Mali Princ

Posvećeno svim damama koje prate blog eXXXperiment

Ovaj, pomalo neobičan splet okolnosti, dogodio se pre jedno osamnaestak godina. Zašto mi je taj događaj isplovio na površinu posle toliko vremena, ne znam ni sam. Bitno je, da će i posle tolikog vremena ipak otpočeti svoje postojanje ne u formi odavno zapostavljenog sećanja, zaturenog ko zna gde u mom mozgu,  već u formi napisane reči.

Kao što se može naslutiti iz naslova reč je o knjizi „Mali princ“.

Bio sam još uvek momak. Mlad, neiskvaren i donekle neiskusan. Još uvek sa „glavom u oblacima“ hrlio sam kroz život. Disao sam punim plućima. Danju sam radio. A noću, kao što kaže sama reč, živeo noćni život. Stalno sam jurcao za nekim novim devojkama. Kao pas gonič koji je ganjao svoju divljač. Glupo i bezobrazno od mene da nežniji pol poredim sa divljači, ali to je samo radi davanja šlagvorta celoj ovoj priči. Jeste, da se često dešavalo da divljač,  utekne dok sam sav zajepuren za njima trčkarao.  Samo bi mi odlepršale pred nosom i izgubile se visoko u nebo ili negde u gustu šumu ili bi  pak završile kao lovina tamo nekih šoderskih lovaca, glupandera i tonjavaca koji su bolje izgledali od mene ili su pak imali skuplju lovačku opremu. A ja bih ostao sav musav, nesrećan, prašnjav i umoran od tolikog jurcanja.

A bilo je mnogo različite divljači. Bilo je  i nežnih srna, ponosnih paunica, prepelica, jarebica, raznih koka i kokica, za koje i danas žalim što nisu postale moj lovački trofej, ali bilo je one divljači (razne plovke, kokoške, guske, svrake, koze ćurke…) za koje mi je drago što su od mene utekle. Mnogo je divljači uteklo meni upornom lovcu. Ali, ponekad je moj lov  bio i uspešan. Ipak se upornost isplati.

Ja sam se, u tom,  manje više uspešnom lovu, rukovodio mišlju da ustvari ekstaza lova počiva u njegovom samom činu. To ganjanje i nadmudrivanje je sama suština lova. Neizvesnost u ishod lova, neka prijatna uznemirenost, ubrzan rad srca, povećano lučenje adrenalina je ono zbog čega sam uživao u toj vrsti lova.

Što se tiče divljači uopšte, i tu postoji neka kategorizacija. Što je divljač veća, to je veći trofej i slava. Ali postoje i oni lovci koji upucaju sve što im dođe pod nišan. Možda nije svaki ulov za trofej, ali sve se boduje. Možda zato i  nije trebalo birati lovinu. Možda je trebalo da lovim sve, bez obzira na kvalitet. Jer bitan je krajnji skor. Kad ne može kvalitet neka onda bude kvantitet. Ali, sada, kada bih mogao da vratim vreme unazad, opet bih isto postupio. I dalje bih bio lovac koji bira divljač koju će da odstreli.

Za mene lov predstavlja, kao što sam rekao, nadmudrivanje i taktiku. O lovu o kome ja pričam često se ispostavi da je lovina zapravo lovac koji je naveden da krene u lov baš na tu divljač koja će ga uloviti. Sa druge strane lovina često želi da bude ulovljena od određenog tipa lovca. A samo veliki lovci hvataju veliku divljač i njih ne može da prevari iskusna i lukava divljač.

