Život
27/08/2010 26 komentar
.
Život je tamnica, koja nema rešetaka
u kojoj su zatvorenici svi ljudi,
osuđeni na najtežu robiju,
zatvor koji nema čuvara,
ali iz koga se pobeći ne može
u kome se rok izdržavanje kazne
okončava jedino smrću.
preuzeto: http://spaghettinight.org
O Exxx
auuu!!! uaaa! ne lici na tebe, zar ne, ovakav post? sto tamnica, exxx????
Miljana
duh robuje telu zar ne ?
Povratni ping: Anonimni
A mnogi to ne shvataju, već ulapšavaju zidove čineći privid slobode. Telo je tamnica duha, i verovatno je zaista samo slobodan kad sanjamo, i kad naš duh napusti tamnicu i odluta slobodno u istraživanje nepoznatog…
Alex
baš tako
Šta ti bi?
Jesi dobro?
Nadam se da su ove reči opet iz nekog davno prošlog vremena?
Crna Perla
ovu pesmu sam napisao pre 15-tak godina a da pritom jednostavno nisam bio ni depresivan ni razočaran. Jednostavno tako mi je došlo
zasto tako pesimisticno?
Nastasja
ne bih znao da ti odgovorim na pitanje…
Volim život, umirem za njim.
Shunjalice
život je lep samo ako se patnja i smrt shvate kako njegov sastavni deo …
Surovo ali tacno!
Zelena
baš tako
previse mracno za mracno doba u kojem je pisano.
ipak si izostavio mogucnost bonseka
IB
Život je tamnica, koja nema rešetaka
tako da bonsek tu ne vredi ništa
hvala bogu i molim boga da ne spoznam takav zivot da razmisljam o tome da predstavlja tamnicu.
dobro znam sta si napisao,nego je bonsek bila metofaroza za one koji bi mozda izlaz iz takvog zivota pronasli samoubistvom – a takvih slucajeva ima (skok, kanap, hladno, vatreno i slicno oruzje)
ha, sad sam vas upecala, i to sve zajedno !
ako si to pisao pre 15-tak godina, onda znam zasto i kako, ali to sto do sada nisi nasao odgovor… za to nemas nkakav dobar izgovor !
vidi ovakvu sliku: na rodjenju tvoje telo dobije “jedinicu” duse, kao interfejs izmedju tvog bioloskog tela i kolektivne svesti iz koje ti dusa potice…
svrha price: kolektivna svest je energetsko bice… nema telo, nema nacin sticanja iskustva, nema ljubavi , radosti, bola, tuge, … energetski sve je moguce, ali se nista ne moze osetiti !
ti u toj svojoj “tamnici” imas jedinstvenu priliku da osetis ! i jedino ti svojim odlukama biras kako ces ovo malo zivota posmatrati ! ako hoces da zivot bude hod po mukama… ma moze, bratac, sto god kazes !
mudrosti je iz date situacije izvuci ono najbolje… znaci dati smisao… i situaciji i zivotu !
ako ti propustis da das vrednost i smisao tom tvom zivotu – nema problema, dace ga neko drugi, pa ces ziveti ono sto drugi odrede, prosto jer si propustio da sam kazes sta hoces !
u zivotu treba napraviti sebi okvirni plan (bez preterano mnogo detalja – ta sloboda se mora prepusiti nekom drugom…) i pri tome krenuti u realizaciju, a detalji ce se sami izgraditi iz interakcije sa drugima… ponekad kako nam odgovara a ponekad kako necemo, ali u svakom trenutku mi biramo kako se postavljamo prema nekom problemu ili situaciji… problemi postoje… mi biramo da li cemo to videti kao katastrofu ili izazov… ali svoje snove treba slediti, treba imati cilj u zivotu i njemu cvrsto stremiti…
ta tvoja tamnica je u stvari dar koji ne prepoznajes, pa mu dajes pogresnu vrednost…
imas porodicu, decu… koje ti vece blago treba ? smisao sam odredjujes samo ako ne gubis iz vida ono sto imas…
problemi su tu da se resavaju… u tome je car, a ne kazna !
`el sam vas smorila ?!
Sta li te je navelo na ovakve reci. Nadam se da nije pisano u skorije vreme.
Znas, takvi trenuci su neminovni, ali nas cine jacim.
Zivot je to…
Breskvice
to je samo pesma i ništa više
Hmmm, iz ovoga bih izvukao zakljucak koji mi se i ranije vrzmao po glavi. Znaci, mi ovde samo sluzimo robiju za zivot posle sadasnjeg. Sve je ovo jedna velika farsa, takoreci? Vrlo lepa pesma, svidja mi se… E i kad budes mogao baci mi DM na twitter-u, voleo bih da te pitam neke stvari? Ako si raspolozen, naravno
ne sluzis ti robiju za zivot posle sadasnjeg !
posle ovoga, zivota nema ! energetski oblici postoje a ne zive…!
ovo ti je jedinstvena prilika da osecas ! na zalost (ili mozda ne ?!), nekih 5-6 nedelja posle rodjenja, ostajes bez svih svojih secanja (majke koje su videle svoje novorodjene kako se smeju kao odrasli – one znaju o cemu govorim…) i dete pocinje od nule… ostaje zarobljeno u telu sa svojih 5 cula, i stice izkustva iz pocetka… ako se zagubi u tim svojim culima, imamo dete i odrasle koji su okrenuti materijalnom i “uzitcima” jer zaborave svoje duhovne komponente… to je onda uglavnom izgubljen slucaj i takvi nikada stvarno ne odrastu, nego i umru a u dusi nikada ne prevazidju pubertet…
stvarno sa godinama i duhovno odrastati je “fora” i ono o cemu se radi u celoj prici… ne izgubiti se kao magare u magli, nego se i u svesnom i budnom stanju povezati ponovo sa kolektivnom svescu (to u snu i onako cinis svake noci !) …
ovo postaje kazna i nocna mora samo ako se ne snadjes sa duhovnoscu….
al` ti to u principu vec sve i sam znas…
Nedođija
pesmu sam i napisao posle čitanje jedna psihološke knjige koja baš govori o kolektivnom nesvesnom i šta je to zapravo
Sopran
dobro kod poezije je što pesmu svako može da shvati na neki svoj način. Taj nedostatak reči govori mnogo puta više nego same reči. Što se tiče twittera čujemo se danas
Škorpionsko pero, eh… Šta ću kada volim , volim silinu reči i emocija, iako vidim život na sasvim drugačiji način …)))
Veco
kakvo prijatno iznenađenje