Kako napisati dobar post ?

Kako napisati dobar post? Mrzim pitanja i savete takvog tipa. Sad ja treba da se pravim pametan i da izmišljam toplu vodu. Kako ovo. Kako ono. Ja kao znam.  Ali hajde da se igramo. Ja ću da se pravim pametan a Vi se pretvarajte kao da čitate nešto dubokoumno i sve će biti ok.

Nego da se ne udaljavam od teme. Kako napisati dobar post? Kako napisati nešto što će privući pažnju, zaintrigirati umove, zagolicati maštu, pokrenuti lavinu i zadovoljiti kriterijume većine zahtevnih blogera i čitalaca uopšte? Kako? Nemam pojma!!! Da znam ne bih pisao ovakve gluposti. Napisao bih dobar post!!!

Mogu samo da Vam kažem kako da privučete pažnju. To je barem prosto. Objavite na blogu svoju fotografiju na kojoj ste goli kao od majke rođene ili porno video u kome ste glavni(a) akter(ka) i  šta će Vam veća pažnja… Ljudi to traže. Ko će da čita tamo neka proseravanja i mudrovanja. Ljudi su toga siti. Zato hoće samo pornografiju i sex.

Zato Vi prihvatite moje savete i ljudi će Vas čitati i čitati, tvitovati i tvitovati, lajkovati i lajkovati… Možda će o Vama izaći i članak u nekom trivijalom časopisu sa nekim bombastičnim naslovom. Možda Vas i angažuju u nekom narednom reality projektu,  a to je ono što želite, zar ne ? Popularnost i pažnja !!!

Hteo bih da naglasim da će u nekom od narednih postova biti objavljena jedna moja škakljiva fotografija samo da bih potvrdio da postupam onako kako propovedam i da sam u pravu. Čitamo se !!!

 

Živelo proleće !!!

Proricanje sudbine

Evo texta sa mog ranijeg bloga koji, na žalost, više ne postoji. Mislim da nije loše da  se podsetimo kako sam razmišljao dok sam bio Reminder. Nisam bio loš ni kao takav, zar ne ?

Zanima vas kakva će vam biti budućnost? Hteli bi ste da znate šta vam donosi sutra? Da li će vam uskoro biti bolje? Da li ćete biti uspešni u životu? Da li ćete dobiti sedmicu na lotou? Da li vas vara? Da li vam se deca drogiraju?

Znam sva pitanja koja bi ste želeli da postavite. A što je još bitnije, znam i odgovore na ta pitanja. Možda ćete se upitati kako ja to mogu da znam, ali jednostavno ja to znam. I nije laž. Ne želim vas prevariti niti obmanuti. Nemam razloga za to. Nisam takav čovek. To samo može štetiti mom ugledu.  Zapravo smatram da ste spremni da vam otkrijem jednu malu tajnu. Ali to više i nije neka tajna. Sigurno ste već čuli. Ja sam vidovit ! Proričem sudbinu. Šta se čudite ? Mislite da u ovom modernom vremenu ne postoje proroci ?  Ako to stvarno milsite, onda ste u velikoj zabludi. Donekle vas i razumem što ste skeptični, ali dopustite mi da vas razuverim u vašem mišljenju i skepsi. Razumem da vam je dosta onih koji hoće da vam kroje budućnost. Dosta vam je političara koji vam predviđaju mračnu budućnost ako ne glasate za njih i svetlu ako ih izglasate.  Dosta vam je svetskih sila koje od vaše budućnosti nastoje da načine prošlost.

Dosta vam je medija koji vam čak i sadašnjost zagorčavaju navodeći vas na sumnju da vi zaprvo i nemate nekakvu perspektivu.

Čisto probe radi. Kao prvo, vi imate isuviše slobodnog vremena sa kojim ne znate šta da činite. Dosadno vam je. Da nije tako, sigurno ne bi gubili vreme na ovom blogu.  Utrošili bi svoje vreme mnogo racionalnije a ne blogojući i čitajući neke postove nekog tamo Exxx-a ex Remindera.  Eto vidite da sam prorok. Zato ću da nastavim sa svojim proricanjem vaše sudbine.