Ja sam, kao i mnogi,  često pokušavao da uhvatim i veću divljač od one sa kojom bih mogao da se izborim. Mislio sam da sam veći lovac nego što stvarno jesam. U takvim prilikama često sam sprovodio odgovarajuću taktiku iako sam u suštini znao da nemam nikakve šanse. Postupao sam tako, da divljač, potencijalni ulov,  ne oteram i uplašim. Možda mogu biti odbijen, ali ipak ću se truditi da ostavim dobar utisak. Morao sam, bez obzira ne sve, da budem shvaćem kao prijatelj, onaj koji ima dobre namere. Onaj od koga se ne treba plašiti. Jer danas možda neću uspeti. Ali, biće dana i drugih prilika. Kada mi zvezde budu naklonjene. Napšću kada lovina postane neoprezna. Kada shvati da ne predsavljam opasnost. Kada mi dopusti da budem u njenoj blizini. Ona ću napasti. I upucati je. Surovo, ali delotvorno.

U jednoj takvoj situaciji pokušao sam da prodrem do jedne devojke koja je ipak bila na nekom nivou. Važila je za famoznu ženu. Pored lepote i savršenog tela posedovala je i intelekt što je muškarce dovodilo do očajanja. Ona nije bila glupa lepotica koja može lako da se prevari i obmane. Ona je bila krupna divljač. Ne tamo neka glupa kvočka koja se ulovila još pre samog lova. Bila je pravo iskušenje čak i za one iskusne lovce krupne divljači. Iskušenje i izazov. Svud oko nje bili su lovci. Ali, svi su se držali na odstojanju.  Ipak njen stav je odbijao muškarce. Muškarci se plaše lepih žena. Pametni muškarci se plaše lepih žena.

Iako mi je srce udaralo kao ludo, krenuo sam da pletem mrežu oko svog budućeg plena. Ona me je odmeravala kao crna udovica. Pustila me je da joj se približim. Valjda neće da me ubije. Svidela joj se moja priča. Probio sam led. Kada sam pomislio da sam krenuo dobrim putem. Kada sam polako pripremio sitauaciju za ofanzivni napad pod kojim će osvojiti svog neprijatelja, usledilo je šok pitanje:

„Da li si čitao Malog princa ?“

„Molim ?“

„Da li si čitao Malog princa ?“

„Ne razumem pitanje, ali nisam..“

„Ništa onda. Pročitaj. Nije obimna knjiga.“

Okrenula se i otišla  ostavivši me začuđenog i zbunjenog. Mali princ. Na koga sam joj ja ličio ? Na nekog klinca ? Pročitao sam je mnogo bolje i ozbiljnije knjige. A ona da me otkači na tu foru. Mali princ. Pazi da ga ne pročitam.

Iako mi je divljač upravo izmakla, divljač koja mi je mogla doneti status velikog lovca, trofej na kome će mi svaki lovac zavideti, ja se nisam demolarisao. Znao sam da nisam imao šanse ili sam se samo tešio znajući da sam ponovo bio odbačen. Nastavio sam svoj stereotipni život.

Vreme je prolazilo. Ja sam i dalje funkcionisao po ustaljenoj šemi. U mislima mi je još uvek obitavala ta fatalna devojka i Mali princ. Više je nikad nisam sreo. Ko zna ko je nju ulovio ?

Onda sam ugledao nju. San svakog lovca. Kapitalac manifestovan u telu devojke. Trijumf za sva vremena. Uplašio sam se od te lepote. Uplašio, ali i zadivio. Bio sam opčinjen. Gledao sam je bez daha. Mora da sam balavio. Sigurno je da nisam bio njena klasa. Bio sam svestan da sam za nju nedorastao lovac. Mali amaterčić koji može da posluži samo za poigravanje.  Ali, ipak sam rešio. Vreme je za lov. Bez obzira na ishod. Bez obzira na sve. Morao sam da pokušam. Ništa drugo nije bilo bitno. Bila je bitna samo ona. Propustiti ovakvu priliku, priliku koja se retko pruža u životu, bilo je neprihvatljivo. Pa šta ako ne uspem. Toliko puta sam ga već ispušio i popio crvenih kartona da bi mnogi da su na mom mestu do sada već izvršili samoubistvo, zamonašili se ili se pak samouštrojili. A ja sam i dalje trudio. Jer  nikad se ne zna. Možda mi se i posreći.

