Ovaj program ne preporučujemo mlađim od 18 godina

Pretprošle nedelje, negde posle ponoći, na našoj nacionalnoj televiziji, krene da se prikazuje neki film zabranjen za mlađe od 18 godina. Pre samog početka filma beše njegova najava koja nagovesti da je isti bio u nominaciji za glavnu nagradu na tamo nekom filmskom festivalu. Silno se obradovah jer bio sam ubeđen da će film obilovati eksplicitnim scenama nasilja i seksa i da je shodno samoj nominaciji film vredan pažnje i da ću, analogno tome, uživati jer sam težak filmofil. Dobro proverih da li deca spavaju, za svaki slučaj,  i upustih se u gledanje željno iščekivajući te scene. Kad ono totalni zajeb. Ništa od eksplicitnog seksa i nasilja. Film je bio toliko dosadan i smor da sam samo ispizdio. Proveo sam dva sata za TV-om željno iščekivajući, da film potvrdi onu oznaku upozorenja, ali ništa. Mogao sam mnogo lepše i praktičnije da iskoristim to vreme.  Mogao sam jednostavno da odem da spavam ili da seksam svoju prelepu ženu ili da blogujem ili da igram igrice ili da odem u neki kafić na par pića ili da gledam neki drugi kanal. Ali mene je totalno omamio onaj znak za brojkom 18 i emitovanje u kasne sate tako da sam sve vreme samo čekao da se na ekranu desi to zbog čega je taj film i kategorisan u tu kategoriju. Tek kada se film završio ja sam skontao da je u pitanju marketinški trik. Pitam se koliko je samo ljudi odgledalo ceo film samo zbog te oznake. Sigurno je da su se mnogi, baš kao i ja, zeznuli u proceni. Kad malo bolje razmislim, mislim da taj film niko ne bi ni pogledao da nije imao taj znak zabrane. Sa druge strane, ako sagledamo činjenicu da nacionalna televizija svakim radnim danom reprizira u 12:30 kultnu, ali vrlo brutalnu seriju »Porodica Soprano«, seriju koja obiluje okrutnim scenama nasilja povremeno i seksa, naćićemo se u rebusu na znajući zašto to čini kada je to u suprotnosti sa Zakonom o radiodifuziji.

Član 68. Zakon o radiodifuziji

Svi emiteri u oblasti svoje programske koncepcije dužni su da prilikom emitovanja programa poštuju sledeće standarde u odnosu na sadržaj programa:

4) doprinose podizanju opšteg kulturnog i saznajnog nivoa građana;

5) ne emituju programe čiji sadržaji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine, kao i da takve programe jasno označe, a ukoliko ih emituju da to čine samo između 24,00 i 06,00 časova;

6) ne emituju programe koji sadrže pornografiju ili čiji sadržaji ističu i podržavaju nasilje, narkomaniju ili druge vidove kriminalnog ponašanja, kao i programe koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca ili slušalaca;

Da ne bismo zanemarili i druge velike televizije, pogledajte šta se do pre nekoliko dana emitovalo svakim radnim danom od 17 sati na Prvoj srpskoj televiziji (Fox-u). Serija »Sex & grad«. Još jedna kultna serija koju su sve pripadnice lepšeg pola doživele kao svoju novu religiju, glavne akterke kao svoje idole i uzore, a ponašanja istih usvojile kao svoje načelo i princip ponašanja. I to nije sve. Vikendom su se, počevši od 10 h, reprizirale sve epizode emitovane radnim danima. Vikendom, kada deca jedva dočekaju da ne idu u školu i kada im roditelji dozvole da daljinski bude u njihovom posedu jer su to zaslužili posle naporne nedelje u školi. Nemam ništa lično protiv te serije. Čak naprotiv. Mnogim ženama i devojkama je otvorila oči i promenila pogled na svet i odnos prema životu. Na radost i žalost mnogih muškaraca. Ali emitovanje u tim terminima je skroz nebulozno i štetno. Neću sad da pišem o seriji »Seks i grad«, svi mi dobro znamo o čemu se radi u toj seriji.

Nikako ne smemo da zaboravimo i one ružičaste, koji sa emitovanjem Farme, preko celog bogovetnog dana, ugnjaviše sve redom a znak zabrane ipak stoji zbog nedoličnog ponašanja i vulgarnog rečnika.

Između ostalog, šta je sa reklamiranjem alkoholnih pića i cigareta? Šta je sa reklamiranjem piva? Svaka druga reklama je reklama za pivo. »Pivo piju i sportisti i obični ljudi. Pivo piju super frajeri. Pivo je dobra zabava. Pivo je odlika cool čoveka. Ako piješ pivo sve najbolje ženske ima da otkinu za tobom. Pivo je lek za sve zato se toliko i reklamira«.