Znači, hoćete da znate budućnost ? Želite da upoznate sudbinu, da se lišite neizvesnosti i strepnje. To hoćete da saznate da bi ste to znanje mogli da iskoristite što bolje. Ali sve to ima svoju cenu, u zavisnosti šta vas zanima. Evo, daću vam broj svog tekućeg računa gde možete da uplatite skromnih 300 evra u dinarskoj protivuvrednosti. Jer vidite kako sam ja uviđajan. Ja naplaćujem u dinarima. Ostali proroci naplaćuju u evrima. A da budem iskren prema vama, jer smatram da to mogu biti, oni baš i nisu neki proroci. Vaša je sreća što ste naleteli baš na mene. Ja sam rešenje za sve vaše probleme. Za vaše probleme i vaš novac.

Pa da krenem sa vašom budućnošću…

Pravo da vam kažem, mediji su u pravu, vi i nemate neku budućnost, s obzirom da živite ovde. Stavite svoj levi dlan na monitor da bih mogao da vidim i osetim vašu sudbinu i budućnost.

Biću potpuno iskren prema vama. Neću vam se ulizivati i nastojati da vam ugađam i govorim vam ono što želite da čujete. Biću sasvim objektivan. Preneću vam sve ono što moja proročka čula vide i osete, najrealnije što je moguće.

Vaš(a) partner(ka) vas vara! Kako vara ? Lepo vara ? Znate, hopa cupa, ali ne sa vama. Zapravo, vara vas odavno. A što vas to čudi ? To je danas tako normalno. Ali da budemo iskreni pa i vi niste baš toliko verna osoba. Zar ste zaboravili onu sitnu preljubu od pre par meseci. Kako, kakvu preljubu ? Ne pravite se naivni i nevini. Mene ne možete slagati.  Onu, kada vam je posle dužeg vremena alkohol pomutio razum i dao vam sasvim dobro pokriće za divlji seks. Dobro, dobro i nije bio neki seks, ali to vas ne opravdava. Preljuba je preljuba trajala ona 2 minuta ili 5 sati. Možda ćete se upitati kako je sve to znam, ali kada ste položili svoj dlan na monitor ja sam istog trena video vašu sudbinu i dalje je vidim kao da gledam film. Video sam vašu budućnost, ali i vašu prošlost. Ali to će ostati naša tajna. Pod uslovom da uplatite 300 evra u dinarskoj protivrednosti na moj tekući. To je najniža moguća cena. Znate nije nimalo lako i bezizleno komunicirati sa višim silama i tražiti odgovore na pitanja koja vas zanimaju. Verujte mi da taj osećaj nije nimalo prijatan i da tih 300 evra zapravo nisu relna cena za bol koju ja proživljavam u tim trenucima.

Dobro nastaviću. U finasiskoj ste krizi. Nemate para. Znam, ali ko danas ima para ? Dobro, dobro. Bezdušne političare, gologuze pevaljke, ufurane mafijaše i krivonoge fudbalere nećemo da računamo. Znači nemate para. Ali, ništa zato. Uživajte, jer vi samo mislite da nemate para. Vi sada zapravo i imate para u poređenju  koliko ćete ih imati u bliskoj budućnosti. Šta ste mislili da su banke blesave pa su vam dale tako povoljne kredite. Bankari su nemilosrdi, što ćete uskoro osetiti. Uzeće vam i crno ispod noktiju.  Šta hoćete da kažete ? Ne sviđa vam se moje proricanje ? Pa nisam vam ja kriv što nemate pare. Sami ste krivi za to. Hteli ste demokratiju. Hteli ste da budete deo evropske unije. Eto vam sad. Šta hoćete da kažete da ljudi u EU imaju para. E sad gde me nađoste. Ja sam samo prorok nisam finasijski ili ekonomski stručnjak. Ta pitanja nisu u mojoj nadležnosti.  Ja vam samo kažem ono što vidim.

