doba njegove vladavine.  Niste valjda toliko ludi da odete na faks ? Pogledajte samo one, obično najgore učenike iz srednje škole, koji nisu otišli na faks, jer nisu posedovali znanje da ga upišu. Videćete da su oni otpočeli neki biznis i da im dobro ide, da su oformili porodicu, da su kupili neku šklopociju od kola i da su sasvim zadovoljni svojim životom. A ako odete na studije, šta će biti sa vama ? Vratićete se u istoj jakni i pantalonama sa kojim ste i otišli da studirate. Na kraju ćete se i zaposliti kod tih loših učenika da nosite gajbe ili da vozite kamion.

Zato batalite faks ! To što ćete malo više znati teoriju i opštih stvari  zapravo ništa i ne predstavlja. Pa šta ako ćete biti intelektualac ? Jebeš intelekt kad stomak krči. Zato  završite srednju što pre. Dobar je i treći stepen. Šta fali automehaničarima ? Zarađuju više od doktora nauka. Pa alat u ruke i na posao. Umažite se, isprljajte se, cirkajte zidarsko pivo, psujte kao kočijaš i svi će vas prihvatiti kao normalnog čoveka. A ako odete na faks i nakon toga se vratite samo sa diplomom iza sebe i rukama u džepovima a pritom vas još uvek  izdržavaju matorci penzioneri i sami ćete uvideti da ste budala. Obrazovanje je štetno po zdravlje. Zato čuvajte zdravlje.

.

Priručnik za normalno ponašanje #1, #2, #4

Danas nam je divan dan

.

Na današnji dan pre godina šest

dobio sam najlepšu moguću vest

po drugi put postadoh tata

rodi se Fića, prelepi mali bata,

evo i sad posle 2190 dana

Fića izraste u pravog vragolana

za školu se polako priprema

mada i dalje mira nema

nemiran je i ništa ne sluša

u stanju je svašta da uradi i pokuša,

ali ako takav i treba da bude

šta nas briga što se drugi čude

zato sine budi radostan i budi srećan

neka ti život bude dugovečan

neka ti sve od ruke polazi

zdravlje neka te ne prolazi

da nikada nemaš muke i probleme

da uspešno rešiši sve dileme

da umeš da voliš i tebe da vole

da izučiš najbolje perspektivne  škole

da te ljudi poštuju, uvažavaju i cene

za tobom da luduju devojke i žene

da svaku priliku makslimalno iskoristiš

znam da ćeš to lako to da ostvariš…

.

Srećan ti rođendan mali moj sine

neka te u životu ništa ne brine

mama i tata će uvek da se trude

da ti u životu dobro bude

a potrudiće se i tvoj bata Mare

da se sve tvoje želje ostvare.

.

Živ bio i golem porastao

Naša deca

Mnogi ljudi koji su pročitali moje prve dve knjige i kamaru postova sa bloga stalno me kritikuju: „Čemu toliki sarkazam, ironija, bes. Jeste da ima duhovitih tekstova, ali su u isto vreme i vrlo mučni… Ne znamo te kao takvog.“

Početkom 2009. godine objavio sam svoju treću knjigu „Extra nemirci“ koju sam posvetio svojim sinovima Marku i Filipu. U njoj sam, na jedan duhovit način, u formi pesme, opevao detinjstvo svoje dece. Očima jednog roditelja, sve njihove nestašluke i fore zabeležio sam i zauvek spasio od zaborava tako što sam ih načinio pesmom.

Knjiga „Extra nemirci“ je odgovor na sva pitanja i kritike pakosnih i ljubomornih ljudi. Ona je o ljubavi. Roditeljskoj ljubavi. Ali kritike su opet počele. „Knjiga je posvećena samo tvojoj deci ? A druga deca ? Baš si sebičan. Koliko je to para ?“

Ovom prilikom postovaću pesmu koja je posvećena svakom detetu i svakom roditelju. A za te dušebrižnike i navodne kritičare pravo da vam kažem soli me bojko. Budale !

.

NAŠA DECA

.

Iz takta nas izvode

do ludila dovode,

super se provode

i silno razonode,

džaba ih opominjemo

molimo i preklinjemo,

i dalje ne slušaju,

po svome teraju,

kao muve bez glave

nikako da se zaustave

samo lom prave

i pauzu ne prave,

za igračke se otimaju

iako ih mnogo imaju

samo traže i zanovetaju,

povremeno i preteraju,

hoće ovo i hoće ono,

pa šta ako košta puno,

cena ih ne zanima

bitno je da se ima.