Zakon o radiodifuziji postoji. I njime je sve, da kažemo, regulisano. Postoje i podzakonski akti koji bliže i detaljnije određuju prava i obaveze televizijskih kuća. Međutim niko se ne pridržava tog zakona. Agencija za radiodifuziju izgleda nema ulogu, svrhu i moć koju treba da ima. A televizija kao medij ima veliki značaj i uticaj na kolektivnu svest naročito na dečiju svest. Pogledajte šta nam je od dece napravila turbo folk muzika i kvazi nacionalizam propagiran i emitovan na mnogim televizijama za vreme embarga. Današnji nemiri i divljanja su, između ostalog,  direktna posledica toga.  Pa vi sad vidite šta će se desiti u glavi vašeg deteta kada za vikend ustane iz kreveta i dok pije sokić ili mleko ugleda Samantu kako na nekoj sado-mazo skalameriji upražnjava seks sa ko zna kime pritom izgovarajući veoma pogane i vulgarne reči ili kada pak dete dođe iz škole i dok ruča ugleda Tonija Soprana kako kasapi  nekog ko mu se zamerio, kako krv prska na sve strane… Farma mu dođe kao najbezizlenija u celoj toj priči ako se zanemari činjenice da se ti učesnici zapravo klasifikuju kao “elita” naše države. Pa šta će dete pomisliti za takvo ponašanje kada se tako ponašaju poznate Veoma Isfustrirane Persone (VIP). Sigurno će otrčati do frižidera i uzeti ledenu flašu piva jer to je tako cool jer da nije ne bi bilo na reklamama.

Mislite o tome !!!

 

Srbija je farma

Još prilikom prikazivanja prošlog serijala »Farma« kružile su špekulacije da je srpska farma najbolja od svih farmi u regiji. Mnogi su to shvatili kao kompliment. A zapravo to je bila uvreda. Za normalne, naravno.

»Srbija ima najbolju farmu«. Drugim rečima rečeno, u Srbiji je najveća stoka. To bi značilo to. Ko tvrdi suprotno ili nije pri sebi ili ne zna da čita između redova.

Navodne VIP osobe žive i rade pod „teškim“ životnim uslovima, na farmi, i pri tom se navodno dešavaju raznorazna „sranja“. »Ovaj je prdno, onaj češe jajca, onaj mljacka dok jede, ona ima celulit i ne zna da peva, ona se napila i ispala joj sisa, ona sa povatala sa onim, onaj psuje kao kočijaš…« A narod se loži do imbecilnosti. Zgrožen sam stepenom koletktivnog neukusa i primitivizma.

Ljudi danonoćno gledaju te nonsense, trivijalnosti i sva ta bezuspešna glumatanja, prenemaganja i foliranja propalih i nikad afirmisanih kvazi (VIP)ovaca kojima je to bio jedini način da se ponovo ili konačno pojave na TV-u, da privuku pažnju i na taj način iskobeljaju iz zaborava i sveta anonimnosti. Dok nije počela da se emituje Farma, mislio sam da su grand šoV i latinoameričke sapunice nešto najgrđe što može da se desi našoj kulturi. Ni sanjao nisam da će se sve  to, jednog dana, sjediniti i postati jedno. Farma. Povrh svega, dnevnica svakog tog „VIP-era“ je jednaka mesečnoj zaradi bilo kog zaluđenog gledaoca. Ogromne pare s obzirom na krizu, nemaštinu i bedu koja vlada. A zašto? Samo da bi bili dosadni, nezanimljivi i primitivni, kao što i jesu ! Kao najveći apsurd i oksimoron u celoj toj priči je da sve to plaćaju oni koji gledaju i koji grcaju u nemaštini i bedi.

Sa druge strane, ako se osvrnemo na celu našu Srbiju a ne samo na VIP obor koji se emituje na Pink-u, doćićemo do zaključka da je cela Srbija jedna velika farma. Mnogo je stoke. Goveda su na sve strane. Malo je ljudi a previše marve. Zato se ta ružičasta farma tako i primila. Došlo je do masovnog identifikovanja stoke ispred TV-a sa stokom na TV-u.

U sledećim redovima osvrnućemo se na Farmu Republiku Srbiju. Pre svega, moraćemo da klasifikujemo svu tu stoku da bismo dali šlagvort celoj ovoj priči.

Prošlonedeljna zbivanja pokazala su nam da u Srbiji ima mnogo mržnje,  nazadovoljstva i besa. Ima mnogo besnih, zaluđenih i izgladneli pasa koji su krenuli da ujedaju ruku koja bi trebalo da ih hrani i drži na povocu. »To su naša deca«. Tako su ih nazvali mediji. Besni, naivni psići koji su tukli, razbijali,  „žarili i palili“  i matore prefrigane džukele koje su njima teledirigovale i manipulisale. Pored njih postoji i druga vrsta pasa. Verni psi sistema koji besprekorno služe svoje gospodare i čuvaju od tih besnih pasa i drugih besnih životinja. Oni će podneti i najveću žrtvu ako treba jer to je njihov poziv. Oni za to primaju dobru platu i imaju dodatne privilegije koje im omogućavaju da rade šta hoće bez nekih ozbiljnijih posledica. Što se tiče „vladara i gospodara“, očigledno je da  životinjski pandan koji ih najbojje i najbliže identifikuje je zasigurno pandan svinje jer po svojoj halapljivosti i proždrljivosti oni najviše podsećaju na svinje. Zbog svog neobuzdanog megalomanskog apetita skloni su i kanibalizmu, čemu sve češće pribegavaju. Satiru svoju sopstvenu vrstu, izjedaju svoj vlastiti narod koji im je i dao tu moć. To dovodi do zaključka da narod može da bude samo to što jeste, jedno veliko stado ovaca koje samo bleji i ništa više. Stado ovcaca koje muze i šiša ko kako stigne.

