Sa druge strane ekrana

Možda bi najpre trebalo dati objašnjenje zašto sam zaključao blog i zašto me nije bilo par meseci, ali koga je za to još briga ? Neću da se zavaravam činjenicom da sam tamo nekom, tamo negde nedostajao, ali ako jesam onda mi je drago zbog toga. Možda sam nekog i razočarao svojim postupkom ali šta sad da radim? Mnogo je ali u ovim rečenicama. Izgleda da sam ispao iz forme.

Možda sam želeo sebi da dokažem da nisam postao zavisan od interneta, da dokažem da ta viruelna stvarnost nije preuzela primat nam stvarnim životom i da mi prioritet nije posato taj digitalni svet u kome sam imao mogućnost da predstavljam sebe onakvim kakvim bi hteo da me vide i dožive a ne onakvim kakav stvarno jesam. Teško je odoleti toj vrsti sociološkog zbližavanja. Lepo je biti društveno prihvaćen, u centru pažnje, okružen hrpom prijatelja… Primamljiva je to ponuda. Biti neko drugi. Predstavljati sebe u najboljem svetlu  što će imati za cilj, manje ili više, ljudi koji će vas pratiti i poštovati. Ali to je samo zavaravanje i sebe i drugih. Život u laži. Virtuelno pa još laž. Apsurdno da nema gde. Zato su te socijalne mreže i doživele toliki uspeh i masovnu primenu. Ali to je tema o kojoj se mnogo razglabalo. Nema potrebe da se i ja sad tu pravim pametan i da popujem. Svima je preko glave tog popovanja i držanja predavanja kako treba da se živi, kako da se ponaša i za koga da glasa. Mnogo je mudrosera. Svi znaju sve i svi vas savetuju kako šta treba. Zato ja to neću da činim.

Ako volite da blogojute, blogujte. Ako volite da surfujute, čatujete, surfujte, čatujte po ceo bogovetni dan. Ako volite da se jebete, jebite see… Radite ono što vas čini srećnim jer ako mislite da je nekog za to briga i da mu je stalo, onda ste, moram vam reći, u velikoj zabludi. Nikog nije briga i nikom nije stalo. Sem vaših najbližih. Niko drugi vas neće razumeti, saslušati i voleti. A najbliži su tu. Na dohvatu ruke ili sa druge strane ekrana ?

 

 

preuzeto sa: http://www.ipad-wallpapers.us

 

Facebook #1

Zavladala je totalna manija za Facebook-om. I staro i mlado i muško i žensko, svi su na facebook-u. „Od 7 do 107 godina“. Žao mi je što ovom prilikom skrnavim osnovno geslo Politikog zabavnika, al’ nisam mogao da odolim. Svi se dopisuju, linkuju klipove, igraju igrice, rešavaju kvizove i testove, učlanjuju u grupe…. I svi imaju stotine i stotine prijatelja, ljude koje nikad nisu videli u životu ili ih videli samo par puta, pored kojih prođu i ne jave im se jer ih nisu ni poznali, al’ su zato na Fejsu ortaci do jaja.

Ja živim u gradiću u kome živi otprilike oko 15000 stanovnika. Svi se međusobno vrlo dobro poznajemo i svaka vest se širi brzinom svetlosti. Normalno je da se te vesti tokom prenošenja na trač seansama po palanačkim kafićima i kućnim kafenisanjima preuveličavaju i nadograđuju tako da vrlo brzo i nemaju veze sa istinom već samo govore o razvijenoj i pokvarenoj mašti dokoličara i zlobnika.

E onda se pojavio Facebook.

Primeri, koje ću objaviti u nekoliko narednih postova, su se stvarno desili i svi imaju direkne veza za facebook-om. Ljude kojima se to desilo lično poznajem čak i više od toga. Imena neću spominjati. Mislim da nije prikladno. Normalno je da ću krenuti sa najbalnijim primerom. A vi dobro razmislite, koliko ljudi poznajete kojima se desila neka slična stvar i slobodno napišite post o tome.

.

Slučaj prvi

Jedan ortak sa kojim povremeno izlazim u noćni život i bančim do kasno po lokalnim kafićima ispričao mi je šta mu se desilo. S obzirom da još uvek neoženjen a da godine polako teku, uhvatila ga neka pomama pa kidiše na sve što ima suknju i što može da dohvati prekidač i upali svetlo. Ako tako i treba. Kad će ako ne dok je momak. Ponakad mu to kidisanje urodi plodom a ponekad je totalni fijasko. Jedne večeri ošacuje on jednu mačicu. Vidi šalje mu ona nekakve signale, smeška mu se, pući usne, povremeno prostreljuje pogledom. Prijateljica sa fejsa, kao i mnoge. Povremeno razmene po neku porukicu, prokomentarišu neku fotkicu i to je to. Nije loš fejs za probijanje leda i dobru temu za početak flerta. Znajući tu činjenicu, reši on da krene u akciju. Prikrade se njihovom stolu kao svaki iskusan lovac i baci se u obrađivanje. Sve se dobro odvijalo. Smeh, grljenje, pipkanje, umiljkavanje, požudni pogledi, sve veća opijenost… Sve je mirisalo na sex. Cica maca je prihvatila macanovu igru udvaranja i sve je delovalo da će moj ortak još jednom da ima uspešno veče.  Međutim, u jednom trenutku mačica kao oprljena dohvati svoju jaknu i na brzinu je obuče.  Rešila je da ide kući. Tek tako. Iz čista mira.  Džaba je on pokušavao da je zadrži, odgovori od te namere, isprati do kuće, da se izvinjava ni sam neznajući zbog čega,  ona navalila da ide, i to sama, pa to ti je.  Na polasku mu je rekla: „Čekam te na fejsu. Ja sam za 15 minuta kući a ti ako hoćeš pravac kući, pali komp pa se vidimo na fejsu da okončamo veče….“ Ortak se našao u čudu. Dok se on opasuljio ona nestade.

Šta je dotična time mislila. Da okonča veče ? Zna se šta je najbolja završnica takve večeri kada između dvoje sve varniči da je požar neminovan. Divlji sex. A ne mastrubacija preko fejsa. Jebavanje na daljinu. Kucanje umesto tucanje. Čatovanje umesto  heftanje. Igranje sa mišom umesto sa miškom…

Možda se pitate da li je moj ortak otišao kući da čatuje i da kuca umesto da tuca ? Pa, neću da vam kažem. Ne mora vi sve da znate

nastaviće se…

Facebook #2, #3

Virus

Čestitam, upravo ste zarazili vaš računar virusom koji će vam uništiti hard disk i sve što imate u njemu.

Tako vam i treba kad ulazite na neproverene blogove.

Zar niste videli XXX.  E sad znate šta to znači.

.

.