eXperiment na novoj adresi

eXperiment se nastavlja na drugoj lokaciji. Krajnje je vreme.

Ko želi da učestvuje u potpuno novom eXperimentu, evo linka: http://exxxperiment.net/

Biće ludo kao i do sada !!! U to nema potrebe da sumnjate !

Čekam Vas !!!

Muzika je lek za dušu

Naš prijatelj i bloger Sopranovsky pozvao je sve zaniteresovane blogere da na njegovom blogu pišu o muzici. Ja sam to ushićeno prihvatio i odmah krenuo sa pisanjem. Napisao sam »Muzika je lek za dušu» i slobodno mogu da Vam kažem da ću to često da radim. Da pišem o muzici kao gost bloger.

To preporučujem i Vama. Posetite Sopranov muzički blog i pišite o muzici. Ona najviše govori o tome ko ste i šta ste. Pokušajte da to što slušate iskažete rečima, videćete da nije nimalo lako muziku pretočiti u slova. Nije lako, ali je izvodljivo i vrlo zanimljivo.

I da ja ne bih mnogo trućao jer je ovo post o muzici, najbolje bi bilo da publikujem neku muziku. Pogledajte kako to izgleda i zvuči sa druge strane:

Hvala Vam dobri ljudi

Dragi moji blogeri, twitteraši, facebookovci hvala Vam (gramatički neispravno pisati veliko V kada se obraća množini, ali gramatika mi je uvek bila slaba strana ) na ovoj časti i poštovanju koje ste mi pružili komentarišući, tvitujući i lajkujući moj tekst „Nije sramota nemati“.

Iskreno rečeno nisam se nadao takvoj reakciji i tolikom interesovanju. Za 48 časa koliko je proteklo od objavljivanja pomenutog teksta statistika na blogu eXperiment je poludela. O „cvrkutanju“ i da ne govorim.

Ne bih hteo da zvučim patetično, ali stvarno sam i više nego prijatno iznenađen. Da se razumemo, blogujem dve i po godine, što kao eXperiment što kao Reminder. Za to vreme dobio sam u više navrata potvrdu da sam kao bloger prihvaćen i priznat. Gomile komentara sa neskrivenim oduševljenjem, mnogo emailova sa rečima hvale i podrške, dve godine za redom moji tekstovi objavljuju se u blogopediji… ali ovakva reakcija na pomenuti tekst je ono što me je pomerilo sa mesta. Svrha mog blogovanja je ostvarena. Ništa mi više ne treba. Moj blog-post je jedan od najčitanijih i najpopularnijih članaka već gotovo 48 sati.  Ni to nije prvi put, ali ovolika posećenost, twittovanje, lajkovanje, šerovanje… Stvarno nisam se nadao. I to za mene nije mala stvar. Biti kralj sveta makar i na jedan dan. Preterujem kao po običaju, ali stvarno se tako osećam.

Sa druge strane kad pogledamo tematiku posta koji je izazvao takvu lančanu reakciju, možemo doći do mnogih bitnih zaključaka. Najbitniji od svih je da među nama još uvek ima pravih i dobrih ljudi, ljudi kojima je stalo, koji hoće i koji razumeju, ljudi koji još uvek imaju dušu, mozak i srce. I drago mi je zbog toga jer to me pokreće, daje volju i budi davno usnulu nadu da za nas i našu decu još uvek ima šanse, da ova država može krenuti napred, da ipak nije kasno… Nisam verovao da ću napisati te reči jer sam odavno prestao da verujem u bajke, ali Vi ste me naterali da promenim mišljenje i stav. Vi ste bili ta iskra koja je probudila nadu i veru u bolje sutra u mom biću. A to je nešto najbitnije i najvažnije u životu svakog čoveka. Vera i nada. Zato, hvala Vam dobri ljudi, što ste možda spasili jednu dušu !!!

Ko se krije iza avatara ?