Roditelji treba da se trude

da za decu uvek bude

da kupuju igračke i slatkiše

i kad para nema više,

jer deca su najveća radost

sreća, perspektiva i budućnost

naš spas i naša nada,

to su naša deca mlada,

deo su duše i deo srca,

to su naša draga deca,

zato ih volite, čuvajte i pazite

razumejte, slušajte i mazite

to njima znači i treba

da porastu sve do neba.

Neraskidiva veza #1

Ninus Nestorović – Neraskidiva veza

.

Između psa i gazde postoji neraskidiva veza.

Lanac.

***

Ostao sam u Srbiji iz patriotskih razloga.

Nisam imao kud!

***

Da su Turci čitali naše junačke narodne pesme, videli bi oni s kim imaju posla!

***

Janičari su bili naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu, ali su svoj posao obavljali kod svoje kuće.

***

Ja Srbiju nedam nizašta na svetu!

Srbin iz Kanade

***

 

Posao dželata nije lak.

Krvav je to posao.

***

 

Da bi neko bio obešen, nisu potrebni dokazi.

Potrebna su vešala.

***

Sirotinja misli samo na jednu stvar, ali ne na tu na koju vi mislite!

***

Mačka je prvo otvorila kavez, a posle je pojela ptičicu.

Pa, i oslobodioci moraju nešto da jedu!

Neraskidiva veza #2, #3, #4, #5, #6, #7

 

 

Facebook #3

Slučaj treći

.

Živim u malom gradu, varošici na istoku Srbije koja kao i svaka provincija, kako vreme protiče, postaje sve veća provincija. Ljudi su bežali i dalje beže glavom bez obzira što preko grane što u prestonicu. Sve je manje ljudi naročito mladih. Velike društvene firme koje su, da kažemo nešto radile, u procesu privatizacije su propale i ugasile se. Nezaposlenost je strahovita. Mladi nemaju posao niti bilo kakvog izbora a lova im je potrebna kao i svima. Kako se država o njima ne stara niti rešava njihove životne probleme oni su krenuli da se snalaze onako kako znaju i umeju. Ali mladi kao mladi hoće „’leba bez motike“. Hoće sve i hoće odmah. Samo što to ne može da se ostvari na neki pošten i moralan način. Zato je mnogo njih krenulo da se bavi kriminalom a između ostalog i dilovanjem droge jer tu je najbrža zarada.

Zadnjih 20 godina droga uništava omladinu u našoj varošici. Mnogo je mladih života uništeno. Mnogo je mladih ljudi zauvek izgubljeno u paklu droge a nikog za to nije briga niti se trudi da to promeni. Sve se više mladih odavalo tom mračnom poroku a proporcionalno tome broj dilera se povećavao. Brza zarada i konstantno tržište delovalo je vrlo primamljivo za pohlepne i beskrupulozne. Zato su mnogi i počeli da se bave dilovanjem a ljudi se u tom svetu vrlo brzo izopače i postanu još gori nego što su bili. Novac im postaje jedini prioritet. Sve drugo nije važno. Zato i ne biraju način i sredstva kojima će da ostvare svoje ciljeve. Zato se i fokusiraju na decu. Godine im nisu bitne. Zato  sve više opsedaju osnovne škole jer osnovce je mnogo lakše prevariti. Šta znaju osnovci ?

Jedan prijatelj mi reče da je skoro ušao na Facebook profil svog sina, klinca od 12 godina čisto da vidi šta klinja radi i da je tada gotovo doživeo šok. Jedan od okorelijih narkodilera u gradu, mladić od 30-tak godina, koji je važio za neku facu i mangupa, na facebook-u je bio super ortak sa njegovim sinom. I ne samo sa njim. Već sa mnogo klinaca što mlađih, što starijih. S obzirom da je ovo malo mesto i da se svi međusobno dobro poznaju, otac skonta u čemu je ustvari reč. Smesta uđe na profil dotičnog dilera da vidi šta to on ima sa tim silnim klincima. Imao je šta da vidi. Svi klinci su ga prosto obožavali. On je redovno posećivao profile tih klinaca, ostavljao im poruke, bodrio ih, podržavao i razumeo a klinci su se ložili i primali na te priče. Raspitivao se gde žive, ko su im mama i tata, gde izlaze, u koju školu idu… A klincima je bilo drago što im je takav frajer bio dobar prijatelj na fejsu. Jadna dečica nisu ni shvatala šta navodni prijatelj ustvari želi i koje su mu krajnje namere. Deca nisu shvatala da je on želeo njihove male neiskvarene duše a da su oni već bili spremi da mu je predaju. Bilo je potrebno samo nekoliko reči podrške, razumevanja i hvale. Bilo je potrebno samo malo pružene pažnje. I oni su se upecali. Jadni mali naivci.To samo govori koliko su deca usamljena, koliko im se malo posvećuje vremena i koliko roditelji nemaju razumevanja za njih i njihove probleme, a zlo je uvek prisutno i vreba na svakom koraku, što u stvarnom što u virtuelnom svetu.