Počeo sam sa pripremama. Počeo sam sa  raspitavanjem o navikama i osobinama svog potencijalnog ulova. Raspitao sam se kako se zove, koliko ima godina, gde izlazi, skim se druži, šta voli a šta mrzi …

Polako sam krenuo da pripremam teren i upoznajem svoj plen.

A onda je usledio nesvakidašnji događaj. Ona je prišla meni. Ona je mene lovila. Ja sam bio plen. Nisam mogao da se opasuljim i dođem sebi. Kada sam gotovo hteo da joj se dobrovoljno predam i kažem joj:

„Uzmi me. Tvoj sam. Radi sam mnom šta god ti se prohte. Moj život je u tvojim rukama.“

Ona mi je postavila pitanje.

„Da li si čitao Malog princa ?“

„Šta !!!“ – zaprepašćeno sam upitao

„Da li si čitao Malog princa ?“

„Da li je to neka šala.“

„E, ništa izvini. Pogrešila sam“

Dok sam došao sebi ona je već nestala.

Mali princ. Opet!!! Šta je sa tim malim princem ? Da li je moguće da sam ga opet ispušio na istu foru. Zašto baš njih dve da me pitaju za Malog princa ? Zar je to toliko bitno ? Zašto me nisu pitale za bilo koju drugu knjigu ? Za alhemičara, Ivicu i Maricu, Put kojim se ređe ide, Blago cara Radovana, Zelenu čoju, Spletkarenje sa sopsotvenom dušom, Ženski rodoslov, Igru staklenih perli, Plavi čuperak, Ararat, Sto godina samoće, Dnevnik srpske domaćice …ili bilo koju drugu?

Ne! Oba puta je morao da bude Mali princ. Jednom može biti slučajnost. Ali dvaput? To već nešto govori.

Iz tog razloga rešio sam da pročitam Malog princa. Nisam smeo sebi da dozvolim da po treći put doživim istu situaciju. Želeo sam da vidim gde grešim i šta zapravo ne kontam u vezi tog Malog princa. Odmah sam otišao u knjižaru i kupio knjigu. Knjižicu, bolje rečeno. Morao sam da saznam šta se to krije u toj knjižici.

Pročitao sam je za dva sata  i konačno sam došao do zaključka. Konačno sam shvatio.

Mali princ. MALI PRINC ! MMMAALIII  PRRRINCCC !?

Žene !!! Ko će njih razumeti ?

Šta im je značilo to pitanje?

Ni dan danas ne mogu da odgovorim na to pitanje.

Fatamorgana

Jungle Queen je na svom blogu objavila pesmu „Superheroj mog ljubavnog života“. Odlična pesma. Baš po mom ukusu. Mene je asocirala na pesmu „Fatamorgana“ koju sam napisao pre mnogo godina unazad. A zašto ? Nemam pojma S obzirom da svaka moja ljubavna pesma ima svoju priču vezanu za njeno nastajanje, isto tako i „Fatamorgana“ ima svoju priču. Međutim, ovom prilikom neću Vam ispričati tu priču. Post bi bio mnogo dug. Uradiću to neki drugi put.

Ovom prilikom samo ću postovati pesmu „Fatamorgana“ u čast Jungle Queen i svih blogerki koje prate ovaj blog Nadam se de će Vam se svideti

Fatamorgana

.

 Sunce iz tvog oka

mi gori kožu i topi kosti,

oduzima poslednji atom snage

isparavajući preko pora;

ja umirem od žeđi

od žeđi i ljubavi,

od koje me jedino može spasiti

samo kap suze iz tvog Sunca.

Nemi povetarac nastao

pokretima usana tvojih,

duva sve jače i jače

i postaje vetar, oluja, tornado,

diže me sa zemlje i baca u nebesa,

okreće moje telo kao mali suvi list,

uživajući u svojoj igri

i ponovo me baca na zemlju,

skrhanog, još više uvelog i žutog.

Ja koračam pustinjom svoje duše

u potrazi za svojom oazom i svojim rajem,

jedini moji saputnici su

zmije samoće i ljubomore,

koje gamižu tu pored mene i ujedaju me

trujući mi dušu i oduzimajući snagu.