Avatar. Svaki internet freak (da nas nazovem tako) prilikom prezentacije i promocije sebe i svog dela široj javnosti na mreži kao svoj prepoznatljiv simbol koristi avatar. Avatar je njegova digitalna lična karta u ovoj novoj dimenziji delovanja i na osnovu njega on(a) postaje prepoznatljiv(a), prihaćen(a) i manifestovan(a) kao tamo neki virtuelni lik i ličnost. Vremenom avatar postaje zaštitni znak, brend, renome… i vlasnik avatara, pre ili kasnije, i sam postaje svoj avatar. Guta ga Golem kojeg je sam stvorio.

Međutim, ima jedna stvar oko avatara koja je vrlo zanimljiva. Mnogi blogeri, twitteraši, facebookovci… kao avatar ne koriste sličice sa svojim likom već neke simbolične grafike, slike životinja, predmeta, simbole, ili bilo šta drugo što ljude može obmanuti  i dovesti do sticanja pogrešne predstave o samom korisniku avatara. Mnogi od nas na svojim internet stranicama ne publikuju svoje fotografije već se kriju iza vešto i mudro izabrane sličice tamo nečega, iz ko zna kojih razloga. Isto tako, u ovom eXperimentu, Vi nigde nećete moći da nađete moju fotografiju. Mislite da je to slučajno ? Mislite da dozvoljam da se slučajnosti dese ? Da bi smo razbili mrak u kome se nalazite, kada je u pitanju ovaj eXperiment, u ovom postu publikovaću tridesetak sličica sa mogućim izgledom Exxxa, odnosno, pretpostavku »ko bi mogao da se krije iza avatara  ?«

Očekujem da vaši komentari budu usmereni ka izboru fotki, da bih mogao da zaključim imate li uopšte predstavu kako izgledam. Možete izabrati i više fotografija i iskreno se nadam najgoroj mogućoj kombinaciji.

Napad hakera

Ha, ha, ha…. a sad ću i na ćirililci da Vam se smejem, xa, xa, xa, xa… ala ste se upecali…

Zar vam sam naziv bloga sa XXX nije bio sumnjiv ? Pored toga, zar naziv posta »napad hakera« u vama nije izazvao nikakvu sumnju, trenutak kolebanja ? Ne !!! Vi ste jednostavno morali da dođete na ovaj blog. E pa dragi i drage moje moram da vam saopštim nešto. U trenutku kada ste ušli na ovaj blog, jedan mali programčić (moj lični izum) infiltrirao se u vaš računar i krenuo je da radi ono za šta je stvoren. Anti-virus programi ga ne mogu detektovati a on vam ne uništava hard disk niti bilo šta slično. Jednostavno pomoću njega, u svakom trenutku počevši od sada, ja mogu upasti i vaš računar sa svega nekoliko klikova i videti šta sve tu ima. Željeni (škakljivi) sadržaj mogu upotrebiti odnosno zloupotrebiti kada god to poželim. Pa vi sad vidite da li želite da na Youtubu osvane neki Vaš iritirajući video ili slideshow sa provokativnim fotkama ili da neku vašu zanimljivu priču, pesmu, tekst ja objavim na svom blogu kao svoje delo, ili zloupotrebnim vaše lozinke koje ste čuvali u word fajlu pod nazivom šifre, pasovi, lozinke, pswd… Mislim ima milion mogućnosti, ali ja znam da vi to ne želite jer privatnost je privatnost. Bruka je bruka. Vaš prljav veš je vaš prljav veš. Vaši nalozi su vaši nalozi. Neke tajne treba da ostanu duboko zakopane. Ali mnogi od vas su te tajne uskladištili u kompjuteru, misleći da su tu bezbedne. Kakav nonsens. Šta mislite odakle toliko skandal klipova i fotki po netu ? Odakle toliko internet prevara ?

Nego da pređemo na stvar. Ne želite da se bilo šta od pomenutog desi. Znam. Zato sam i napisao ovaj tekst. Šta je potrebno da Vi uradite pa da ja ne učinim ono što mogu i sigurno hoću ? Pa, khm, khm. Da razmislim. Neću da Vam tražim lovu jer znam da i vi kuburite sa kintom. Sex ? Nije to loša ideja, ali hajde da ne mešamo posao i zadovoljstvo. Dakle, ovako, svako od Vas ko ne želi da se desi ono što sam rekao da može da se desi moraće ubuduće da svakodnevno u više navrata posećuje blog eXperiment i da ostavlja gomilu komentara u kojima će veličati i hvaliti velikog mene, lajkovaćete moje postove, tvitovati i tvitovati do ∞, na Facebook-u ćete pisati o meni i glorifikovati moj blog a ja ću zauzvrat čuvati naše tajne. U suprotnom…