Facebook #1, #2

Facebook #2

Slučaj drugi

.

.

Jedan moj prijatelj, otac dvoje tinejdžera, muž predivne i kulturne žene, uzoran otac i pažljiv i osećajan suprug uživao je u svojoj  idealnoj porodici i skladnom braku. Svi su im se divili kao porodici. Porodica i brak za primer. Međutim, da li iz dosade ili iz čiste radoznalosti, on  reši da otvori nalog na Facebook-u. U početku je radio što i svi ostali. Sakupio je stotinak prijatelja, uglavnom ljudi koji ga poznaju. Povremeno je piskarao po nešto, postovao klipove sa You Tuba, objavljivo fotkice svoje porodice, prijatelja i sebe… Isto što i rade milioni drugih korisnika Facebooka.

Međutim,  vrlo brzo ga je prošla volja za takvom vrstom druženja. Video je da to nije za njega. Duže vreme nije odlazio na Fejs. Pritisle ga obaveze, nagrnuo posao da nije znao gde mu je glava. Posle nekog vremena počeše da ga zovu prijatelji i pitaju ga da li je dobro i šta se to sa njim dešava. Čovek se našao u čudu. Nije znao šta je u pitanju jer sve više ljudi ga je zvalo i postavljalo ista pitanja. Onda mu rekoše da je u pitanju Facebook. On, brže bolje, krene da se uloguje na svoj profil, kad ono promenjena lozinka. Iz momenta pozva suprugu i ona se prijavi na svoj nalog i tako uđoše u njegov profil. Kad tamo,  imao je šta da vidi. Od njegovih fotografija što na profilu, što u albumima, urađene su gnusne fotomontaže. Objavljivane su neke gadosti i prostakluci. Ostavljani su uvredljivi  komentari i ljudi su vređani bez razloga. Čovek se frapirao. Supruga takođe. Čak su i njegovi klinci videli šta je pisano na profilu njihovog oca samo im bilo blam da ga bilo šta pitaju. Dani su prolazili a gadosti na profilu mog prijatelja su se nastavljali. Neko ga je maksimalno ponižavao. Čovek nije znao šta da radi. Nije mogao da uđe na svoj nalog jer nije znao lozinku. A uzrupator je svakim danom bivao sve gori. Vređao je ljude a ženama i devojkama je upućivao uvredljive i bezobrazne ponude. O mom prijatelju, pisao je najgore moguće stvari, ali najgore od svega bilo je to što je  uzrupator  vređao suprugu i decu, što je i njih podvrgnuo ruglu, što je i njihove fotografije dorađivao  u photoshopu, što je i o njima pisao svakojake gadosti.

Iako je preko ženinog naloga ljudima koje je uzrupator uznemiravao i vređao slao izvinjenja i objašnjenja, to nije imalo nikakvog efekta. Polako, jedan po jedan, brisali su ga kao prijatelja. Napomenuću, da živimo u malom mestu i da se vesti šire i uveličavaju abnormalnom brzinom. Ceo grad je brujao o mom prijatelju i njegovom profilu na Fejsu što je uzrupatoru dalo još veći stimulans i inspiraciju. Krenuo je još žešće sa provokacijama i vređanjem. Međutim, prijatelj videvši da je nemoćan više i nije odlazio na FB. Nije želeo da zna. Samo se bez potrebe nervirao.

Nakon određenog vremena, kada se gotovo pomirio sa sudbinom i kada je već prestao da proklinje sebe što se uopšte petljao sa tim FB, kada je prestao da se obazire na zajedljive osmehe ljudi i prijatelja, kada je smogao snage da ženu i decu pogleda u oči i da im se izvine za sve neprijatnosti  koje su izazvane njegovon nesmotrenošću,  stigla mu je poruka na mobilni sa nekog nepoznatog  broja. Poruka je glasila: „Tako ti i treba kad si kao lozinku stavio svoj broj telefona. Zato sam ti i promenio lozinku. Tvoja nova lozinka je *****. Ubuduće vodi računa sa lozinkom inače opet ću da ti ukradem profil. Pozdrav od prijatelja sa Fecebook-a.“

Prijatelj, čim pročita poruku, brže bolje sede za komp i ulogova se na Facebook. To je bila ta lozinka. Konačno je svim mukama i brukama došao kraj. Ili nije ?

nastaviće se…

Facebook #1, #3

Facebook #1

Zavladala je totalna manija za Facebook-om. I staro i mlado i muško i žensko, svi su na facebook-u. „Od 7 do 107 godina“. Žao mi je što ovom prilikom skrnavim osnovno geslo Politikog zabavnika, al’ nisam mogao da odolim. Svi se dopisuju, linkuju klipove, igraju igrice, rešavaju kvizove i testove, učlanjuju u grupe…. I svi imaju stotine i stotine prijatelja, ljude koje nikad nisu videli u životu ili ih videli samo par puta, pored kojih prođu i ne jave im se jer ih nisu ni poznali, al’ su zato na Fejsu ortaci do jaja.

