Stoti

Došlo je vreme za prvu retrospektivu i sumiranje utisaka. Razlog za to, 100-ti post . Međutim, neću sad da davim i da gnjavim. Stoti post, jaka stvar. Hoću samo da napomenem da se za ovih 232 dana koliko postoji blog eXXXperiment, svašta izdešavalo.

Upoznao sam mnoge divne, kreativne, duhovite, romantične, lucidne, realne, pozitivne, optimistične, iskrene,  šaljive, rečite,  pismene, sarkastične, besne, ljutite, cinične, popizdele…  likove odnosno blogere(ke)…

Mnogi od njih dali su mi podršku, podstrek i  inspiraciju za dalje pisanje.  Pisanje je za mene dobilo neku drugu dimenziju. Za skoro dve godine koliko blogujem (kao Remineder i kao Exxx) uznapredovao sam u svom pisanju mnogo više nego što sam to postigao za silne godine unazad. Ta interakcija, podrška i iskazivanje mišljenja drugih blogera kroz komentare omogućila mi je da poboljšam svoje pisanje, ukazala na greške koje pravim, dala je kritiku mom pisanom delu i samim tim usmerila u kom pravcu dalje treba da idem.

Međutim, bilo je i negativnih komentara, provokacija, lažnog predstavljanja, krađe tekstova, vređanja i pljuvanja od strane pojedinih blogera i anonimnih komentatora kojima se eXperiment očigledno nije dopao, ali kad se sve sabere i oduzme, očekivana reakcija u granicama normalnog…

Da više ne bih davio, hvala Vam, što me čitate, podržavate i komentarišete. Hvala Vam što mom pisanju dajte svrhu i smisao. Hvala Vam što me činite važnim.

Za kraj mogu samo da kažem:  »eXXXperiment je u svojoj početnoj fazi… svašta ćete još moći da vidite i pročitate ovde… u to budite sigurni. Do tad, budite mi pozitivni, nasmejani i veseli. Život je samo jedan. Dišimo punim plućima. I da, čitamo se !!!«

Sponzorstvo ili prostitucija

preuzeto sa: http://www.thefrisky.com/

Sinoć sam sa klincima i suprugom otišao u piceriju na picu. Klincima se „strašno“ jela pica a i nama je trebalo samo to, izgovor da se bacimo u skitnju. I pravac picerija.

Kad tamo neviđena gužva, jedva da nađosmo slobodan sto. Dijagonalno od našeg stola sedela je jedna devojka od 20-tak godina, lepa, zgodna, vitka, ništa za dodati i ništa za zameriti, prava lepotica… Nasuprot nje sedeo  je jedan trbuljat, ružan, neobrijan, prilično pijan, vrlo bučan i neprijatan matorac. Hteo je tip da ga svi u piceriji primete zato je tako urlao, šepurio se i glumatao. Lepotica i zver, odnosno ako bi se ova opaska prevela, analogno stanju u Srbiji, to bi pre bilo, bludna lepotica i nafatirano govedo. Devojka više svučena nego obučena reklamirala je svoje atribute… A on, ta spodoba od čoveka, non stop je pipkao i ljubakao na očigled svih. Ispod stola sve češće bi joj gurao ruku ispod prekratke mini suknje što je većina u piceriji mogla da vidi. Videla su i moja deca, videli smo i supruga i ja. Meni je zastala neka knedla u grlu. Došlo mi je da ustanem i oboje išamaram na sred picerije i izbacih ih napolje… Moja deca su me stalo zapitkivala zašto se taj debeljan tako ponaša a ja sam samo ćutao i pizdeo iako sam dobro znao ko je trbuljati matorac i ko je prelepa nemoralna devojka. To je najveća prednost i najveća mana malog mesta. Svako svakog poznaje.

