Napad hakera

Ha, ha, ha…. a sad ću i na ćirililci da Vam se smejem, xa, xa, xa, xa… ala ste se upecali…

Zar vam sam naziv bloga sa XXX nije bio sumnjiv ? Pored toga, zar naziv posta »napad hakera« u vama nije izazvao nikakvu sumnju, trenutak kolebanja ? Ne !!! Vi ste jednostavno morali da dođete na ovaj blog. E pa dragi i drage moje moram da vam saopštim nešto. U trenutku kada ste ušli na ovaj blog, jedan mali programčić (moj lični izum) infiltrirao se u vaš računar i krenuo je da radi ono za šta je stvoren. Anti-virus programi ga ne mogu detektovati a on vam ne uništava hard disk niti bilo šta slično. Jednostavno pomoću njega, u svakom trenutku počevši od sada, ja mogu upasti i vaš računar sa svega nekoliko klikova i videti šta sve tu ima. Željeni (škakljivi) sadržaj mogu upotrebiti odnosno zloupotrebiti kada god to poželim. Pa vi sad vidite da li želite da na Youtubu osvane neki Vaš iritirajući video ili slideshow sa provokativnim fotkama ili da neku vašu zanimljivu priču, pesmu, tekst ja objavim na svom blogu kao svoje delo, ili zloupotrebnim vaše lozinke koje ste čuvali u word fajlu pod nazivom šifre, pasovi, lozinke, pswd… Mislim ima milion mogućnosti, ali ja znam da vi to ne želite jer privatnost je privatnost. Bruka je bruka. Vaš prljav veš je vaš prljav veš. Vaši nalozi su vaši nalozi. Neke tajne treba da ostanu duboko zakopane. Ali mnogi od vas su te tajne uskladištili u kompjuteru, misleći da su tu bezbedne. Kakav nonsens. Šta mislite odakle toliko skandal klipova i fotki po netu ? Odakle toliko internet prevara ?

Nego da pređemo na stvar. Ne želite da se bilo šta od pomenutog desi. Znam. Zato sam i napisao ovaj tekst. Šta je potrebno da Vi uradite pa da ja ne učinim ono što mogu i sigurno hoću ? Pa, khm, khm. Da razmislim. Neću da Vam tražim lovu jer znam da i vi kuburite sa kintom. Sex ? Nije to loša ideja, ali hajde da ne mešamo posao i zadovoljstvo. Dakle, ovako, svako od Vas ko ne želi da se desi ono što sam rekao da može da se desi moraće ubuduće da svakodnevno u više navrata posećuje blog eXperiment i da ostavlja gomilu komentara u kojima će veličati i hvaliti velikog mene, lajkovaćete moje postove, tvitovati i tvitovati do ∞, na Facebook-u ćete pisati o meni i glorifikovati moj blog a ja ću zauzvrat čuvati naše tajne. U suprotnom…

PS Nemojte zaboraviti da je programčić infiltriran u vašem kompu i da ja u svakom trenutku mogu videti šta radite i da li se pridržavate uputstva. Eto tako. Prijatan Vam bio dan. I ubuduće iritirajući sadržaje, lozinke i ostale bezbedonosne podatke ne čuvajte u kompu. Rizično je to. Sva sreća da sam Vas ja hakovao a ne neko drugi.

 

Ima li svrhe blogovati ?

U zadnje vreme sebi stalno postavljam ovo pitanje. Ima li svrhe blogovati? Po ceo dan sam za kompom. Klinci pizde jer ne mogu da igraju igrice, gledaju crtane i filmove, surfuju po netu. Jebi ga ćale im bloguje. A stariji imaju prednost. Šta mogu kad sam decu lepo vaspitao.

Žena je počela sve više i sve češće da mi prigovara, kao što se da videti iz prethodnog posta koji je pokraden od tamo nekog luzera što je i inicijalna kapisla za pisanje ovog posta. Šalu na stranu, ali istina je da sam zanemario mnoge svoje obaveze dok dangubim nad PC-ijem i blogujem. Ljudi za to vreme zarađuju pare, zidaju kuće, nešto naprave, poprave ili srede a meni će se deformisati kičma od tolikodg sedenja i blejanja u komp.

Koja je moja satisfakcija što blogujem? To što mi je blog posećen? To što ljudi ostavljaju komentare? To što sam navodno popularan? Od toga se ne živi. To je samo hranjenje vlastitog ega. Ljudska sujeta je strašna stvar, ali je se ne ložim na takve fore. Jeste da mi imponuje kada vidim da ljudi ostavljaju komentare jer ih moji tekstovi zasmejavaju i deluju im zanimljivo, ali da li je to dovoljno? Dovoljno da nadoknadi ovake stvari. Ovakve krađe i zloupotrebe autorskog prava. Što je najgore, ovo nije prvi put. Za zadnjih nedelju dana pronašao sam još dve krađe svojih tekstova, ali nisam mogao da uđem na te poratale, forume ili šta li su već…

Pa Vam postavljam nekoliko pitanja dragi moji virtuelni prijatelji, prijatelji koje nikad nisam video lično, sa kojima nisam popio niti kaficu ili rakijicu ili po neko ’ladno pivce:

Šta je to što treba da kompenzuje moje utrošeno vreme koje sam proveo pišući, čitajući i komentarišući svakodnevno, što sam izgubio dane i dane lutajući ovom našom blogosferom? Šta je to što treba do kompenzuje uvredljive komentare koje su ostavili pojedini likovi a koje su možda pročitali  moja deca i moja supruga? Šta je to što treba da kompenzuje krađu tekstova, krivično delo u normalnom svetu, zloupotrebu autorskog prava, po ko zna koji put? Šta je to što treba da kompenzuje sva ta nerviranja, pizdenja i nervoze koje sam pretrpeo zbog svega što sam prethodno pomenuo?  Da nije možda ta kompenzacija novac? NOVAC? Koji novac? 99,99% blogera koje pratim bloguju za DŽ. Kakav novac. To je misaona imenica u ovoj našoj blogosferi. Pre ćete zaraditi radeći bilo šta drugo. Kao baba sera ili pak kao kopač kukuruza… A  i ti blogeri koji navodno zarađuju blogojući pitanje je koliko zarađuju i da li od toga može da se živi, i koliko dugo? Nedelju dana, dve…?

Usled ovih postavljenih pitanja, prosto se nameću još po neka na koje treba što pre pronaći odgovore: Ko je ovde lud? Da li mi koji se trudimo da napišemo nešto što će biti zanimljivo, duhovito i originalno  pritom trošeći svoje vreme, trud i intelekt ili ti koji nas potkradaju? Da li i dalje vredi blogovati kada ne postoji nikakva pravna zaštita koja vam garantuje sigurnost ili koja će makar naterati te plagijatore da dobro razmisle pre nego što krenu u bilo kakvu zloupotrebu? Da li blogovati i dalje i samim tim takvim beskrupuloznim likovima i dalje omogućavati sve to ili bataliti blog i sve u vezi bloga? Da li odustati ili nastaviti rat sa vetrenjačama?

Ja ću dobro razmisliti o svemu što sam napisao u ovom postu i ako me više ne bude bilo da znate šta je u pitanju…

Audio narkotici ili psy oružije #1

Nije neka novost da su ruski naučnici izmislili takozvane audio (numeričke) narkotike koji se mogu kupiti preko interneta. O čemu je reč? Naime, stvar je o tome da ti audio-video fajlovi prilikom reprodukovanja emituju impulse koji utiču na moždane receptore i izazivaju stanje uma kao da je čovek pod dejstvom raznoraznih droga i alkohola. Potrebno je samo da se ulogujete na određeni sajt da kliknete na željenih fajl, isvršite uplatu karticom i narkotik se može download-ovati. Posle toga sledi drogiranje. Sad, da li sve to ima nekakvog efekta ili je to samo propaganda, to vi vidite sami, ali ako se ispostavi da je to moguće i da je takav način drogiranja moguć onda je ljudska populacija u velikom problemu.

Neko će reći naučna fantastika, ali zar svi mi već odavno nismo čuli za sublimirane poruke u mnogim muzičkim numera, video spotovima, filmovima i reklamama, o 25 frejmu u sekundi video zapisa koje oko ne primećuje, ali kolektivno nesvesno to registruje… Zašto bi onda i to drogiranje preko interneta bilo naučna fantastika? Međutim, ako je ta, hipnoza na daljinu, odnosno teledirigovanje, moguće i ako se na taj način može uticati na ljudski um i ponašanje i stanje duha u toj meri, postavlja se pitanje šta je sledeće? Kolektivno samoubistvo?  Armije zombija, brainwash populacije, ljudi roboti…?

Ono što se meni nameće kao pitanje i dileme ja sledeće: šta ako čovek ne mora da pritisne bilo šta za download da bi bio izmanipulisan, kontrolisan, usmeravan ili drogiran. Šta ako se to već radi ulaskom na određene prilično posećene sajtove na primer facebook… Šta ako neko nama VEĆ telediriguje preko interneta i nama upravlja kao marionetama? Šta onda?

Za kraj ovog posta najprikladnije bi bilo kada bih postavio link ka sajtovima na kojima se mogu kupiti ti audio narkotici, ali plašim se da me ne optuže za dilovanje Umesto toga pogledajte ovaj video klip…  trebalo bi da upotpuni celu ovu priču. A vi dobro razmilsite na koje sajtove odlazite… možda je ovaj eXXXperiment jedan od takvih sajtova…

nastaviće se …