Igrajte loto. Možda ćete dobiti nešto. Neku trojku. A ako i ne dobijete, država će vam taj novac vratiti kroz platu ili penziju. Igrajte loto jer se tako puni državni budžet. Bitno je to da budžet bude pun. A nebitno je što vam je novčanik, stomak prazan. Od vašeg praznog stomaka niko nema korist. A od praznog budžeta mnogi tj nekolicina imaju veliku štetu.

Još mnogo toga vas očekuje u budućnost, ali moram da vas posetim. Znate, 300 evra. U dinasrkoj protivuvrednosti. Znate, da uplatite na moj račun. Mislim da to nije mnogo. I mi proroci moramo da živimo od nečeg.

Platićete. U redu. Onda mogu da nastavim.

Ne brinite se 3. svetski rat neće uništiti svet (ili barem ne ceo). Ptičiji ili svinjski, grip je grip. Vanzemaljci ne postoje. Majkl Džekson je živ. Bog je na našoj strani. Pravda će pobediti. Kosovo je Srbija. Mi smo najpametniji na svetu. Istina je tamo negde. Nikola Tesla će vaskrsnuti i nekim svojim najnovijim pronalaskom  pomoći će nam da postanemo najjača sila na svetu.

Sve u svemu to je to. Kao zaključak mogu vam reći da ne treba uopšte da brinete. Iako mnoge stvari koje sam vam rekao nisu baš sjajne vi ne treba da brinete. Uvek vam može biti gore. Pogledajte kako su živeli vaši preci pre jedno par vekova. Oni nisu imali ni struju. Dobro i vi često nemate struju jer vem je isključuju zbog ne plaćanja, ali to nije isto. Vi je ponekad i imate. Zato uživajte u životu znajući jednu činjenicu. Pećinski ljudi su živeli mnogo gore nego vi.

A što se tiče onih trista evra. Primam i u kešu.

preuzeto sa http://jalbum.net/users/guitar1/albums

Samo praksa

Tokom prošle nedelje održao sam praktičnu nastavu grupici studenata kojima  je to bio  sastavni deo edukacije. Svrha prakse bila je praktična primena njihovog stečenog znanja kao i lagano uvođenje u  svet poslovanja i ekonomije. I to je bio moj osnovni cilj kao mentora. Kako su samo bili oduševljeni mojim poslom, misleći kako je baš cool to čime se bavim. Ja sam se samo kiselo nasmejao, jer sam u tim trenucima prepoznao sebe na početku svoje karijere kada sam i ja gajio takav elan i pozitivizam neznajući za mnogo toga što će me kasnije snaći i natovariti na grbaču. Bili su toliko euforniči da su nekoliko puta izjavljivali kako jedva čekaju da završe studije da bi što pre počeli da rade. Meni je u tom trenutku nekako bilo žao te dece. Bilo mi je žao što će taj njihov elan, volju, mladost i snagu uništiti, kroz par godina, surova realnost i sam život u Srbiji. Nisam hteo da im kvarim raspoloženje i ubijam volju i zato im nisam rekao da nakon završetka faksa, ako ga svi završe, mnogi neće raditi u struci, da posla nema, da je kriza velika, da će i ako se zaposle u struci kao pretpostavljenog (direktora, menadžera, šefa, poslovođu, gazdu…) imati nekog kretena koji će svoje frustacije lečiti nad njihovoj mladosti, neiskvarenosti i ambiciji… Nisam hteo da im kažem da će za taj svoj rad imati neadekvatna primanja, da će jedva spajati kraj sa krajem i da će usled toga biti nezadovoljni. Nisam hteo da im kažem da način na koji sam im prezentirao posao kojim se  bavim nije način na koji stvari stvarno funkcionišu. Nisam hteo da im kažem, da sve dok nisu oni stigli ja sam pokušavao da rešim nemoguće probleme, da ispravim sve krive Drine, pobedim sve vetrenjače, otaljigam jedan Sizifov posao i konačno ostvarim tu Pirovu pobedu. Nisam im rekao da moje, sada nasmejano lice, do par trenutaka ranije je bilo namršteno i zabrinuto. Ne nisam im rekao jer to ne bi imalo smisla. Oni zaslužuju mnogo bolje.