To bi bile te tri velike kategorije na koje se može klasifikovati stanovništvo Srbije ili bilo koje druge države. Nijanse su u pitanju. Sigurno je da ima tu i drugih životinja, i to: konja, magaraca, volova, ćurki, kokošaka, cica maca, kukavica, tvorova, gmizavaca, punoglavaca, lešinara, hijena, krtica, lenjivaca, trutova, gnjida,  ali ako vas baš toliko zanima pročitajte Orvelovu „Životinjsku farmu“ ili pak poslušajte album Pink Floyda „Animals“. Sve je tamo lepo objašnjeno i opevano pre mnogo, mnogo godina… Ali džaba, govoriti marvi. Kakav Orvel i Pink Floyd. Oni samo znaju za grand šoV i latinoamerčke serije, jednom rečju Farmu.

 

Baba mog rođaka sa sela, čim se očešlja, zapaliće selo

U poslednje vreme ove naše televizijske kuće uhvatila je neka pomama da snimaju i prikazuju tamo neke seljačke serije. Da li se rukovode idejom »daj narodu ono što traži« ili primenjuju geslo »televizija treba da bude kakav je i narod«, ne bih znao da vam kažem. Znam samo da nas zatrpaše seljačkim serijama. Čak i nazivi serija nedvosmilseno govore da su to seljačke serije: »Seljaci«, »Selo gori a baba se češlja«, »Moj rođak sa sela«, »Farma«…

Međutim, pre nego što se upustimo u priču potrebno je da konstantujemo par činjenica. U ovom slučaju, a i inače, potrebno je napraviti razliku između seljaka i seljačine.

Seljak je čovek koji živi u ruralnoj sredini, muči se, trudi da od svojih 10 prstiju preživi, ali nikako mu to ne polazi od ruke. Bavi se poljoprivredom i stočarstvom, vredan je, maran i pošten, ali često ga mešaju sa seljačinom iako nemaju nikakve sličnosti.

Seljačina je čovek koji ne zna da se ponaša. Seljačina je nekulturna, neobrazovana, bahata, neotesana, nepristojna, neuviđajna spodoba koja je povrh svega prepotentna, egoistična i  puna sebe. Govedo manifestovano u telo čoveka. Slika i prilka Balkanca. I da, seljačina obično ne živi u selu.

Ne znam šta hoće da postignu ove naše televizije pa se uvatile za tolike seljačke sadržaje. Nije im dosta što nas satiru Grandom, crnim hronikama, prenosima skupštine,  reality projektima tipa Farma sada još i snimaju seljačke serije… Ne znam da li su dobili zadatak da to rade. Naši vladari su se zabrinuli činjenicom da je naša prestonica prebukirana seljacima i seljačinama pa je medijima naložila da šire propagandu kako je lepo živeti na selu. Da se narod stimuliše da ostane da živi i radi na selu. Ja se pitam, zašto su ti, koji snimaju to i koji izdaju takve naredbe pobegli sa sela, ako je tamo tako dobro ?  Šta oni misle da smo toliki seljaci i seljačine pa da mogu da nas zavaraju šarenim tv lažama. Zna se dobro kako se narod stimuliše da ostane na selo a ne tamo neki petparačkim nonsensima. Kao, seljaci su švaleri. U selu se dešavaju međunarodne zavere i intrige. Selo je centar univerzuma.  I sve su to serije sa rekordnom gledanošću. Ali niko se ne vraća u selo. I dalje svi glavom bez obzira beže, što preko grane, što u veće gradove i Beograd… Beograd je preplavljen seljacima i još više seljačinama. Seljačine su skupo poprodavale svoju imovinu Šiptarima i Rusima i nakupuvale stanove i lokale po Beogradu pa se sad kurče i proseravaju. Došli iz ko zna kojih vukojebina pa sad izigravaju neke građane. Izigravaju Beograđane. Brđani Beograđani. Čak se i rimuje. Uništiše duh Beograda. Uništiše govor i kulturu Beogradsku jer su sad u velikoj većini.  A vlast se zabrinula za svoju prestonicu. Kako izađi na kraj sa tolikim seljačinama ? I našla je rešenje. Snimiće par serija o životu na selu, o ruralnoj idili i svi će, kad ih odgledaju, brže bolje da pohrle nazad u selo… Kako da ne ?

Nego da ne dužim, počeće mi omiljena serija, a Vi uz čitanje  slobodno slušajte ovu muzikicu, slaže se uz post…

a ako ste rešili da se ipak vratite u selo pogledajte ovaj spot: