Fatamorgana

Jungle Queen je na svom blogu objavila pesmu „Superheroj mog ljubavnog života“. Odlična pesma. Baš po mom ukusu. Mene je asocirala na pesmu „Fatamorgana“ koju sam napisao pre mnogo godina unazad. A zašto ? Nemam pojma S obzirom da svaka moja ljubavna pesma ima svoju priču vezanu za njeno nastajanje, isto tako i „Fatamorgana“ ima svoju priču. Međutim, ovom prilikom neću Vam ispričati tu priču. Post bi bio mnogo dug. Uradiću to neki drugi put.

Ovom prilikom samo ću postovati pesmu „Fatamorgana“ u čast Jungle Queen i svih blogerki koje prate ovaj blog Nadam se de će Vam se svideti

Fatamorgana

.

 Sunce iz tvog oka

mi gori kožu i topi kosti,

oduzima poslednji atom snage

isparavajući preko pora;

ja umirem od žeđi

od žeđi i ljubavi,

od koje me jedino može spasiti

samo kap suze iz tvog Sunca.

Nemi povetarac nastao

pokretima usana tvojih,

duva sve jače i jače

i postaje vetar, oluja, tornado,

diže me sa zemlje i baca u nebesa,

okreće moje telo kao mali suvi list,

uživajući u svojoj igri

i ponovo me baca na zemlju,

skrhanog, još više uvelog i žutog.

Ja koračam pustinjom svoje duše

u potrazi za svojom oazom i svojim rajem,

jedini moji saputnici su

zmije samoće i ljubomore,

koje gamižu tu pored mene i ujedaju me

trujući mi dušu i oduzimajući snagu.

.

U daljini vidim tvoj lik,

anđela bez krila, anđela bez srca,

kako mi se smeši i sebi doziva;

i dobijam snagu, dobijam volju

puzim zadnjim atomima snage

i stižem do tebe,

grabim svojim rukama

u želji da te zagrlim,

ali kroz njih jedino osećam

strujanje vazduha i vrelinu peska,

malopređašnja vizija

rasprašila se svud oko mene.

Očajan, shvativši da je sve to bila laž,

da si ti postojala samo u mojoj svesti

ja padam umoran i tužan,

i prepuštam Suncu, gmizavcima i smrti,

sa suzom u oku i nožem u srcu,

umirem, ne znajući

da je odmah tu iza prvog brda,

bila oaza za kojom sam tragao.

Zemlja staraca

Prezentiranu pesmu napisao sam pre 18-estak godina kada sam toliko godina otprilike i imao. Pesma je o mladiću koji sagledavajući svoju budućnost  pokušava da se izbori sa nedoumicama, problemima i nespokojem pritom nastojeći da pronađe izlaz, smisao i odgovore.

Ovu pesmu posvećujem današnjoj omladini jer mislim da ona sada ima isti problem koji sam ja imao pre toliko mnogo godina. Što je najžalosnije u celoj priči, ništa se nije promenilo za tih 18 godina. Ova pesma je dokaz toga !!! Omladina nikad nije imala izbora i mogućnosti u ovoj državi. A snaga počiva u mladosti. Mladost je pokretač svega. A naša država je postala država staraca. Pa Vi sad vidite…

 

Ništa nemam

Ja sam mlad,

ali kuda sad,

ja imam želju,

ali gubim volju,

ja imam snove,

ali nemam love,

ja imam tebe,

ali gubim sebe,

ja sve imam,

ali ništa nemam.

Semafor

CRVENO – stojiš i gledaš,

ŽUTO – pripremaš,

ZELENO – ufuravaš.

.

To je semafor tvog života,

on upravlja

raskrsnicom tvoje svesti,

to je semafor tvoje sudbine,

on ti pokazuje

da možeš krenuti,

ali gde ?

.

I ponovo je crveno, trebaš stati,

dolazi žuto, dobro razmisli,

zeleno je, odluči se DA ili NE.

Život

.

Život je tamnica, koja nema rešetaka

u kojoj su zatvorenici svi ljudi,

osuđeni na najtežu robiju,

zatvor koji nema čuvara,

ali iz koga se pobeći ne može

u kome se rok izdržavanje kazne

okončava jedino smrću.

preuzeto: http://spaghettinight.org

Većina

Svako sam bira svoj put

i svakom je svoj put pravi,

niko od nas nije slep

ali postoji ono

što se ne želi da vidi.

Svako može biti velik

samo treba volje i truda,

najlakše je biti mali,

najlakše je biti većina !

Još jedna ljubavna

JA SAM TVOJ PAS

.

Veži me lancem,

napravi malu kućicu,

nadeni glupavo ime,

i baci mi kosku,

jer ja sam tvoj pas,

samo tvoj pas.

Jednom u godinu dana

daj mi vodu da pijem,

jednom u deset godina

prošetaj me gradom

jer ja sam tvoj pas,

samo tvoj pas.

I slobodno me možeš tući

i pokazivati drugaricama

i reći, ovo je moja smrdljiva džukela

samo laje i troši hranu,

jer ja sam tvoj pas,

samo tvoj pas.

I kad god ti se prohte

možeš pozvati šintere

koji će me negde na đubrištu

ubiti i baciti u smeće,

ali na kućici ostaće ime moje,

a lanac kojim si me vezala

držaćeš na zidu kao večnu uspomenu

na svog vernog psa.

.

San

Svim damama koje prate blog eXperiment posvećujem ovu svoju pesmu. Srećan vam 8. mart. Neka vam život bude ispunjen ljubavlju, srećom, zdravljem, lepim trenucima… I hvala vam. Hvala što se mom pisanju dale smisao.