Međutim, ne znam zašto me je ta scena toliko potresla kad je to danas normalna pojava u Srbiji, klinke sa matorcima, zarad interesa. Matorci sebi dižu cenu, istačući sebe kao velike frajere i jebače kupujući ta naivna mlada tela, a te devojke dobiju po neki poklončić, večeru u nekom luksuznom lokalu, najnoviji parfemčić, koji komad firmirane garderobe… ono što im roditelji ne mogu priuštiti i pružiti.

To je glavni dokaz moralnog posrnuća, gubitka pravih vrednosti, krize na svim nivoima u ovoj našoj jadnoj državi. Kada deca počnu da prodaju svoja tela zarad nekih sitnih potrebština. Ova devojka je punoletna tako da ona odgovara za svoje postupke i zna šta radi. A zna li? Šta je sa onim maloletnim devojčicama, srednjoškolkama, koje su počele da prodaju svoje tela matorim perveznjacima zarad statusa i prestiža?

Jašu ih neki smrdljivi debeli prčevi, nakljukani vijagrom, skrnave i prljaju njihovo mlado još uvek nežno telo, snimaju i fotografišu da bi sebe i na taj način reklamirali kao jebače i šmekere. One zauzvrat dobiju neki „sitan“ poklončić ne shvatajući šta time zapravo gube.

U narodu takve devojke i devojčice poznate su kao sponzoruše, ali mnogi ih i izjednačavaju sa prostitutkama. Međutim, ne bi trebalo da vređamo tu časnu profesiju prostitucija. Prostituke pošteno zarađuju svoje parče hleba, koliko god to cinično da zvuči. Nije to nimalo lak posao. Čak naprotiv. Ko ne veruje neka proba. Pored pomenutog, one se ne femkaju, ne glume, ne izigravaju neku finoću i poštenje. One dobro znaju šta su i toga se ne stide. Platiš pa klatiš i posle si miran. Svako ode svojim putem. Kod spozoruša je druga priča. Za karanje opet mora da se plati, ali posle sexa nije sve gotovo. Spozoruša hoće i provod i izlaske i šetnju i noćni život i razvod i brak i sve to mora da se plati… Spozoruša sve naplaćuje…

Sponzorstvo ili prostitucija? Ima li razlike ? Prostitucija je moralnija !!!

Ima li svrhe blogovati ?

U zadnje vreme sebi stalno postavljam ovo pitanje. Ima li svrhe blogovati? Po ceo dan sam za kompom. Klinci pizde jer ne mogu da igraju igrice, gledaju crtane i filmove, surfuju po netu. Jebi ga ćale im bloguje. A stariji imaju prednost. Šta mogu kad sam decu lepo vaspitao.

Žena je počela sve više i sve češće da mi prigovara, kao što se da videti iz prethodnog posta koji je pokraden od tamo nekog luzera što je i inicijalna kapisla za pisanje ovog posta. Šalu na stranu, ali istina je da sam zanemario mnoge svoje obaveze dok dangubim nad PC-ijem i blogujem. Ljudi za to vreme zarađuju pare, zidaju kuće, nešto naprave, poprave ili srede a meni će se deformisati kičma od tolikodg sedenja i blejanja u komp.

Koja je moja satisfakcija što blogujem? To što mi je blog posećen? To što ljudi ostavljaju komentare? To što sam navodno popularan? Od toga se ne živi. To je samo hranjenje vlastitog ega. Ljudska sujeta je strašna stvar, ali je se ne ložim na takve fore. Jeste da mi imponuje kada vidim da ljudi ostavljaju komentare jer ih moji tekstovi zasmejavaju i deluju im zanimljivo, ali da li je to dovoljno? Dovoljno da nadoknadi ovake stvari. Ovakve krađe i zloupotrebe autorskog prava. Što je najgore, ovo nije prvi put. Za zadnjih nedelju dana pronašao sam još dve krađe svojih tekstova, ali nisam mogao da uđem na te poratale, forume ili šta li su već…