PS Nemojte zaboraviti da je programčić infiltriran u vašem kompu i da ja u svakom trenutku mogu videti šta radite i da li se pridržavate uputstva. Eto tako. Prijatan Vam bio dan. I ubuduće iritirajući sadržaje, lozinke i ostale bezbedonosne podatke ne čuvajte u kompu. Rizično je to. Sva sreća da sam Vas ja hakovao a ne neko drugi.

 

Nije Google za svakog

Svi mi koji se bavimo blogovanjem manje-više znamo na kom principu funkcioniše jedan blog. Međutim, svakodnevno nastaju neke nove alatke, ili da se izrazim IT jezikom, vidžeti koji poboljšavaju i upotpunjuju samo blogovanje i samim tim ulepšavaju izgled i povećavaju funkcionalnost jednog bloga. Jedna od veoma korisnih stvari koju nudi WordPress je i mogućnost uvida korišćenih pojmova preko pretraživača koji su tamo nekog doveli do tvog bloga. To je veoma korisna informacija jer se od toga može napraviti profil „posetioca“ svakog bloga. Međutim, i svakojake gluposti tu možete da pročitate. Dokaz za to je glupi upit koju sam pročitao u svom vidžetu »Upiti sa pretraživača«. Povodom toga morao sam da napišem ovaj tekst.

“Kako naterati ne dokazano dete od 5 godina da ne mljacka kad jede ?”

Ovaj upit je tamo nekog doveo do mog bloga. Samo sam ga copy-pastovao jer ja takvu glupost i ne mogu da napišem. Ako ovakve budalaštine i ovakvi upiti šalju  ljude na ovaj blog, onda ja više ne treba da blogujem.

Ne mogu da verujem da postoje toliko ograničeni ljudi da postavljaju takva kretenska pitanja.

“Kako naterati ne dokazano dete od 5 godina da ne mljacka kad jede ?”

Kakav li je odgovor  očekivao da pronađe taj mudri postavljač ovog pitanja ? Sigurno odgovor koji bi njega kao roditelja glorifikovao. Pa hajde da odgovorimo na to pitanje.

“Po upitu koji ste postavili može se zaključiti da ste maran i pažljiv roditelj i da vam je do vašeg deteta stalo. Vidimo da ulažete maksimalan trud da vašem detetu pomognete, što je danas retkost i samo zbog toga smo rešili da odgovorimo na vaše pitanje. To što vaše dete od 5 godina mljacka dok jede je stvarno strašan hendikep i mi vas razumemo u kakvom ste vi problemu. Mi smo oformili grupu roditelja čija deca mljackaju dok jedu i sastajemo se dva puta nedeljno da o tome razgovaramo pritom pokušavajući da nađemo najbolje moguće rešenje i pomognemo našoj deci da postanu kao sva druga deca koja ne mljackaju dok jedu. Na obostranu korist nadamo se da ćete nam se pridružiti u ovom poduhvatu. Dok ne stupimo u kontakt možete preuzeti prvi korak u izlečenju vašeg deteta. Nemojte dati detetu da jede i ono neće mljackati. Međutim, to je trenutno rešenje. Za konačno rešenje problema moraćete nas kontaktirati. Članarina je prava sitnica.”

Google jeste izvor znanja i potrebnih informacija. Pomoću Googla mnogo lakše ćete pronaći ono što vas zanima i saznati željene informacije mnogo brže nego ikada pre, ali Google ne može nadomestiti nedostatak obrazovanja, kulture, kućnog i građanskog vaspitanja. Google ne može sakriti ljudsku glupost i ograničenost, niti  može načiniti glupake i budale mudracima.  Zato  i nije tačna moderna fraza koja se u poslednje vreme često koristi: “Ko nema u vuglu ima u guglu”. Jer, taj neko, ko Google koristi na prezentirani način sigurno ne zna da su deca odraz svojih roditelja i da dete od 5  godina oponaša ono što vidi. I da deca nisu nedokazana nego samo nisu shvaćena. Ta ili taj neko ne shvata i ne zna da samo svojim primerom, ponašanjem i razgovorom može dete usmeriti na pravi put. Taj neko ne shvata i ne zna šta je zapravo roditeljska ljubav, ne razume da vaspitanje ustvari nije samo dranje i kažnjavanje i da deca mnogo više znaju i osećaju nego što oni misle. Taj neko ne zna i ne može da zna da je jedino što je potrebno jeste voleti decu i slušati ih šta nam govore. Ona su mnogo pametnija od nas. Od njih možemo mnogo toga naučiti.

