Ima li svrhe blogovati ?

U zadnje vreme sebi stalno postavljam ovo pitanje. Ima li svrhe blogovati? Po ceo dan sam za kompom. Klinci pizde jer ne mogu da igraju igrice, gledaju crtane i filmove, surfuju po netu. Jebi ga ćale im bloguje. A stariji imaju prednost. Šta mogu kad sam decu lepo vaspitao.

Žena je počela sve više i sve češće da mi prigovara, kao što se da videti iz prethodnog posta koji je pokraden od tamo nekog luzera što je i inicijalna kapisla za pisanje ovog posta. Šalu na stranu, ali istina je da sam zanemario mnoge svoje obaveze dok dangubim nad PC-ijem i blogujem. Ljudi za to vreme zarađuju pare, zidaju kuće, nešto naprave, poprave ili srede a meni će se deformisati kičma od tolikodg sedenja i blejanja u komp.

Koja je moja satisfakcija što blogujem? To što mi je blog posećen? To što ljudi ostavljaju komentare? To što sam navodno popularan? Od toga se ne živi. To je samo hranjenje vlastitog ega. Ljudska sujeta je strašna stvar, ali je se ne ložim na takve fore. Jeste da mi imponuje kada vidim da ljudi ostavljaju komentare jer ih moji tekstovi zasmejavaju i deluju im zanimljivo, ali da li je to dovoljno? Dovoljno da nadoknadi ovake stvari. Ovakve krađe i zloupotrebe autorskog prava. Što je najgore, ovo nije prvi put. Za zadnjih nedelju dana pronašao sam još dve krađe svojih tekstova, ali nisam mogao da uđem na te poratale, forume ili šta li su već…

Pa Vam postavljam nekoliko pitanja dragi moji virtuelni prijatelji, prijatelji koje nikad nisam video lično, sa kojima nisam popio niti kaficu ili rakijicu ili po neko ’ladno pivce:

Šta je to što treba da kompenzuje moje utrošeno vreme koje sam proveo pišući, čitajući i komentarišući svakodnevno, što sam izgubio dane i dane lutajući ovom našom blogosferom? Šta je to što treba do kompenzuje uvredljive komentare koje su ostavili pojedini likovi a koje su možda pročitali  moja deca i moja supruga? Šta je to što treba da kompenzuje krađu tekstova, krivično delo u normalnom svetu, zloupotrebu autorskog prava, po ko zna koji put? Šta je to što treba da kompenzuje sva ta nerviranja, pizdenja i nervoze koje sam pretrpeo zbog svega što sam prethodno pomenuo?  Da nije možda ta kompenzacija novac? NOVAC? Koji novac? 99,99% blogera koje pratim bloguju za DŽ. Kakav novac. To je misaona imenica u ovoj našoj blogosferi. Pre ćete zaraditi radeći bilo šta drugo. Kao baba sera ili pak kao kopač kukuruza… A  i ti blogeri koji navodno zarađuju blogojući pitanje je koliko zarađuju i da li od toga može da se živi, i koliko dugo? Nedelju dana, dve…?

Usled ovih postavljenih pitanja, prosto se nameću još po neka na koje treba što pre pronaći odgovore: Ko je ovde lud? Da li mi koji se trudimo da napišemo nešto što će biti zanimljivo, duhovito i originalno  pritom trošeći svoje vreme, trud i intelekt ili ti koji nas potkradaju? Da li i dalje vredi blogovati kada ne postoji nikakva pravna zaštita koja vam garantuje sigurnost ili koja će makar naterati te plagijatore da dobro razmisle pre nego što krenu u bilo kakvu zloupotrebu? Da li blogovati i dalje i samim tim takvim beskrupuloznim likovima i dalje omogućavati sve to ili bataliti blog i sve u vezi bloga? Da li odustati ili nastaviti rat sa vetrenjačama?

Ja ću dobro razmisliti o svemu što sam napisao u ovom postu i ako me više ne bude bilo da znate šta je u pitanju…

RESPECT

Hvala ljudima koji stoje iza projekta »Kradi mamu« jer su ipak obelodanili i javno žigosali lopova i plagijatora na netu. Iako to možda neće imati nikakvog efekta meni taj njihov gest mnogo znači jer smatram da nije mala stvar nekog etiketirati kao plagijatora i štititi nečije autorsko pravo i to pro bono. Uradili su to, a nisu morali. Ovom prilikom im se zahvaljujem na podršci. Hvala Vam prijatelji moji. Drago mi je što postojite . RESPECT !!!