.

U daljini vidim tvoj lik,

anđela bez krila, anđela bez srca,

kako mi se smeši i sebi doziva;

i dobijam snagu, dobijam volju

puzim zadnjim atomima snage

i stižem do tebe,

grabim svojim rukama

u želji da te zagrlim,

ali kroz njih jedino osećam

strujanje vazduha i vrelinu peska,

malopređašnja vizija

rasprašila se svud oko mene.

Očajan, shvativši da je sve to bila laž,

da si ti postojala samo u mojoj svesti

ja padam umoran i tužan,

i prepuštam Suncu, gmizavcima i smrti,

sa suzom u oku i nožem u srcu,

umirem, ne znajući

da je odmah tu iza prvog brda,

bila oaza za kojom sam tragao.

Konačno jedna ljubavna

Prezentiranu pesmu napisao sam pre jedno 18,19 godina kada sam otprilke imao i toliko godina. Znači bio sam još mlad, neiskusan i neiskvaren. Pesma mi je prilično draga baš zbog priče koja je vezana za nju.

U našem gradu pojavila se jedna devojka koja je upisala Višu pedagošku školu. Ništa čudno s obzirom da je grad bio prepun devojaka koje su došle sa strane i upisale tu istu školu. Međutim, ona nije bila obična devojka. Bila je prelepa u svakom pogledu. Savršenstvo manifestovano u telu devojke. Plenila je gde god se pojavila. Muškarci su balavili kada bi je videli. Cela muška populacija grada je pričala i maštala samo o njoj. Napravila je revoluciju u muškim srcima i ljubomoru i mržnju u ženskim. Ali niko joj nije prilazio. Valjda je ljude bilo strah od te lepote.

Jednom prilikom dođe kod mene, na časicu razgovora, jedan prijatelj. I krenulo neobavezno ćaskanje.

Reče mi on da je video jednu mnogo lepu devojku. Da mu se mnogo sviđa, ali da mu je frka da joj priđe. Ne zna kako da počne priču. I reče mi da je čuo da imam lepe ljubavne pesme. Da bi mi bio zahvalan do neba kada bih mu dao neku da pročita i da barem tako dobije inspiraciju za udvaranje. Da probije led. Da je očara i šarmira. I ne samo to, hteo je i da joj posveti neku pesmu, da je obmane kako je istu napisao u njenu čast. Kao fora pesma se rodila čim je ugledao. Toliko je lepa da stvara poeziju.

Pomalo me iznenadi njegova molba, ali ako on je smatrao da moje pesme mogu da mu završe posao, nisam imao ništa protiv.  I mene je zanimalo šta će se zbiti.

Dadoh mu svoju svesku sa ljubavnom poezijom i on krenu sa čitanjem. Od svih pesama on izabra prvu i najkraću. Najlakša za pamćenje. Naučio je napamet.  Pesma je dečačka a to znači pomalo naivna, ali ipak i kao takva ima svoju dubinu.

Nekoliko dana kasnije dok sam šetao gradom videh svog prijatelja kako vodi pod ruku onu devojku. Smuvao je. Sa mojom pesmom. Toliko je bio ponosan da me nije ni primetio dok je prošao pored mene. Bilo mi je krivo što nisam bio na njegovom mestu. Što ja ne odoh da recitujem ? Sa druge strane, bilo mi je i drago jer se ta devojka ustvari primila na mene. Bio sam moderni Sirano De Beržerak. Možda i nije tako. Možda je to samo sticaj okolnosti, ali ja i dan danas verujem da je bilo baš tako.  Zato mi je ta pesma toliko i draga.

.

PRAVA GREŠKA

Ti si mi uzela dane

danima mislim na tebe,

ti si uzela noći

noćima sanjam tebe,

ti si uzela osmeh

zato se i ne smešim,

evo dajem ti i dušu

mada znam da grešim.

slika preuzeta sa http://br.olhares.com/

Još jedna ljubavna

JA SAM TVOJ PAS

.