Zbog toga ih nisam mnogo kinjio niti terao da rade. Jednostavno dao sam im nekoliko prijateljskih saveta kao stariji kolega, naglašavajući da to što sam stariji ne znači da sam pametniji, ali da zbog te razlike u godinama ipak imam neka stečena iskustva iz kojih sam izvukao neke pouke koje njima mogu da koriste. Rekao sam im da je period života koji trenutno proživljavaju najbolji period u životu jednog čoveka i da zato treba da se zezaju i uživaju maksimalno u životu, ali da ipak treba da se trude i da uče jer to je jedini način koji vodi ka uspehu. Rekao sam im da za njih još uvek ima nade i ima budućnosti. Ima, ali možda ne ovde. I da treba da razmišljaju u tom pravcu. Da pobegnu dok mogu, dok su još mladi i dok ne formiraju porodicu i ne izrode decu. I nakon toga sam odlučio da ih više ne smaram.

Za kraj prakse organizovao sam jedan radni doručak sa ostalim kolegama gde smo svi maksimalno nastojali da se opustimo i zezamo. Nakon toga predao sam im prethodno popunjene karaktersitike i preporuke i na taj način zvanično oglasio kraj prakse ne rekavši im da ovo što su videli i doživeli  nije situacija koju mogu da očekuju kada se zaposle jer ovo je bila samo praksa. Jedna dobra reklama mene kao čoveka i profesionalca i moje firme kao poslodavca. U stvarnosti je sve mnogo teže i mračnije. Ali doći će vreme kada će to shvatiti. Ne moram JA da budem taj koji će im to reći. A možda se nešto u međuvremenu i promeni. To se iskreno nadam.

Trči, Srbijo, Trči

Nastavljamo sa objavljivanjem aforizama i kratkih priča mog prijatelja i kolege Ninusa Nestorovića. Prezentirana priča objavljena je u  autorovoj knjizi  „Vojna tajna“  2006. godine. Uživajte !!!

 

ULICA

 

Kriminalac s čarapom na glavi istrčao je na ulicu. U rukama nosi dve vreće novca i pištolj. Za njim trče dva policajca. U kafeu, sto metara niže, mladić u crnoj kožnoj jakni, ošišan na nulu, puca u glavu neke poznate ličnosti. Krv na sve strane. Ubica izlazi na ulicu i trči.

U susednoj zgradi, na trećem spratu, žena je izbola muža kuhinjskim nožem i istrčala na ulicu. U istoj toj ulici, u isto vreme, mladić od sedamnaest godina, automobilom koji je ukrao na nekom gradskom parkingu, gazi nekog klinca, izlazi iz automobila i trči.

Trči i žena srednjih godina, polugola, a za njom trči manijak, skroz go.

S druge strane ulice trči jedan gospodin, elegantno obučen, s cegerom u rukama, a ispred njega trči džeparoš s novčanikom u desnom džepu koji je prethodno ukraden gospodinu s cegerom.

Trči i jedan lokalni političar, a za njim grupa nezadovoljnih građana. Trče i dve prostitutke, u pokušaju da se sakriju od one dvojice policajaca koje smo već pomenuli na početku priče.

Malo je takvih ulica u Evropi u kojima svi trče, od policajca do prostitutke. Iz ove priče se vidi da naš narod ubrzanim koracima grabi napred. Ne preostaje mi ništa drugo sem da dam podršku ovakvim pozitivnim kretanjima u svojoj zemlji i viknem iz sveg glasa:

„Trči, Srbijo, trči !”