Na ovom blogu do sada nije postojao odgovor na prezentirano pitanje (upit). Ovaj post je odgovor na taj nonsens. Čak i više od toga. Ovaj post je upozorenje takvom soju ljudi da dobro razmisle pre nego što postave upite takvog tipa jer ih čika Google može poslati na ovaj blog a tu će dobiti jednu žešću  šamarčinu.

 

Kako napisati dobar post ?

Kako napisati dobar post? Mrzim pitanja i savete takvog tipa. Sad ja treba da se pravim pametan i da izmišljam toplu vodu. Kako ovo. Kako ono. Ja kao znam.  Ali hajde da se igramo. Ja ću da se pravim pametan a Vi se pretvarajte kao da čitate nešto dubokoumno i sve će biti ok.

Nego da se ne udaljavam od teme. Kako napisati dobar post? Kako napisati nešto što će privući pažnju, zaintrigirati umove, zagolicati maštu, pokrenuti lavinu i zadovoljiti kriterijume većine zahtevnih blogera i čitalaca uopšte? Kako? Nemam pojma!!! Da znam ne bih pisao ovakve gluposti. Napisao bih dobar post!!!

Mogu samo da Vam kažem kako da privučete pažnju. To je barem prosto. Objavite na blogu svoju fotografiju na kojoj ste goli kao od majke rođene ili porno video u kome ste glavni(a) akter(ka) i  šta će Vam veća pažnja… Ljudi to traže. Ko će da čita tamo neka proseravanja i mudrovanja. Ljudi su toga siti. Zato hoće samo pornografiju i sex.

Zato Vi prihvatite moje savete i ljudi će Vas čitati i čitati, tvitovati i tvitovati, lajkovati i lajkovati… Možda će o Vama izaći i članak u nekom trivijalom časopisu sa nekim bombastičnim naslovom. Možda Vas i angažuju u nekom narednom reality projektu,  a to je ono što želite, zar ne ? Popularnost i pažnja !!!

Hteo bih da naglasim da će u nekom od narednih postova biti objavljena jedna moja škakljiva fotografija samo da bih potvrdio da postupam onako kako propovedam i da sam u pravu. Čitamo se !!!

 

Sa druge strane ekrana

Možda bi najpre trebalo dati objašnjenje zašto sam zaključao blog i zašto me nije bilo par meseci, ali koga je za to još briga ? Neću da se zavaravam činjenicom da sam tamo nekom, tamo negde nedostajao, ali ako jesam onda mi je drago zbog toga. Možda sam nekog i razočarao svojim postupkom ali šta sad da radim? Mnogo je ali u ovim rečenicama. Izgleda da sam ispao iz forme.

Možda sam želeo sebi da dokažem da nisam postao zavisan od interneta, da dokažem da ta viruelna stvarnost nije preuzela primat nam stvarnim životom i da mi prioritet nije posato taj digitalni svet u kome sam imao mogućnost da predstavljam sebe onakvim kakvim bi hteo da me vide i dožive a ne onakvim kakav stvarno jesam. Teško je odoleti toj vrsti sociološkog zbližavanja. Lepo je biti društveno prihvaćen, u centru pažnje, okružen hrpom prijatelja… Primamljiva je to ponuda. Biti neko drugi. Predstavljati sebe u najboljem svetlu  što će imati za cilj, manje ili više, ljudi koji će vas pratiti i poštovati. Ali to je samo zavaravanje i sebe i drugih. Život u laži. Virtuelno pa još laž. Apsurdno da nema gde. Zato su te socijalne mreže i doživele toliki uspeh i masovnu primenu. Ali to je tema o kojoj se mnogo razglabalo. Nema potrebe da se i ja sad tu pravim pametan i da popujem. Svima je preko glave tog popovanja i držanja predavanja kako treba da se živi, kako da se ponaša i za koga da glasa. Mnogo je mudrosera. Svi znaju sve i svi vas savetuju kako šta treba. Zato ja to neću da činim.