Veži me lancem,

napravi malu kućicu,

nadeni glupavo ime,

i baci mi kosku,

jer ja sam tvoj pas,

samo tvoj pas.

Jednom u godinu dana

daj mi vodu da pijem,

jednom u deset godina

prošetaj me gradom

jer ja sam tvoj pas,

samo tvoj pas.

I slobodno me možeš tući

i pokazivati drugaricama

i reći, ovo je moja smrdljiva džukela

samo laje i troši hranu,

jer ja sam tvoj pas,

samo tvoj pas.

I kad god ti se prohte

možeš pozvati šintere

koji će me negde na đubrištu

ubiti i baciti u smeće,

ali na kućici ostaće ime moje,

a lanac kojim si me vezala

držaćeš na zidu kao večnu uspomenu

na svog vernog psa.

.

Oda

Hvala ti što si mi otvorila oči, što si upalila svetlo i na taj način odstranila mrak u kome sam se nalazio, što si mi pokazala put i usmerila u pravom smeru i tako me lišila lutanja i tumaranja po tami i neizvesnosti. Hvali ti, što si mi pomogla da shvatim svrhu življenja, što si mi otkrila mnoge tajne meni neznane i pokazala mi jedan novi svet za mene stran, koji koliko god se trudio da shvatim i doznam, nikad neću moći jer sam pred sobom imao jedno neiscrpno more.

Hvala ti, i znaj da si mi ti bila prva, da ću uvek pamtiti trenutak tebe u rukama svojim kada si mi se otvorila i gotovo me prosvetila. Znaj da iako su posle tebe mnoge druge prošle kroz moje ruke, da ćeš ti biti ta koja mi je probudila volju, stvorila želju i zagolicala znatiželju. Da si ti ta koja me je naterala da tragam i da težim savršenom, da je svaka nakon tebe bila još jedno iskustvo, ali da si u svakoj bila ti.

Hvala ti, hvala ti.

Mazio sam je i pričao joj –  njoj, svojoj prvoj pročitanoj knjizi.

Srećan rođendan ljubavi moja !!! Uživaj u svojoj omiljenoj pesmi !!!

.

.

San

Svim damama koje prate blog eXperiment posvećujem ovu svoju pesmu. Srećan vam 8. mart. Neka vam život bude ispunjen ljubavlju, srećom, zdravljem, lepim trenucima… I hvala vam. Hvala što se mom pisanju dale smisao.

.

.

San

.

Sanjao sam te noćas,

kako si me uzela za ruku

i odvela daleko,

negde, gde smo pod vrelim Suncem,

na pesku plaže, uz zvuke talasa,

koji su nam kvasili znojava tela,

i ublažavali vatre i strasti

nastale njihovim iskričenjem,

otkrivali svoje najveće tajne.

Sanjao sam,

kako smo u tom času sami sebi dokazali

da smo još uvek mladi

i da još uvek znamo da volimo;

da smo zaboravili na sve

što nas boli, ograđuje i sputava;

da smo oslobodili

naše odavno zarobljene duše,

ograničene vlastitim telom

i poleteli visoko,

dodirivali Sunce, milovali vetrove,

i krišom krali oblake

sa sopstvene podloge neba,

uzimajući njihov oblik

za naše slobodne duše.

Sanjao sam,

i da smo se nakon završenog leta

vratili na plažu,

i kako si ti

svojim nežnim drhtavim prstićima

na pesku ispisala imena naša

koja su odmah potom pramenovi talasa

izbrisali i odneli daleko ka pučini,

govoreći nam da je to bio sam tren

koji bi trebalo ponoviti, makar još jednom.