Ja živim u gradiću u kome živi otprilike oko 15000 stanovnika. Svi se međusobno vrlo dobro poznajemo i svaka vest se širi brzinom svetlosti. Normalno je da se te vesti tokom prenošenja na trač seansama po palanačkim kafićima i kućnim kafenisanjima preuveličavaju i nadograđuju tako da vrlo brzo i nemaju veze sa istinom već samo govore o razvijenoj i pokvarenoj mašti dokoličara i zlobnika.

E onda se pojavio Facebook.

Primeri, koje ću objaviti u nekoliko narednih postova, su se stvarno desili i svi imaju direkne veza za facebook-om. Ljude kojima se to desilo lično poznajem čak i više od toga. Imena neću spominjati. Mislim da nije prikladno. Normalno je da ću krenuti sa najbalnijim primerom. A vi dobro razmislite, koliko ljudi poznajete kojima se desila neka slična stvar i slobodno napišite post o tome.

.

Slučaj prvi

Jedan ortak sa kojim povremeno izlazim u noćni život i bančim do kasno po lokalnim kafićima ispričao mi je šta mu se desilo. S obzirom da još uvek neoženjen a da godine polako teku, uhvatila ga neka pomama pa kidiše na sve što ima suknju i što može da dohvati prekidač i upali svetlo. Ako tako i treba. Kad će ako ne dok je momak. Ponakad mu to kidisanje urodi plodom a ponekad je totalni fijasko. Jedne večeri ošacuje on jednu mačicu. Vidi šalje mu ona nekakve signale, smeška mu se, pući usne, povremeno prostreljuje pogledom. Prijateljica sa fejsa, kao i mnoge. Povremeno razmene po neku porukicu, prokomentarišu neku fotkicu i to je to. Nije loš fejs za probijanje leda i dobru temu za početak flerta. Znajući tu činjenicu, reši on da krene u akciju. Prikrade se njihovom stolu kao svaki iskusan lovac i baci se u obrađivanje. Sve se dobro odvijalo. Smeh, grljenje, pipkanje, umiljkavanje, požudni pogledi, sve veća opijenost… Sve je mirisalo na sex. Cica maca je prihvatila macanovu igru udvaranja i sve je delovalo da će moj ortak još jednom da ima uspešno veče.  Međutim, u jednom trenutku mačica kao oprljena dohvati svoju jaknu i na brzinu je obuče.  Rešila je da ide kući. Tek tako. Iz čista mira.  Džaba je on pokušavao da je zadrži, odgovori od te namere, isprati do kuće, da se izvinjava ni sam neznajući zbog čega,  ona navalila da ide, i to sama, pa to ti je.  Na polasku mu je rekla: „Čekam te na fejsu. Ja sam za 15 minuta kući a ti ako hoćeš pravac kući, pali komp pa se vidimo na fejsu da okončamo veče….“ Ortak se našao u čudu. Dok se on opasuljio ona nestade.

Šta je dotična time mislila. Da okonča veče ? Zna se šta je najbolja završnica takve večeri kada između dvoje sve varniči da je požar neminovan. Divlji sex. A ne mastrubacija preko fejsa. Jebavanje na daljinu. Kucanje umesto tucanje. Čatovanje umesto  heftanje. Igranje sa mišom umesto sa miškom…

Možda se pitate da li je moj ortak otišao kući da čatuje i da kuca umesto da tuca ? Pa, neću da vam kažem. Ne mora vi sve da znate

nastaviće se…

Facebook #2, #3

Hoću i ja PI

Rešio sam da konačno izvučem novi pasoš. Nošen mišlju da je euforija oko novog pasoša i bezviznog režima prošla i da se, shodno tome, smanjila i gužva i krkljanac ispred kancelarija, reših da se bacim u obračunavanje sa našom opštinskom administracijom i konačno ostvarivim tu nemoguću misiju: dobijanje novih putnih isprava za celu moju porodicu. Nisam shvatao koliko sam pogrešio i koliko sam bio u zabludi. Gužva je bila neviđena. Valjda se većina ljudi rukovodila istom logikom pa svi nagrnuli misleći da više nema gužve, redova i čekanja. Kad ono totalni kolaps.

