Rezime za 2009.

Zar ima potrebe za ovim rezimeom ? Svi mi dobro znamo kakva je bila 2009. I ne samo to. Osetili smo je na sopstvenoj koži. Možda je nekom pojedincu i bila naklonjena, ali je nama kao naciji i populaciji bila užasna. Mnoge su se iluzije razbile. Mnogi su snovi neostvareni. Mnoge su se želje izjalovile. Bila nam je potrebna gotovo decenija da bi smo shvatili pravo stanje stvari ako smo zapravo nešto i skontali. Da se ja ne bih pravio pametan na sledećim linkovima možete  da vidite koji su najvažniji događaji za 2009. godinu u Srbiji i u svetu, mada mislim da za tim nema potrebe. Videćete samo da je mnogo više onih loših događaja. Povrh svega sada još i ja treba da donosim nekakve sumorne zaključke. I to pred doček. Mislim da to stvarno ne bi bilo u redu.  Zato ja neću ništa da zaključujem. Bolje je tako. Neću da vam kvarim praznično raspoloženje. Mogu samo da poželim da se više nikad ne ponovi ta 2009. Neka nam ona bude najlošija godina u životu. Neka nam naredne godine nadoknade sve ono što smo u prethodnim godinama željno iščekivali i nadali se. Neka se završetkom 2009. godine završi sve ono što je loše i ružno, sve ono što nas je mučilo, tištilo i činilo nesrećnim. Neka 2010. bude početak jednog lepog, srećnog, dugog i novog života svih nas.

Živeli !!!

Verujte u deda Mraza

Dogovorio sam se sa jednim ortakom da telefonom pozove mog mlađeg sina i da se predstavi kao deda Mraz. I javio se klinja na telefon. Prvo se iznenedio, pa uplašio, pa se obradovao i na kraju poverovao. Pričao on sa deda Mrazom, boga mi, jedno pola sata. Izrecitovao mu je sve moguće pesme koje zna, lagao ga kako je bio mnogo dobar, kako je slušao mamu i tatu, kako se ne bije sa starijim bratom, kako ne pravi lom… Rekao je još da će biti još bolji ako mu deda Mraz donese poklone. Opasan klinja nema šta.

Nakon nekoliko dana ja odoh u prodavnicu i kupih klincima novogodišnje paketiće. Juče dok su klinci igrali igrice na kompjuteru ja iz kola izvukoh paketiće i stavih ih ispred ulaznih vrata. Pozvah svog ortaka, koji se predstavljao kao deda Mraz i objasnio mu šta treba da uradi.

Ušao sam u kuću i sa suprugom pridružio klincima. Kao fora da gledamo kako igraju igrice. Zazvonio je telefon. Javio se mlađi sin. Na vezi je bio deda Mraz. Rekao mu je pošto su on i njegov brat bili mnogo dobri da im je paketiće ostavio ispred ulaznih vrata. Hteo je lično da im uruči paketiće, ali mnogo žuri da i ostaloj deci podeli paketiće a nema mnogo vremena tako da će im paketiće ostaviti ispred vrata.

Klinci brže bolje potrčaše napolje i kad su videli poklone počeše da skaču kao nenormalni. Stariji sin je skontao o čemu se radi mada je i on bio presrećan. A mlađi klinac svakog kog vidi priča kako mu je deda Mraz doneo poklon pošto je bio mnogo dobar. I sad veruje u deda Mraza. A ja sam bio presrećen i zadovoljan jer je mala prevara uspela. Kako je deci malo potrebno da budu srećna. Par slatkiša i neka igračkica i  ništa više im nije potrebno. Kad bi ljudi bili kao deca svet bi bio mnogo lepše i veselije mesto.

Zato, budite i Vi na tren dete, makar za novu godinu,  verujte u deda Mraza možda će te i dobiti nešto.