P.S. Da se podsetimo, post Lek za sve (dobra reklama) je doslovce iskopiran i objavljen na tamo nekom sajtu (neću da ga bespotrebno reklamiram)… Takvi i slični postupci me samo demolarišu za dalje blogovanje, jer čemu sve to kada neko može da vas potkrada bez ikakvih posledica, ali projekat »Kradi mamu« i ljudi koji stoje iza toga i bore se za zaštitu autorstva na netu, daje mi nadu, stimuliše me i govori da ipak nije sve baš tako. Hvala Vam, još jednom !!!

Copy & Paste

Primetio sam jednu situaciju koja se stalno  ponavlja u ovoj blogosferi. Pratim dvadesetak blogova. Zanimljivo mi je šta ti blogeri(ke) pišu, kako razmišljaju i kakve komentare dobijaju na te svoje postove. Neke postove čitam po više puta jer se neretko dešava da rastrzan obavezama nisam u mogućnosti da se tekstu maksimalno posvetim. Često se dešava da krenem da čitam neki post, kad ono, isti „govori“ o onome o čemu sam i ja hteo da pišem ili pak imam već nešto napisano na tu temu. Onda mi nekako pomalo krivo, što ranije nisam napisao odnosno postovao svoj tekst. Pitanje koje mi se nameće i koje mi  ne da mira,  je sledeće: »Kako će se protumačiti, ako nakon takvog posta i ja objavim post na istu temu u kome će se možda neke činjenice, misli, stavovi  poklapati ? Da li ću biti smatran za plagijatora ? Da li je to povreda autorskih prava, ako možemo da razglabamo na tu temu ?«

Danas mi se desilo da sam pročitao dva posta o sadržajima o kojima i ja imam napisane tekstove. Prvi je objavio moj sugrađanin Lale i isti se odnosi na našu ustaljenu naviku da se, kad god nam se pruži prilika za to, mi obavezno proseravamo. Drugi je napisala gospođa Mahlat na temu naših kulturnih estradnih umetnica i njihovih visokoumenih tekstova koji žare i pale ovim prostorima.

Juče sam pročitao post Sanje Kokice koji govori  o spoznaji, shvatanju i odnosu prema Boga i prirodi koji me dosta podseća na moj esej iz knjige Uvertira.

Šaputalica mi je i rekla da sam je preduhitrio sa svojom veselom porukom na postu 2012 tako da ovo samo potvrđuje ono što sam prethodno napisao.

A zašto sam sve ovo napisao ? Ovo samo potvrđuje da slično razmišljamo. A ovaj post je objavljen da bih Vam naznačio sledeće: »Ja nisam plagijator. I ne kitim se tuđim perijem. Ako se desi da koristim nečije intelektualno delo to ću i navesti kao što sam uradio na postu »Đavolov rečnik #1«. U slučaju da odlučim da neki od tekstova objavljenim na nekom blogu ili sajtu upotrebim na svom blogu (što mi do sada nije padalo na pamet, što ne znači da neće) prethodno ću kontaktirati autora teksta i uz njegov pristanak isti ću publikovati. Normalno, uz naznaku da je tekst preuzet i linkom ka originalnom tekstu. Sad ako se desi da neki postovi obrađuju istu tematiku i nedvosmisleno podsećaju jedan na drugi, da li treba razmišljati o tome kao plagijatu i ko je koga tu zapravo pokrao i zloupotrebio ? Ja ipak mislim da niko iz mog blogrola nema nameru da se time bavi a da situacije koje sam naveo dešavaju se baš zato što smo istomišljenici, zato što živimo u istoj državi, pod gotovo istim uslovima života, tako da nam se i razmišljanja po nekad moraju poklopiti. I da više ne davim o tome. Shvatimo to kao međusobnu inspiraciju, dopunjavanje i nadovezivanje. Umrežavanje ideja.  A ako se kojim slučajem desi onaj copy & paste, kojeg se svi mi, manje više, pribojavamo, sigurno je da ću reagovati onako kako i treba da se reaguje u takvoj situaciji.