Za dobijenje putne isprave potreban je izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu. Imam utisak da sam, do sada, jedno sto puta izvukao izvod i državljanstvo. Utešno je što to više nije neka stavka. Međutim, ako se izvlači za celu porodicu, trošak nije baš za potcenjivanje. Šta me je nateralo na pisanje ovog posta ? Izvlačenje nove PI i nije neka zanimljiva tema. Ima toliko zanimljivijih tema za pisati. Na primer Sex. E pa i ovde je reč o seksu, ali ne o telesnom…

Nakon silnog čekanja kod matičara, pa u banci da se izvrši uplata raznoraznih taksi, pa ponovno čekanje kod matičara, ja konačno dobih izvod i državljanstvo. Napokon sam imao dokumenta kojima sam mogao da dokažem da sam rođen i da sam Srbin. Da nisam izvukao tu dokumentaciju sigurno ne bih znao i ne bih mogao da dokažem da sam rođen i da sam živ. A to što imam Srpsko državljanstvo i nije neka prednost. Trebalo bi nama da plaćaju zbog toga a ne mi da plaćamo da bi smo dokazali da smo Srpski državljani. Dovoljna nam je kazna to što smo rođeni u Srbiji i što mora da živimo u Srbiji, sada još mora da plaćamo da bi smo to i potvrdili. Mislim, stvarno nema smisla. Međutim, sada se, kao fora, izvod izvlači samo jednom. Nema potrebe da se, kao do skora, za svaku sitnicu i svaku glupost izvlači novi. To je kao ta prednost. Prednost ? Ne treba novi izvod, ali treba overena kopija. A kopija se ne plaća ? Pa normalno je da se plaća !!! Izem ti onda takvu prednost.

Međutim, ti izvodi su priča za sebe. Podaci koji su u njima napisani su apsurdni i nebulozni.  S obzirom da smo supruga i ja, generacija sedamdesetih i da smo rođeni u SFRJ mi imamo državljanstvo SFRJ (tako piše u izvodu). Stariji sin se rodio u sledećoj novoj i manjoj državi-SRJ tako da on ima državljanstvo SRJ. Mlađi sin se rodio u narednoj novoj državi-SR i CG tako da je on, shodno tome, državljanin Srbije i Crne Gore. Povrh svega izvode nam je izdao organ lokalne samouprave sada nove i znatno manje države Republike Srbije. Kada bi neko, ko nikad nije čuo za SFRJ i Srbiju, a takvih ima mnogo, i pod uslovom da zna srpski jezik (što je malo verovatno), sve ovo pročitao, sigurno bi došao do zaključka da smo supruga i ja teški  kosmopoliti jer  smo rođeni u jednoj državi, starije dete u drugoj državi, mlađe dete u trećoj državi, a da mi svi skupa živimo u četvrtoj državi… Analogno tome zaključio bi, da ko je šta radio, supruga i ja smo samo putovali i pravili decu širom sveta ili da budem prost „jebavali se po belom svetu“. Što i ne zvuči tako loše.

Oksimoron svega toga je da smo mi za svo to vreme živeli i dalje živimo u istom gradu. Nismo nešto često putovali.  Svo četvoro smo rođeni u istom gradu, u istoj gradskoj bolnici. Države su se menjale.  Grad je ostao isti. Sve je isto samo se država drugačije zove.

A pasoše još nismo dobili. Za mesec dana imamo zakazano slikanje pa ćemo valjda do 1. septembra, kada prođe sezona godišnjih odmora i počne nova školska godina i kada to neće više imati nikakvog značaja,  da dobijemo te jebene PI ako se u međuvremenu ne desi neka nepredvidiva situacija, npr. pokvari se kompjuter, radnica koja radi na tim poslovima ode na trudničko bolovanje, potroše obrasce za pasoš, zagubi nam se dokumentacija…

U suprotnom možda i odemo na letovanje.

Priručnik za normalno ponašanje #2

Deo drugi

.