 

 

Kažnjavanje dece

Sinoć sam sa par prijatelja polemisao o vaspitanju dece i da li decu treba kažnjavati ili ne. Tom prilikom ispričao sam im šta je na tu temu odgovorio Milan St. Protić istoričar, političar i nekadašnji ambasador u Americi gostujući u jednoj emisiji (balkanskom ulicom ili tv lice, nisam baš siguran). Voditeljka ga je u jednom trenutku upitala da li podržava kažnjavanje dece i da li on kažnjava svoju decu jer je načula da to čini. Iskreno rečeno ja sam se zaprepastio takvim pitanjem jer pitati nekog danas, a naročito političara, da li kažnjava svoju decu je mnogo glupo ili hrabro. Trik pitanje koje jednog političara može koštati karijere. Međutim, odgovor me je još više zaprepastio. Milan je odgovorio da je to tačno i da on svoju decu kažnjava. I onda je ućutao i samo se zagonetno smeškao. Voditeljka, vidno uzbuđena jer je bila na tragu nečeg seznacionalnog,  potencirala je da gost emisije to malo razjasni. I on je dao objašnjenje. Kad god bi deca napravila neku glupost, nestašluk, budalaštinu ili učinila ono što deca inače znaju da čine, usledila bi kazna. Surovo zar ne ? Kazna je bila:  knjiga po izboru oca je morala da se pročita u roku od desetak dana. I tu nije bilo popuštanja niti kompromisa. Nakon protoka tog vremena deca su imala obavezu da knjigu prepričaju čime bi potvrdila da su svoju obavezu ispunila. Pored samog prepričavanja ona su pritom sa svojim ocem razgovarala o toj knjizi i njihovom doživljaju iste. U početku je deci kazna teško padala. Posle par kazni, otac više nije morao da ih kažnjava. Deca su sama počela da čitaju nečekajući na svog oca. Najverovatnije da su shvatila ko je čovekov najbolji i jedini  prijatelj.

 

Gde bi smo mi danas bili kao nacija i država da smo i mi bili kažnjavani na ovaj način ? Ali možda još nije kasno za našu decu. Otvorite oči vašoj deci.

 

Nije li to početak kraja ?

Koliko god da se trudim da ne razmišljam o tome, ne mogu. Jače je od mene. Sigurno je da ste se i Vi možda to upitali dok ste gledali ili čitali vesti koji dolaze iz Japana. Nije li to početak kraja ? Apokalipsa.

Sada svi već znaju za 21.decembar 2012. kao dan mogućeg kraja sveta. Spekulacija i zaštrašivanje ili drevno proročanstvo. Međutim, to je već stara vest koja je nakon katastrofalnog zemljotresa, cunamija i eksplozija nuklearnih elektrana, ponovo postala aktuelna. Sada su svi već počeli da se pitaju. »Nije li nastupilo ono što nas vekovima u nazad upozoravaju sveštenici, proroci, drevne knjige, naučnici…« Božja kazna. Strašni sud. Odmazda prirode. Ljudi su počeli da osećaju uznemirenost i zebnju gledajući šta se dešava najrazvijenijoj i najnaprednijoj državi na svetu. Niko nije ni naslućivao koliko priroda može biti okrutna i surova a ljudi mali i nemoćni. Možda je to kazna za naš nonšalantni odnos prema njoj i našeg nepoštovanja prirodnih zakona. Možda je ovo samo opomena da se prizovemo pameti i konačno shvatimo da uništavajući planetu i prirodu uništavamo zapravo sebe.

Žao mi je Japana. Žao mi je tih ljudi. Svi znamo kako su bili disciplinovani, organizovani i radni. Kako su bili predani poslu i usavršavanju sebe pojedinaca i nacije. Da su u toj svojoj misiji bili posvećeni najviše što je moguće i da su u tom stremljenju uložili svoj maksimum i sav svoj potencijal. Sada sve to nema svoju svrhu. Ispada da je sve bilo uzalud.