Pa Vam postavljam nekoliko pitanja dragi moji virtuelni prijatelji, prijatelji koje nikad nisam video lično, sa kojima nisam popio niti kaficu ili rakijicu ili po neko ’ladno pivce:

Šta je to što treba da kompenzuje moje utrošeno vreme koje sam proveo pišući, čitajući i komentarišući svakodnevno, što sam izgubio dane i dane lutajući ovom našom blogosferom? Šta je to što treba do kompenzuje uvredljive komentare koje su ostavili pojedini likovi a koje su možda pročitali  moja deca i moja supruga? Šta je to što treba da kompenzuje krađu tekstova, krivično delo u normalnom svetu, zloupotrebu autorskog prava, po ko zna koji put? Šta je to što treba da kompenzuje sva ta nerviranja, pizdenja i nervoze koje sam pretrpeo zbog svega što sam prethodno pomenuo?  Da nije možda ta kompenzacija novac? NOVAC? Koji novac? 99,99% blogera koje pratim bloguju za DŽ. Kakav novac. To je misaona imenica u ovoj našoj blogosferi. Pre ćete zaraditi radeći bilo šta drugo. Kao baba sera ili pak kao kopač kukuruza… A  i ti blogeri koji navodno zarađuju blogojući pitanje je koliko zarađuju i da li od toga može da se živi, i koliko dugo? Nedelju dana, dve…?

Usled ovih postavljenih pitanja, prosto se nameću još po neka na koje treba što pre pronaći odgovore: Ko je ovde lud? Da li mi koji se trudimo da napišemo nešto što će biti zanimljivo, duhovito i originalno  pritom trošeći svoje vreme, trud i intelekt ili ti koji nas potkradaju? Da li i dalje vredi blogovati kada ne postoji nikakva pravna zaštita koja vam garantuje sigurnost ili koja će makar naterati te plagijatore da dobro razmisle pre nego što krenu u bilo kakvu zloupotrebu? Da li blogovati i dalje i samim tim takvim beskrupuloznim likovima i dalje omogućavati sve to ili bataliti blog i sve u vezi bloga? Da li odustati ili nastaviti rat sa vetrenjačama?

Ja ću dobro razmisliti o svemu što sam napisao u ovom postu i ako me više ne bude bilo da znate šta je u pitanju…

Da draga

Tekst sa starog bloga koji sam objavio dok sam još bio Reminder… mislim da zaslužuje da bude i na ovom blogu… Međutim, da ovo ne bi bilo klasično copy & paste, ja sam ga malo dopunio i proširio… Nadam se da ćete uživati u čitanju

.

Da draga

.

»Došla nam opomena pred isključenje. Isključiće nam struju ako ne platimo. «

»Da draga.«

»Nismo platili ni telefon, komunalije, kablovsku, ADSL… «

»Da draga.«

»Ova deca su nemoguća. Tvoj stariji sin je opet štipao onu klinku za dupe, dolazili njeni roditelji da se svađaju. Mlađi je prebio druga u obdaništu. Zvao te je direktor obdaništa na razgovor.«

»Da draga.«

»Komšija nam ponovo preti i baca đubre kod nas u dvorište. Mislim da bi trebalo da popričaš sa njim. «

»Da draga.«

»I nemoj više da prdiš. Usmrde celu kuću. Jebo te zidovi se tresu. Uplaših se. Navučiću neku traumu od te grmljavine koju proizvodi tvoja guzica.«

»Da draga.«

»E kako si nekad bio fin i kulturan a sad ? Baš sam se zajebala. «

»Da draga.«

»Još nismo kupili drva a bliži se vreme za loženje. Jer ljubav treba da nas greje?«

»Da draga.«

»I mnogo bre piješ. Samo daj pivo. Daj pivo. Je li ima pivce? Šta nema više piva? Gle koliki ti je stomak. Lep primer daješ svojim sinovima.«

»Da draga.«

»I misliš da ne znam za onu tvoju rospiju. Šta ti misliš ja sam pala s Marsa? Da sam ćorava? Pa ceo grad bruji o tome.«