MEĐULJUDSKI ODNOSI

U današnjem vremenu teško je znati ko vam je zapravo pravi prijatelj. Mnogi koji se kao takvi predstavljau zapravo to nisu. Oni vam karaju ženu (muža), oni vas cinkaju kod šefa, oni vam grebu kola na parkingu, oni vas zovu u tri ujutru telefonom i odmah potom spuste slušalicu. Zato slobodno možete reći da vi nemate prijatelja. Mislim to morate znati, ali ne i tako se ponašati. Vi prema svima budite fini, naročito prema tim vašim kvazi prijateljima. Nikad ne otkrivajte šta osećate i  mislite a naročito ne njima. To vas može skupo koštati. Zato smešak na lice da bi vam sakrio prave misli. Ono što mislite to ne recite. Ono što kažete nemojte uraditi. Ono što uradite vi poričite. Samo tako ćete uspeti da se održite na površini. Folirajte se maksimalno, tako niko neće biti u situaciji da otkrije ko ste i šta zapravo mislite. Folirajte se jer na taj način možete zavarati druge o svojoj vrednosti. To rade svi. Svi žele da u očima drugih izgledaju mnogo bolje nego što jesu. Foliranje je pravi recept za to. Lažite i preuveličavajte. Neka sve što je vaše bude bolje i lepše. Neka vam svi zavide. To i jeste svrha. Nek crknu dušmani. Nek umru od muke misleći da vama cvetaju ruže iako ste urasli u  korov. Sigurno je da ćete takvim ponašanjem zavarati mnoge neiskusne i naivne, od kojih će mnogi osetiti potrebu da vam se povere ili upitaju za savet smatrajući da ste vi prava osoba za to. A vi odmah, čim oni odu od vas, pozovite najboljeg pseudo prijatelja i prijateljicu i ispričajte im u detalje šta se desilo. Slobodno možete uveličavati i izmišljati. To će imati još bolji efekat. Jer samo ako nekog ponizite sebe ćete istaći. Samo ako nekog pokopate, sebe ćete uzdići.  Ukoliko se ovoga ne pridržavate, brzo će vas prozreti i sistematski uništiti. A kao takvog niko vas neće smatrati normalnim. Znači fol, pakost, prezir i licemerje je put ka normalizaciji.

.

BRAČNA ZAJEDNICA

Šta reći o bračnoj zajednici ? Možda sam o tome trebao najpre da pišem. Ali, ni sad nije kasno. Nije valjda za džabe sinonim za reč brak, reč mrak. Zato da ne okolišemo. Da bi vas drugi smatrali normalnim čovekom pod hitno se morate upustiti u švaleraciju, ako već niste.  Samo tako ćete uspeti da izazovete interesovanje i pažnju drugih. A i samim  hvaljenjem i preuveličavanjem pred lažnim prijateljima o vašim neverovatnim seksualnim iskustvima  mnogo ćete postići. Nije bitno što ćete zbog toga poniziti svog bračnog druga i decu. Oni neće možda ni saznati. A kad ne znaju onda ih niste ni ponizili. Nevažno je što će vašeg bračnog druga zbog toga žaliti i smejati mu se iz prikrajka. Nešto morate žrtvovati.  Osim toga mnogi će vam zavideti jer ćete biti uspešni na više bojnih polja. Postaćete terminator za suprotni pol. Pa šta ima veze ako se razvedete i ako svu zajedničku imovinu rasčerupate, uništavajući sve što vam je nekad bilo sveto ? Zar ćete odreći glavne odlike normalnog čoveka – neverstva, samo da bi sačuvali brak ? Niste valjda toliko stupidni ? Šta vi mislite da je vaš životni saputnik vama veran ? Ne budite tako blesavi. Danas su verni samo psi, mada i oni sve češće ujedaju ruku koja ih hrani.  Zato u akciju. Nabavite hrpu kontracepcivnih sredstva, novo perije, par parfemčića i bacite se u lov. Da bi ste svog bračnog druga ponekad zavarali o svojim nestašlucima, potkupljujte ga sitnim poklončićima i retkim izlivima nežnosti. Tako ćete uspeti da ostvarite tri vrlo važne stvari. Svog bračnog druga ćete obmanuti i učiniti srećnim jer će smatrati da je druga polovina njihove zajednice, to jest vi, savršena i da bolju nikad nisu, niti će moći da nađu. To je naravno laž. Oni su sigurno našli nešto bolje i mlađe, ali šta je tu je. Drugo, okruženje će vas uočiti. Pričaće o vama. Neki će biti i ljubomorni. A, što je najbitnije, uvrstiće vas u grupu normalnih ljudi. I treće, uživanje u kušnji zabranjenih plodova, ništa neće moći da zameni. Zato samo napred u neverstvo, preljubu, brakolomstvo, švaleraciju, neveru… Neka vas ne brinu ove smrtonosne polne bolesti koje haraju.  Valjda će vremenom i za njih pronaći lek.

Priručnik za normalno ponašanje #1, #3, #4

Moderni Vavilon

Ivana u svom postu dotače temu Boga, Sanja je pre jedno par meseci,  pisala o Bogu i shvatanju vere i pritom me podsetila na jedan esej koji sam napisao još davne 1999. godine i objavio u knjizi »Uvertira«. Iz tih razloga osetio sam  potrebu da i ja nešto kažem na tu temu iako je esej koju ću publikovati još uvek u fazi obrade.

.

MODERNI VAVILON

.