Ako volite da blogojute, blogujte. Ako volite da surfujute, čatujete, surfujte, čatujte po ceo bogovetni dan. Ako volite da se jebete, jebite see… Radite ono što vas čini srećnim jer ako mislite da je nekog za to briga i da mu je stalo, onda ste, moram vam reći, u velikoj zabludi. Nikog nije briga i nikom nije stalo. Sem vaših najbližih. Niko drugi vas neće razumeti, saslušati i voleti. A najbliži su tu. Na dohvatu ruke ili sa druge strane ekrana ?

 

 

preuzeto sa: http://www.ipad-wallpapers.us

 

Ljubavnik

Ovim postom zahvaljujem se ljudima koji stoje iza projekta Blog Open jer su mi ukazali takvu čast i zadovoljstvo da moju priču Facebook #3 uvrste u ovogodišnje izdanje Blogopedije. To je značajno priznanje meni kao blogeru i veliki stimulans za ubuduće. Hvala vam zbog toga !

Priča »Ljubavnik« je bila uži izbor Blogopedije 2009.  S obzirom da sam je publikovao na svom blogu  koji je u međuvremenu ugašen, pomenute priče  trenutno nema na mreži. Iz tog razloga rešio sam da je ponovo objavim na ovom blogu jer je ipak to jedna dobra priča, koja će izmamiti mnoge osmehe. Zato je valjda i bila izabrana za Blogopediju. Pomenuta priča je deo knjige DemoNkratija koju sam objavio 2004. godine.

Onima koji je nisu čitali želim ugodno čitanje, a onima koji jesu, mislim da jedno kratko podsećanje ne bi loše „palo“. Uživajte !!!

LJUBAVNIK

.

Ispričaću vam jednu tužnu priču. Ona vama  možda neće delovati tužno, ali je mene i te kako pogodila i bacila u depresiju. Bio je to jedan mučki udarac. Nož zaboden u leđa. I to kada sam se najmanje nadao. Nož, čiji me ubod još uvek boli, i posle toliko  vremena. Da, pretpostavljam da naslućujete o čemu je reč. Moja žena ima drugog. Da, ima ljubavnika. Da li je toliko čudno ? Danas je to tako normalno.

Ali zašto je moralo baš meni da se desi ???

Da počnem od početka. Kako sam posumnjao u to da me žena vara ? Mislim da čovek to jednostavno zna. Neki crvić sumnje  u njemu se budi i grize ga, grize… Ne da mu mira. Čovek se peče  na tihoj vatri.  Izjeda ga ljubomora, razara bes i neizvesnost. Tada on prati i najmanji pokret svoje saputnice i kao kobac vreba svakog trena i najmanju grešku. Stalno vraća film unazad  i sve mu  biva  jasnije i kristalnije. Polako mu postaje jasno zašto u zadnje vreme njegova žena maksimalno izbegava svoje bračne dužnosti sa nekakvim glupavim izgovorima:  kao,  boli je glava ili nije njen dan. Bez veze. Zatim dolazi sve ređe spremanje ručkova i „gala” večera, već se dotična samo licka, parfimiše i sate provodi ispred ogledala. Da, to su prvi signali. A još kada odete na posao i odatle pozovote svoj kućni broj a ono linija stalno zauzeta, ili se, pak, niko ne javlja, odmah vam pada na pamet samo jedno. Vaša žena je namerno ostavila podignutu slušalicu da je niko ne uznemirava u  ljubavnim avanturama sa mladim ljubavnikom, ili je, pak, odskitala kod istog, pa se zato niko i ne javlja. Mislim da postoji hiljadu signala koju vam mogu reći i nagovestiti surovu istinu. Ali ponekad je bolje da istinu i ne znate. Bolje je da ne znate da ste najveći rogonja u kraju. Bolje je dok vam se iz potaje smeju komšije. Jer šta će biti kada saznate ? Ko vam garantuje da će te tada odreagovati smireno i staloženo. Možda će vam se za tren pomutiti razum pa će te pritom napraviti belaj. Možete u nastupu besa prebiti ženu, upucati ljubavnika, ili oboje, ili  sebe. Nikad se ne zna kako će čovek reagovati u takvim situacijama. Evo kako sam ja reagovao. To nije u skladu sa mojim karakterom. Ali šta ćeš, bio je to trenutak slabosti.