Sanjao sam, i u trenu kada otvorih oči,

more, Sunce i plaža, nestadoše u trenu,

zamenila ih je užasna tama,

čija me je gustina gušila i pritiskala

i u kojoj sam ja,

umesto tebe u naručju svome

mazio stari pocepani jorgan,

a umesto tvojih sočnih usana

ljubio izgužvani znojavi jastuk,

shvatio sam da je sve to bio san,

iz koga su zvuke talasa,

na javi, zamenila zujanja komaraca,

kojima ravnodušno dopuštam

da popiju još koju kap krvi moje

pošto su oni u tom trenu, bili jedini

sa kojima sam mogao podeliti svoju tugu.

Samo za tvoju ljubav

Da me ne biste shvatili kao nekoh sarkastičnog tipa koji jedino što zna je to da se podsmeva i da kritikuje rešio sam da objavim ovaj post.

Kao srednjoškolac bio sam ludo zaljubljen (po ko zna koji put) u jednu prelepu devojku. Možda ona drugima i nije bila nešto naročito, ali meni je brate ona bila ludilo i to u pozitivnom smislu te reči. Ludeo sam za njom sve više , a ona me nije zarezivala ni 2%. Ja želeći nekako da joj se približim krenoh sa pisanjem ljubavnih pesama misleći da će je one očarati i da će mi brže bolje pohrliti u zagrljaj. Napisah hrpu pesama i slah joj kako bi koju napisao, ali ništa. Jeste da joj je bilo drago zbog pesama. Hvalila se. Pokazivala ortakinjama.  Počele one mene da startuju . Svidele im se pesme pa htele i one da imaju po neku o sebi. A ja bandoglav pa to ti je. Hoću nju i nijednu drugu. E baš sam bio glup. Na kraju ništa nije ni ispalo. Ona se smuvala sa nekim sportistom a ja sam se ubrzo potom opet zaljubio.

Prošle su silne godine od tad. Oženih se ja i poudavaše se one, izrodiše se deca… Život ide svojim tokom. Slučajno sretoh moju neprežaljenu ljubav kojoj sam posvetio sile pesme. Zastadosmo i lepo se ispričasmo. Ona mi reče da one pesme još uvek čuva i da su joj mnogo drage. Da ih povremeno i pročita i da je odmah obuzme neka vrsta sete i  radosti u isto vreme. Reče mi još da je čula da sam objavio tri knjige i da bi baš volela da ih ima. Ja joj zatražih adresu da bih mogao da joj pošaljem knjige. Ona se obradova i dade mi adresu. Poslao sam joj knjige prvom prilikom.

Ne znam kako je reagovala kada je videla da u te tri knjige nema nijedne pesme koju sam nekada posvetio njoj. Jebi ga, izabrala je sportistu.

Ovom prilikom objaviću jednu od  pesma koju sam tada napisao, kada sam još bio mlad, neiskusan i zaljubljen do ušiju. Iz tog  razloga nemojte mnogo ozbiljno da je shvatite to su počeci mog pisanja a ja sam još uvek bio naivan klinac.

.

.

Samo za tvoju ljubav

.

Samo za tvoju ljubav,

skočio bih u more

i tonuo polako, sve do dna,

tu bih međ’ školjkama tražio

biser tebi na poklon,

jer sjaj njegov podseća me

na sjaj očiju tvojih,

ali biser nije dovoljan

da iskaže njihovu pravu lepotu.

Samo za tvoju ljubav,

odleteo bih do Sunca,

spržio ruke, spržio oči,

spržio srce i spržio dušu,

jer i Sunce me na tebe podseća,

vrelina tvog poljubca

sagorela me je do srži.

Samo za tvoju ljubav,

isekao bih vene, polako krvario

i svojom krvlju pisao ti pesme,

sve dok bi ona tekla

jer i moja krv

zbog tebe mi život daje

zato ti i nju posvećujem.

Samo za tvoju ljubav,

uzeo bih nož

i zario sebi u srce,

i slušao kako sve sporije kuca,

a kada bi smrt došla po svoje

i slike počele da vraćaju unazad

i polako mute,

znaj,

da ja umirem zbog tebe,

i da će moje zadnje reči biti:

VOLIM TE,

VOLIM TE,

VOL …

.

Ne ja nisam mrtav !!!