.

.

San

.

Sanjao sam te noćas,

kako si me uzela za ruku

i odvela daleko,

negde, gde smo pod vrelim Suncem,

na pesku plaže, uz zvuke talasa,

koji su nam kvasili znojava tela,

i ublažavali vatre i strasti

nastale njihovim iskričenjem,

otkrivali svoje najveće tajne.

Sanjao sam,

kako smo u tom času sami sebi dokazali

da smo još uvek mladi

i da još uvek znamo da volimo;

da smo zaboravili na sve

što nas boli, ograđuje i sputava;

da smo oslobodili

naše odavno zarobljene duše,

ograničene vlastitim telom

i poleteli visoko,

dodirivali Sunce, milovali vetrove,

i krišom krali oblake

sa sopstvene podloge neba,

uzimajući njihov oblik

za naše slobodne duše.

Sanjao sam,

i da smo se nakon završenog leta

vratili na plažu,

i kako si ti

svojim nežnim drhtavim prstićima

na pesku ispisala imena naša

koja su odmah potom pramenovi talasa

izbrisali i odneli daleko ka pučini,

govoreći nam da je to bio sam tren

koji bi trebalo ponoviti, makar još jednom.

Sanjao sam, i u trenu kada otvorih oči,

more, Sunce i plaža, nestadoše u trenu,

zamenila ih je užasna tama,

čija me je gustina gušila i pritiskala

i u kojoj sam ja,

umesto tebe u naručju svome

mazio stari pocepani jorgan,

a umesto tvojih sočnih usana

ljubio izgužvani znojavi jastuk,

shvatio sam da je sve to bio san,

iz koga su zvuke talasa,

na javi, zamenila zujanja komaraca,

kojima ravnodušno dopuštam

da popiju još koju kap krvi moje

pošto su oni u tom trenu, bili jedini

sa kojima sam mogao podeliti svoju tugu.

Samo za tvoju ljubav

Da me ne biste shvatili kao nekoh sarkastičnog tipa koji jedino što zna je to da se podsmeva i da kritikuje rešio sam da objavim ovaj post.

Kao srednjoškolac bio sam ludo zaljubljen (po ko zna koji put) u jednu prelepu devojku. Možda ona drugima i nije bila nešto naročito, ali meni je brate ona bila ludilo i to u pozitivnom smislu te reči. Ludeo sam za njom sve više , a ona me nije zarezivala ni 2%. Ja želeći nekako da joj se približim krenoh sa pisanjem ljubavnih pesama misleći da će je one očarati i da će mi brže bolje pohrliti u zagrljaj. Napisah hrpu pesama i slah joj kako bi koju napisao, ali ništa. Jeste da joj je bilo drago zbog pesama. Hvalila se. Pokazivala ortakinjama.  Počele one mene da startuju . Svidele im se pesme pa htele i one da imaju po neku o sebi. A ja bandoglav pa to ti je. Hoću nju i nijednu drugu. E baš sam bio glup. Na kraju ništa nije ni ispalo. Ona se smuvala sa nekim sportistom a ja sam se ubrzo potom opet zaljubio.

Prošle su silne godine od tad. Oženih se ja i poudavaše se one, izrodiše se deca… Život ide svojim tokom. Slučajno sretoh moju neprežaljenu ljubav kojoj sam posvetio sile pesme. Zastadosmo i lepo se ispričasmo. Ona mi reče da one pesme još uvek čuva i da su joj mnogo drage. Da ih povremeno i pročita i da je odmah obuzme neka vrsta sete i  radosti u isto vreme. Reče mi još da je čula da sam objavio tri knjige i da bi baš volela da ih ima. Ja joj zatražih adresu da bih mogao da joj pošaljem knjige. Ona se obradova i dade mi adresu. Poslao sam joj knjige prvom prilikom.

Ne znam kako je reagovala kada je videla da u te tri knjige nema nijedne pesme koju sam nekada posvetio njoj. Jebi ga, izabrala je sportistu.

Ovom prilikom objaviću jednu od  pesma koju sam tada napisao, kada sam još bio mlad, neiskusan i zaljubljen do ušiju. Iz tog  razloga nemojte mnogo ozbiljno da je shvatite to su počeci mog pisanja a ja sam još uvek bio naivan klinac.

.

.

Samo za tvoju ljubav

.

Samo za tvoju ljubav,

skočio bih u more

i tonuo polako, sve do dna,

tu bih međ’ školjkama tražio

biser tebi na poklon,

jer sjaj njegov podseća me

na sjaj očiju tvojih,

ali biser nije dovoljan

da iskaže njihovu pravu lepotu.

Samo za tvoju ljubav,

odleteo bih do Sunca,

spržio ruke, spržio oči,

spržio srce i spržio dušu,

jer i Sunce me na tebe podseća,

vrelina tvog poljubca

sagorela me je do srži.

Samo za tvoju ljubav,

isekao bih vene, polako krvario

i svojom krvlju pisao ti pesme,

sve dok bi ona tekla

jer i moja krv

zbog tebe mi život daje

zato ti i nju posvećujem.

Samo za tvoju ljubav,

uzeo bih nož

i zario sebi u srce,

i slušao kako sve sporije kuca,

a kada bi smrt došla po svoje

i slike počele da vraćaju unazad

i polako mute,

znaj,

da ja umirem zbog tebe,

i da će moje zadnje reči biti:

VOLIM TE,

VOLIM TE,

VOL …

.

Ne ja nisam mrtav !!!