Počeo sam da čitam bibliju. Stigao sam do prve strane i odustao. Pročitao sam i deset božjih zapovesti. Nasmejao se i glasno zaključio : » sve je uzalud. Sve je to jedan običan mit, klasična utopija napisana rukom odavno mrtvih ljudi. Da li su oni bili sveci koji su spoznali konačnu istinu ili obični ljudi sa predrasudima ostaje na nama da prihvatimo kako nam odgovara.«

Ne kradi. Ne laži. Ne čini preljube. Ljubi bližnjeg svog. I bla, bla, bla …

Ne. Ne ljubi. Ubij bližnjeg svog. Kradi, laži i preljube čini i bićeš bolje kotiran u društvu. Što više grehova počiniš, to si poštovaniji. Što si bolesniji to si potrebniji. Danas su potrebni bolesni i zavisni ljudi inače kome prodati toliko droge, alkohola, lekova, bombi, coca cole ako ne njima ? Kome prodati toliko smrtonosnih stvari ako ne bolesnom čoveku u čijoj je glavi prethodno indoktrinirana ideja da mu je sve to potrebno, korisno i neophodno.

Počeo sam da čitam bibliju. Stigao do prve strane i odmah upitao: zašto smo mi ljudi zapravo i stvoreni ? Jer zato da bi smo ratovali ? Da bi smo uništavali ? Da bi smo se ubijali i tako nekom pravili veliki profit ? I ne shvatam zašto su se ljudi toliko vekova trudili, usavršavali i razvijali kada su postali samo ono što su danas – telesa bez trunke morala, osećanja i ljubavi. Usavršavali su se da bi stigli do samog vrha piramide opstanka i evolucije i sada kada su gotovo do njega i stigli zaslužili su da budu na njenom samom dnu.

I ko nam je prodao ideju o Bogu i time nas samo kontrolisao i nama manipulisao vekovima ?

Trpite robovi do sudnjeg dana i verujte u gospoda svoga. Tada će svi grešnici biti kažnjeni a vi verni paćenici nagrađeni. Zlo će biti iskorenjeno. Pravda će konačno trijumfovati. HA, HA, HA.

»Ne lipši magarče do zelene trave.« To je samo još jedna vrsta manipulativnih sredstva koja su se pokazala vrlo efikasnim.

Međutim, sve bi bilo idealno kada čovek ne bi ni postojao. Onda ne bi bilo onog koji bi uništavao, ubijao i istrebljivao. Priroda bi trijumfovala a ne bi kao sada bila na pragu sopstvene smrti. Da smo na primer životinje, hrana, potomstvo i opstanak bile bi nam jedine preokupacije. Jači jede slabije. I to je to. Da smo biljke, potrebe bi nam bile još suženije. Našom egzistenijom ne bismo ugrožavali ostali živi svet. A ovako, kao ljudi, previše uzimamo od prirode, a ne dajemo gotovo ništa.

I soba nam je prepuna nameštaja od prvoklanog drveta. Za obroke koristimo uglavnom sve oblike mesa. Na podu nam je krzno od lava. Na zidu kljove od slona. Nosimo gaće od nerca i bunde od vizona. Svakog dana uzimamo sve više segmenata iz prirode, uništimo ih, izmenimo im obilk i onda ih koristimo da bi smo podmirili našu  bolesnu ljudsku svest. A za uzvrat šta dajemo prirodi ? Pa, kako šta ? Pa dajemo đubre, izmet, otrove, prljavštinu … Zagađujemo i trujemo što više možemo i tako se odužujemo prirodi. Ali, zašto se ja zgražavam od tih stvari kada danas ima ekstremno gorih. Da li sam zaboravio da je sada novo doba, da je doba nevinosti odavno prošlo, ako je ikada i postojalo. Ljudi su oduvek bili zli, oholi i pohlepni. Međutim, sada su sve to u mnogo većim razmerama, jer kako su se usavršavali i napredovali, proporcionalno tome rasla je mržnja i zlo koju su gajili u svom biću. Ljudi su se otuđili, okrenuli leđa jedni drugima i gledali samo kako mogu da naude, napakoste i nanesu zlo.

Zato se ja pitam, zašto Bog, ako postoji, još uvek čeka ? Zašto već jednom ne kaže dosta i »svojim mačem ne iseče glave onima koji su ih drugima sekli ?« Zašto se već jednom, makar, ne pokaže i bar tako, ako već neće da sudi, malo uplaši te ponosne ljude koji više od ničega ne prezaju ? Možda se Bog već prikazao i možda smo ga i videli. Možda nismo bili svesni da smo videli Boga ? Možda sve pogrešno tumačimo. Možda smo sve pogrešno shvatili. Da bi smo pronašli odgovore ili pak samo sitne nagoveštaje na ova pitanja, moramo se osvrnuti na religiju i samu veru čoveka.