Sa druge strane kad još malo razmislim možda nije čudo što se ovakva katastrofa biblijskih proporcija dogodila baš najrazvijenijoj državi i naciji. Možda su otkrili nešto što nije trebalo ? Znanja koja nisu suđenja ljudskim bićima da ih spoznaju. Kao analogiju celoj priči prisetite se Vavilonske kule.

Isto tako nameće mi se još jedna misao: »Da možda ovaj zemljotres i cunami nemaju nikakve veze sa Božjom kaznom, osvetom prirode, sudnjim danom već da je to možda delo ljudske ruke«. To mi je odmah palo na pamet, prisećajući se knjige Artura Klarka „Apokalipsa Amerike“ u kojoj se opisuje novo oružije, super podmornica koja iz velikih dobina okeana određenim snopovima zraka  izaziva zemljotrese i cunamije jasno usmeravajući njihovo delovanje na tačno određenu teritoriju.

 

Sve u svemu, šta god da je u pitanju, strašno je šta se tamo dešava. Egzistencija čitave nacije je dovedena u pitanje. Sad, da li će im svet izaći u pomoć ili samo reći NEKA IM JE BOG U POMOĆI i pritiskom na daljinski promeniti kanal. Vreme će pokazati.

Zemlja staraca

Prezentiranu pesmu napisao sam pre 18-estak godina kada sam toliko godina otprilike i imao. Pesma je o mladiću koji sagledavajući svoju budućnost  pokušava da se izbori sa nedoumicama, problemima i nespokojem pritom nastojeći da pronađe izlaz, smisao i odgovore.

Ovu pesmu posvećujem današnjoj omladini jer mislim da ona sada ima isti problem koji sam ja imao pre toliko mnogo godina. Što je najžalosnije u celoj priči, ništa se nije promenilo za tih 18 godina. Ova pesma je dokaz toga !!! Omladina nikad nije imala izbora i mogućnosti u ovoj državi. A snaga počiva u mladosti. Mladost je pokretač svega. A naša država je postala država staraca. Pa Vi sad vidite…

 

Ništa nemam

Ja sam mlad,

ali kuda sad,

ja imam želju,

ali gubim volju,

ja imam snove,

ali nemam love,

ja imam tebe,

ali gubim sebe,

ja sve imam,

ali ništa nemam.

Đavolov rečnik #11

Možda ste već zaboravili, ali nastavljamo sa tumačenjem pojednih reči i termina na jedan neobičan i drugačiji način. Napomenio bih da su ova tumačenja napisana pre više od 100 godina, ali da im se smisao ni dan danas nije promenio. Ako sumnjate u to,  na ovom blogu je, do sada, objavljeno 11 delova Đavoljeg rečnika sa meni najzanimljivijim definicijama iz istoimene knjige, pa možete slobodno da proverite !!!

VIŠE – Komparativ od previše.

VLADA – Moderni Hronos koji proždire svoju decu. Sveštenstvo ima dužnost da decu pripremi za njegov zub.

VLASNIŠTVO – Prednost koju stiče A što uskraćuje pravo B da uzme nešto što pripada C.

ZAKONIT – U skladu sa voljom nadležnog sudije.

FRIŽIDER – Pomodna crkva

NADRILEKAR – Ubica bez licence.

Embrouz Birs – Đavolov rečnik #1, #2, #3, #4, #5, #6, #7, #8, #9, #10, #12

Srećan vam 7.mart – Dan žena

Ah, da, 8. mart – Međunarodni dan žena. Praznik lepšeg pola. Dan kada će žene širom ove naše lepe planete (ne cele planete) simbolično proslaviti praznik ženskog protesta i bunta. Praznik koji je uspostavljen još pre više od 100 godina. Praznik koji bi trebalo da simboliše buđenje ženske populacije i njihovo stremljenje ka ostvarivanju svojih osnovih prava kao bića i građana… Dan kada je ženama dozlogrdilo i kada su se usprotivile onom što ih sputava. Dobro. To svako od nas zna. A ako neko i ne zna, tu je google, tako da nema brige oko toga. Međutim ono što mene kopka u celoj toj priči izneću u sledećim redovima.