»Da draga.«

»I ako već hoćeš da znaš i  ja imam ljubavnika i mnogo ga volim i luda sam za njim.«

»Da draga.«

»I bolji je jebač od tebe sto puta. I ima veću kitu od tebe za duplo  ako hoćeš baš da znaš. Kada bi  samo video tu budžu umro bi od muke i kompleksa. Ne bi ga više vadio iz gaća ni kad ti se piša.«

»Da draga.«

»Ustvari od tebe nema ni J od jebača. Sa tobom nikad i nisam doživela orgazam. Uvek sam samo glumila, stenjala i vrištila na silu, suzdržavajući se da pri tom ne puknem od smeha. Nisam  htela da povredim tvoju mušku sujetu.«

»Da draga.«

»Šta koji moj »Da draga«, je l’ me ti slušaš. «

»Da draga.«

»Ti me zajebavaš?«

»Da draga.«

»EEE sad ću da ti razbijem taj kompjuter. Jebo te kompjuter. I jebo te taj blog da znaš. Po ceo dan i celu noć samo bloguješ. Ko ga izmisli majke mu ga spalim. Na električnu bi ga iz momenta.«

»Da drag…. Ček, ček, šta to pričaš? Šta će da razbiješ? Sve mi diraj, ali Blog nikako!!! «

Sad i nekad

slika preuzeta sa: www.deviantart.com

Slušam neke političare kako ne dozvoljavaju da se prošli režim (na koji prošli misle,  đavo bi ga znao, valjda na Miloševićev) poređuje sa vladajućim jer to nikako ne može da bude isto. “To bi isto bilo kao kad bi se poredile babe i žabe. Zato se to prošlo vreme i ne može porediti sa sadašnjim. Ljudi treba da budu malo realniji i iskreniji prema sebi.”

Tako kažu oni, i ne samo da kažu, već i ljutito apeluju i strogo zabranjuju da se iznosi tvrdnja da je sad gore nego što je tada bilo jer to nikako nije istina. “To vreme mraka je odavno iza nas.” Kako narod samo zaboravlja uspehe i dostignuća ove Vlade, pitaju se oni… “Zar je narod zaboravio kako se nekad teško živelo?”

Kad malo bolje razmislim, u pravu su ti političari. Nije isto ! Nije gore ! Bolje je sada ! Njima  sigurno !  Tad su bili opozicija.

Đavolov rečnik #7

PREVARA -  Suština trgovine, duša religije, mamac udvaranja i osnova političke moći.

PRIGOVARANJE – Jedan od mnogih metoda kojima budale vole da gube prijatelje.

PRIJATELJSTVO – Brod dovoljno velik za dvoje po lepom vremenu, ali samo za jednog po lošem vremenu.

PRONEVERITI – Lakovernima podariti nauk i iskustvo.

PROSTAKLUK – Kritičke primedbe koje neko drugi uputi na naš račun.

PUKOVNIK – Najraskošnije obeven čovek u puku.

RELIGIJA –Kćer Nade i Straha, koja Neznanju objašnjava prirodu Nesaznatljivog.

Embrouz Birs – Đavolov rečnik #1, #2, #3, #4, #5, #6, #8, #9, #10, #11, #12

Kako da ubijete svog muža

Skoro sam bio u biblioteci da iznajmim neku knjigu… Gde da pored toliko blogova još čitam i knjige, ali šta ću, to mi je dugogodišnja navika koje ne mogu tek tako da se oslobodim. Navika je strašna stvar… naročito ako je štetna po zdravlje i duh čoveka. A gde ćeš veću štetu po zdravlje od čitanja…

U biblioteci imam uvek isti problem. Ne znam šta da izaberem za čitanje… Vrpoljim se tamo amo, šmekam radnice, čavrljam sa njima, ali nikako da se odlučim šta da čitam… Međutim, ovaj put sam imao sreće, slučajno naleteh na knjigu pod nazivom „Kako da ubijete svog muža i ostali korisni saveti za domaćice“ i dilema oko čitanja beše konačno rešena. Upitah radnice biblioteke šta misle o ovoj knjizi a one se samo zlokobno nasmejaše, što je bio još jedan razlog više da iznajmim knjigu

Čim stigoh svome domu, izvalih se u fotelju, skuvah duplu kafu, uključih klimu, pustih neki chill i  počeh da čitam…

Totalno luda knjiga. Kao što se i očekuje od naslova. Luda i opasna po muževe. Opasna ako je pročitaju supruge. Britke, duhovite i prilično zajedljive rečenice. Prepuna inteligentih opaski i zaključaka. Bez dlake na jeziku Keti kritikuje mušku populaciju i upozorava savremene žene, poslovne majke i supruge, da dobro sagledeju celu situaciju i konačno shvate zbog čega su svakim danom sve nezadovoljnije svojim životom. Kao da je ovom knjigom sebi postavila misiju da ženama otvori oči i natera ih da konačno prihvate surovu istinu da su njihovi lelemudi od muževa ono što ih sputava, ograničava i čini nesrećnim… Razobličuje i razotkriva sve tajne i sve zablude koje se kriju pod velom svete institucije – brak. Postavlja stvari na svoje mesto. Knjiga koja bi trebalo da zabrine mnoge nesavršene supruge i partnere. Knjiga koja će mnoge žene naterati da se dobro zamisle i naterati da same sebi postave pitanje: Da li je ovaj njihov prdonja, zamlata i lenčuga od supruga zapravo dostojan svega toga? Da se nisu možda zajebale u svom odabiru…? Da li možda ne zaslužuju nešto mnogo bolje, u krajnju ruku razvod …?

Brzo sam pročitao knjigu  i evo već danas, sutra, vraćam je u biblioteku dok se moje ženče ne dočepa iste…

Šalu na stranu, svim srcem ovu veoma duhovitu, ciničnu i posve realnu knjigu preporučujem svoj ženskoj populaciji. Svim damama koje imaju supruge, a i onim koje su se ratosiljale te bede ili onim koje tek nameravaju da tu bedu navuku na vrat savetujem da obavezno pročitaju pomenutu knjigu jer ima šta da se pročita. Neće to biti neko otkrovenje, ali ipak zanimljivo štivo, u neku ruku vrlo feminističko, ali iskreno rečeno, vrlo lucidno, britko i istinuto.

Neraskidiva veza #4

***

Od kada gledam informativni program naše televizije, ja znam da ništa ne znam!

***

Da nije bilo ratnih profitera ispalo bi da smo džabe ratovali!

***

Poltroni u bolji život ulaze na zadnja vrata.

***

Izgubili smo kompas. Sad bar znamo zašto lutamo.

***

Možda ja i jesam đubre, al nisam za bacanje!

***

Neraskidiva veza #1, #2, #3, #5, #6, #7

Momak za ženidbu

Tekst sa starog bloga

Videh jednog lika, školskog druga, kako se, noseći majcu sa natpisom „ja sam momak za ženidbu“,  šeta gradom i šepuri kao ćuran.

Ne znam da li da furanje te majce shvatim kao foru ili kao meru očaja. S obzirom da dotičnog dobro poznajem, pre bi to bilo ono drugo. Hoće čovek da se oženi pa to ti je. A ne znam da li je i imao neku devojku a on odma’ hoće da se ženi. Da se osigura. Da ima ko da mu pere, pegla, kuva, čisti, puši… Da ima na koga da se istresa i dernja, da izigrava autoritet…

„Zagoreo kao vojnički lonac“ što bi rekao naš narod. Sprco u dupe preko 30 i kusur godina i zanosi se sa tim glupim majcama umesto da ide da muva, šarmira i udvara. On misli to je tako. Obučeš majcu i gotovo. Sve će ženske, brže bolje,  da mu potrče u naručje. Jer on je momak za ženidbu. Momak za štalu.