Kao što sam rekao, u meni se rodila sumnja. Pratio sam ženu, kao majka svoju malu bebu. Na svaki telefonski poziv čuljio sam uši kao satalitske antene da čujem sa kim to moja žena priča. Da, možda, nije sa druge strane slušalice muškarac ? Ali bezuspešno, moja žena bi se uvek našla na drugom kraju sobe. Lukava je bila ona. Redovno bih joj zavirivao u mobilni telefon da bih video ko je zvao i ko joj šalje poruke. Nepoznate brojeve bih  posle zvao i proveravao. Ali ništa. Ni traga od ljubavnika. Sigurno su imali drugi način sporazumevanja koji ja nisam mogao da dokučim. A znao sam da moja žena nekom drugom posvećuje pažnju jer ja sam za mnoge stvari bio uskraćen. Odela mi nisu bila opeglana, od obedovanja paštete i prženih jaja činilo mi se da ću da prokvocam,a seks je postao toliko redak da sam bukvalno zaboravio što to znači. Bes je u meni rastao zbog sumnje da sam sada na drugom mestu, da sam sada bedna zamena, da me je moja mila ženica zamenila nekim mnogo mlađim i lepšim „macanom” i da joj sada on  radi sve one lepe stvari. Bio sam kivan još više što nikako nisam mogao da saznam ko je to bio.

Onda sam rešio da bacim karte na sto. Izveo sam ženicu na večeru u najbolji restoran u gradu. Bila je iznenađena,  a to je bio moj cilj.  Međutim, šok je tek usledio kada sam joj saopštio da znam da ima drugog. U početku je vrdala a kasnije mi je i priznala. Da, priznala mi je da me je zbog njega zanemarila, da je njemu posvetila svu pažnju, da je njime opsednuta, da je on u svakom pogledu drugačiji od mene, da na nju ne viče, da je oraspoložuje, lišava dosade i čini je srećnom. Ja nisam mogao da verujem u to šta je ona pričala. Poželeo sam da je uhvatim za glavu i da  je udavim u tanjir sa telećim medaljonima, koje je konobar tek servirao, ali restoran je bio pun. Pitao sam je gde sam pogrešio i da li ga znam. Rekla mi je da ga znam i da sam joj ja, zapravo, omogućio prvi kontak sa njim. Ustao sam i otišao iz restorana.

Iako sam se pomirio sa činjenicom da sam sada samo zamena, povređeni fudbaler kome će mišići atrofirati od sedenja na klupi, bio sam besan što nisam mogao da otkrijem ko je taj tajanstveni žigolo. Hteo sam da ga uhvatim na delu pa da mu pokažem kako »Musa dere jarca«. Ali, ili sam ja bio isuviše prost u špijuniranju ili su njih dvoje bili isuviše lukavi za mene. Neizvesnost se nastavljala sve do…