Kao prvo skupoceni pokloni ? Čemu ti pokloni ? Kakve veze oni imaju sa emancipacijom žena ? Da nije u pitanju komercalizacija još jednog praznika ? 8. mart je postao potrošački praznik jer su takvi događaji neophodni za opstanak  ovog potrošačkog društva.  Kupujte ženama poklone jer to je njihov praznik. Glupa marketinška propaganda. Vrlo uspešna propaganda.

Muškarci kupuju poklone svojim ženama, devojkama, švalerkama, mamama, sestrama, ćerkama strinama, tetkama, ujnama, babama, kolegenicama, prijateljicama, sekretaricama… ?

Žene kupuju poklone svojim sestrama, mamama, ćerkama, tetkama, strinama, ujnama, babama, prijateljicama, kolegenicama, ljubavnicama… ???

Deca kupuju poklone svojim mamama, sestrama, tetkama, strinama, babama, ujnama, simpatijama, drugaricama, učiteljicama, vaspšitačicama, nastavnicama, profesorkama… ?????

Svi kupuju zato što je 8. mart. A ja bih postavio još jedno prosto pitanje: Zašto ??? Šta time dokazujemo ? Emancipaciju žene ili našu podređenost potrošačkom društvu u kome smo svi mi kao jednike indoktrinovani kao potrošači ???

Neko će reći da je taj poklon:  čin učtivosti i džentlmenstva, mali znak pažnje, poštovanje osobe kojoj se poklon daje, iskazivanje ljubavi, znak izvinjenja, nadoknada za uskraćenu pažnju…

A ja bih postavio još jedno pitanje. Zar za takve gestove i postupke mora da se čeka taj 8. mart ? Zašto ne bismo bili takvi svaki dan ? Zašto dan žena treba biti taj 8.mart ? To je tako stereotipno i otrcano. Demode. A uz to, u procesu, komercijalizacije tog praznika, izgubljen je pravi smisao postojanja, obeležavanja i slavljenja dana žena. Žene koje su se pobunile daleke 1908. godine nisu to tako zamišljale. Ili jesu ? Ja sad ne znam da li je ta emancipacija uspela. Jednostavno prerasla je u feminizam, mizandriju i poligamiju. Nije emancipacija ponašati se kao američke tv ikone iz seks i grada i očajnih domaćica … Jednostavno muškarci i žene ne mogu biti jednaki jer su u pitanju dva sveta, dve planete, dva pola, dve polovine jedne celine, dve suprotnosti… Ne mogu biti jednaki, ali imaju jednaka prava i OBAVEZE !!!

Ne bih želeo da me posle ovog posta shvatite kao nekakvog mizogina jer ja žene volim svom svojom dušom. Iz tog razloga, ovom prilikom, proglašavam još jedan dan danom žena – 7. mart. Isto tako, svim damama koje prate ovaj blog posvećujem svoju pesmu u ime ovog novog praznika:

 

ŽENA

Lepotica i rugoba, veštica i vila,

grešnica i svetica, anđeo i đavo,

to je žena.

Majka i ćerka, supruga i sestra,

ljubavnica i švalerka, prostitutka i kurva,

to je žena.

Madona i konkubina, devica i bludnica,

boginja i robinja, princeza i sluškinja,

to je žena

Ljubav i mržnja, istina i laž,

mudrost i glupost, svetlost i tama,

to je žena.

Inspiracija i muza, pesma i poezija

podstrek i izazov, kušnja i čežnja,

to je žena.

Potreba i navika, fantazija i opsesija,

pakost i prezir, porok i greh,

to je žena.

Lice i naličje, početak i kraj,

patnja i sreća, život i smrt,

to je žena.

Uteha i nada, razum i briga,

ljubomora i obmana, prevara i preljuba,

to je žena.

Trijumf i slava, poraz i sram,

nebesa i raj, ponor i pakao,

to je žena.