Ljudi su oduvek religiju i ljudsku veru u Boga koristili za svoje interese i manipulaciju. Zbog svega što nam se danas dešava (ratovi, razaranja, kriza na svim nivoima, nemoral …) ne možemo kriviti Boga idejom da nas je odbacio, niti veru zato što je pogrešna. Možemo kriviti samo sebe, svoju bolesnu prirodu. Za sve što nam se dešavalo i što će se u budućnosti dešavati možemo kriviti samo čovekovu težnju za totalnim gospodarstvom. Ustvari, vera nije štetna i zla. Zli su ljudi i pogrešno je tumače. Čak, slobodno mogu reći: da se ljudi zapravo ponašaju onako kako to jedna vera propoveda nikada ne bi bošlo do onoga do čega je i došlo. Zato se ja ne slažem sa tvrdnjom da su vera i Bog jedni od glavnih razloga zbog kojih su ljudi vodili i još uvek vode ratove. Istina je da su se mnogi ratovi, kako nekad tako i sad, vodili kao verski, međutim, mi zbog toga ne možemo kriviti Boga i religiju. Da se ne ratuje zbog vere, ljudi bi našli neki drugi razlog. Takva je ljudska narav. Vera je samo izgovor.

Ali ako malo bolje sagledamo ovo moderno društvo i religiju kao njegov sastavni deo, doći ćemo do zaključka da se i religija modernizovala i evoluirala. I ona se razvijala zajedno sa razvojem čoveka tako da je konačno postala ono što je danas. Evoluirala je na viši nivo. Promenila je suštinu i ime. Postala je POLITIKA. Zli pandan religije. Viši nivo religije. New Age religija. Politika. Međutim, u ovoj novoj religiji, Bog nije imaginarno biće u čije postojanje nismo sigurni. U ovoj religiji Bog je stvaran, od krvi i mesa. Sam čovek koji sebe proglašava i smatra za Boga. U njoj nema biblije, psalma, svetih knjiga i zapovesti da nas usmeravaju. Njihove funkcije sada mnogo bolje izvršava televizija, internet i svi drugi mediji (za poslušne) i pendreci, šmrkovi, suzavci (za neposlušne). I kao što su nekad vikari masi ljudi prodavali vizije sreće, pobede i večne slave da bi ih što lakše poveli u osvjajanje, to danas, na istom pincipu, rade politički lideri. Ništa se nije promenilo. Sve je ostalo isto. Jedino je čovek (taj politički lider) sebe proglasio za Boga, što je najverovatnije i dovelo da se jedna Vavilonska kula iz prošlosti otelotvori u svaki današnji neboder, odnosno svi zemaljski gradovi u moderne Sodome i Gomore jer kakav je Bog, takve su i tvorevine – pune grešnika, kriminalaca i ubica. Zbog toga, ljudske težnje za totalnom vlašću, moći i potpunom kontrolom, došli smo do ivice sopstvene egzistencije. Došli smo do ivice duhovnog opstanka. Još samo korak i više nemamo prava da sebe nazivamo svesnim duhovnim bićima. Još samo korak i više to nismo.

Zato, stanimo dok još možemo. Pogledajmo kako su završili žitelji nekada proklete kule i prokletog grada. Probudimo se dok još imamo vremena.  Biće isuviše velika tragedija ako se današnjem moderno-globalnom Vavilonu desi isto što i njegovom prethodniku. Sada neće biti onih koji će iz toga izvući neku pouku. Jer ako se to ponovo desi i novi Vavilon bude uništen, biće uništena cela ljudska civilizacija jer je svaki pojedinac odavno postao njegov sastavni deo.

Sa druge strane, ako prihvatimo činjenicu da će svet biti uništen, da će grešnici biti kažnjeni a Bogu odani nagrađani nameću mi se pitanja koja me bune:

Ko će zapravo biti spašen i ko je zaslužio spasenje ? Da li još uvek ima takvih ljudi ? I ako ih ima, gde se kriju ? Ustvari, niko neće biti spašen jer je svaki pojedinac manje ili više postao deo novog Vavilona. Zapravo cela zemaljska kugla sa svim ljudima na njoj je prokleti Vavilon. Svi su grešni. Nema nevinih. Ima samo onih koji mogu to da misle, da se zavaravaju i da još dublje ulaze u greh. Zato Bog nema više šta da traži ovde. Neka za sebe  pronađe neku drugu planetu. Ovde nema kog da spašava. Toliko smo zatrovani da je globalno uništenje zapravo JEDINI SPAS !!!