Radio sam noćnu smenu. Pozvao sam kući da vidim šta moja ženica radi. Bilo je zauzeto. Pozvao sam nakon pet minuta. Isto. Nakon pet minuta ponovo. Ponovo zauzeto. To je to. Tu sam pukao. Sada ću im pokazati. Sada su gotovi. Istrčao sam iz kancelarije i pohitao ka kolima. Šef je istrčao za mnom i nešto mi govorio. Ništa ga nisam čuo. Ko zna kako sam izgledao kada je i on bio šokiran i zaprepašćen. Seo sam u kola i za nekoliko minuta već bio ispred kuće. U mojoj radnoj sobi bilo je upaljeno svetlo. Zar u njoj. E jebaću im kevu. Otišao sam do garaže i uzeo jednu poveću metalnu šipku. Sada ću im pokazati kako prolaze oni koji meni natačinju rogove. Pred očima su mi igrale slike moje razgolićene ženice u naručju nekog nabildovanog momčića koji se sladio njenim zabranjenim voćem. E presešće mu meze. Sada će da plati i za aperativ i za meze, ali i za glavno jelo. Neće taj više biti u stanju da koristi onu stvar čak ni za pišanje. Ulazna vrata su bila otključana. Drznica ih čak nije ni zaključala, pomislih. Iz moje radne sobe čuo se njen kikot. Ja sam naglo otvorio vrata i zamahnuo šipkom. Ona je vrisnula, šipka je pogodila pravo u metu. On je tresnuo o pod. Ja sam nastavio da ga udaram. Praštalo je na sve strane. Ona je vrištala, zgrabila me je za ruke, šamarala, ali ja sam se oslobodio njenog stiska i nastavio sa udaranjem. On je ispušato čudne zvuke, ali ja sam ga i dalje udarao iz sve snage nesvestan onog šta činim. U trenutku kada mi je žena udarila tako jak šamar da mi je cela glava počela da zuji,  postadoh svestan šta činim. Bacio sam šipku i pogledao svoju ženicu koja je ridala, slinila i rukama me udarala. Razumeo sam je. Pogledao sam kršinu na podu. Sada je bio neupotrebljiv. Više nije mogao biti ni zamena, a ja, ja sam ispao takva budala. Koji sam ja mamlaz. Sve vreme se moja žena sa mnom šegačila. Kako nisam shvatio da je ono u restoranu bila samo šala. Nije bilo nikakvog ljubavnika. Ona je htela da vidi kako ću ja da reagujem. A koga sam ja to onda mlatio. Nećete mi verovati. Svoj novi pentium IV. Moja ženica se „navukla“ na čatovanje, blogovanje na razne on-line igrice tako da je skoro sve vreme provodila na internetu. Zato je veza i bila stalno zauzeta, zato i nije stizala da spremi klopu, da opegla odelo, da sa mnom vodi ljubav. Postala je ovisna o računaru. Kada sam joj ja ispričao o čemu se radi ona je počela da se smeje. Otišli smo u sobu i celu noć vodili ljubav. Sutradan me je probudio prijatan miris. Ženica mi je spremala doručak. Ja sam bio srećan. Suparnik, bio od krvi i mesa ili plastike i čipova, bio je mrtav. Ponovo je bila samo moja,  ali  morao sam da „puknem“ i par stotina evra za popravku PC-a.

Zla krv

Ovo je demokartska država. Shodno tome i ovom blogosferom bi trebalo da vlada demokartski duh. Svako ima pravo na literalnu slobodu i pravo na svoje mišljenje. Isto tako i taj samozvani blog kritičar ima pravo da iskaže svoje mišljenje dokle god ne vređa druge. Mene je prilično uvredio samo zato što ga je autor novoosnovanog bloga (druga strana iste medalje) debelo poklopio i iskazao mu svoje mišljenje o njegovom kritikovanju.

Ja neću da se pecam na te provokacije jer to je samo širenje zle krvi u ovoj blogosferi. Širenje zle krvi i pokušaj tog kvazi blog kritičara da poveća posećenost svog bloga tako što će da vređa druge. Rekao je šta ima da kaže iako to nema veze sa stvarnošću, ali niko nije savršen.

Neću da se nerviram jer neću da mu pružim takvo zadovoljstvo. On neka pljuje i dalje. Upljuvaće samog sebe. A pravo da vam kažem, baš me i zabole Qurac šta dotični radi. Imam ja pametnija posla. Oni koji me čitaju dobro znaju ko je i šta je eXXXperiment. Tako da me mišljenja tamo nekih isfrustriranih kritičara u pokušaju nimalo ne zanimaju. Neću sa njima da se zamaram i gubim svoje vreme. Posvetiću ga onima koje volim. Neću da trujem svoju dušu mržnjom, zavišću, pakošću, besom i prezirom. To nek radi neko drugi. Neko kao što je taj blog kritičar. On je zato i krenuo sa blogovanjem.