Da sam ja kojim slučajem žensko, i da mi se samo približi neko sa takvom majcom, ja bih ga istom i udavio. A obzirom da nisam ne mogu da predvidim reakciju devojaka.

Međutim, majca mu je izbledela od nošenja i nošenja. I još se nije oženio. I kako da se oženi kad nosi takve majce. Zar nije shvatio da je sa tim natpisom „ja sam momak za ženidbu“ zaprvo rekao:

praktikujem samo ručni rad,

ja sam drkadžija,

još sam nevin,

sažalite se na mene,

jebe mi se,

desanka šakić je zakon,

bolje soko u ruci nego ćurka u krevetu,

udelite slepcu,

uzeo sam stvar u svoje ruke…

Možda bi se dotični i ogrebao za poneki snošaj i svrš da je nosio majcu sa nekom drugom parolom kao na primer: „Gay je ok“ ili pak „legalizujete prostituciju“, ali kakoje u pitanju „momak za ženidbu“, moraće na to da čeka dok se ne oženi, ako se i oženi.

Analogno tome postavlja se pitanje koja bi se devojka mogla primiti na tu foru? Sigurno ona koja treba da nosi majcu sa natpisom:

u trećem sam mesecu trudnoće,

uzmeš jednu dobiješ dvoje,

zar sam tolko ružna ?,

nevina sam majke mi,

biološki sat otkucava,

dajem i miraz,

gde da nađem takvu budalu…

Sve u svemu mi smo narod koji se baš nosi. Odelo čini čoveka. Ili barem nekog. Nekima ne može pomoći ni Bog otac a kamo li odelo?

Nije demokratično ali je praktično

Razlog za pisanje ovog posta je komentar anonimnog Trickera koji u zadnje vreme ostavlja uvredljive komentare na ovom blogu. Mogao sam ceo ovaj tekst da napišem kao odgovor na Trickerov jučerašnji komentar, ali ovako će sve ovo biti mnogo transparentnije.

Za 7 meseci, koliko dugo blogujem kao eXXXperiment, nijedan komentar nisam obrisao niti stavio na crnu listu, izuzev spamova. Iako je bilo uvredljivih komentara i vređanja, isti su bili objavljeni jer to je nečije mišljenje. Ja poštujem tuđe mišljenje kakvo god ono bilo. Poštujem, ali ne mora da se slažem sa istim. Što se tiče uvredljivih komentara, ja sam svojim odgovorima uvek uspevao da zapušim usta i da ućutkam te pakosnike i zlonamernike. Najuporniji od svih je Tricker. Ne bih hteo da mu ovom prilikom posvetim i previše pažnje i veličam nekog anonimusa koji nema toliko hrabrosti da ostavi ni postojaći email, ali ovaj post je bio neophodan.

Zato ću naglasniti, da Tricker i drugi koji samo provociraju i vređaju dobro znaju: Ovo je individualni blog sa autorskim tekstovima. Svaki komentar treba da se odnosi na tekst ili autora… Mene kao tvorca ovog bloga u svojim komentarima možete da vređate koliko hoćete. Ne plašim se toga. Odgovoriću vam istom merom. Moja prednost u svemu tome je što imam dovoljno vremena da razmislim šta ću da odgovorim. Ono što neću dozvoliti na ovom blogu i što ću svaki put sankcionisati je vređanje drugih blogera jer to nije svrha ovog bloga. Svaki naredni uvredljivi komentar koji je upućen na račun nekog drugog blogera biće svrstan kao nepoželjan i biće obrisan. Nije demokratično, ali je praktično. Ako imate bilo šta protiv tamo nekog blogera posetite njegov blog pa ga vređajte ili šta već, koji ćete qrac to ovde da radite. Ovde treba da vređate mene i samo mene, ali oprezno jer uzvraćam žestoko!!!