Fatamorgana

Jungle Queen je na svom blogu objavila pesmu „Superheroj mog ljubavnog života“. Odlična pesma. Baš po mom ukusu. Mene je asocirala na pesmu „Fatamorgana“ koju sam napisao pre mnogo godina unazad. A zašto ? Nemam pojma S obzirom da svaka moja ljubavna pesma ima svoju priču vezanu za njeno nastajanje, isto tako i „Fatamorgana“ ima svoju priču. Međutim, ovom prilikom neću Vam ispričati tu priču. Post bi bio mnogo dug. Uradiću to neki drugi put.

Ovom prilikom samo ću postovati pesmu „Fatamorgana“ u čast Jungle Queen i svih blogerki koje prate ovaj blog Nadam se de će Vam se svideti

Fatamorgana

.

 Sunce iz tvog oka

mi gori kožu i topi kosti,

oduzima poslednji atom snage

isparavajući preko pora;

ja umirem od žeđi

od žeđi i ljubavi,

od koje me jedino može spasiti

samo kap suze iz tvog Sunca.

Nemi povetarac nastao

pokretima usana tvojih,

duva sve jače i jače

i postaje vetar, oluja, tornado,

diže me sa zemlje i baca u nebesa,

okreće moje telo kao mali suvi list,

uživajući u svojoj igri

i ponovo me baca na zemlju,

skrhanog, još više uvelog i žutog.

Ja koračam pustinjom svoje duše

u potrazi za svojom oazom i svojim rajem,

jedini moji saputnici su

zmije samoće i ljubomore,

koje gamižu tu pored mene i ujedaju me

trujući mi dušu i oduzimajući snagu.

.

U daljini vidim tvoj lik,

anđela bez krila, anđela bez srca,

kako mi se smeši i sebi doziva;

i dobijam snagu, dobijam volju

puzim zadnjim atomima snage

i stižem do tebe,

grabim svojim rukama

u želji da te zagrlim,

ali kroz njih jedino osećam

strujanje vazduha i vrelinu peska,

malopređašnja vizija

rasprašila se svud oko mene.

Očajan, shvativši da je sve to bila laž,

da si ti postojala samo u mojoj svesti

ja padam umoran i tužan,

i prepuštam Suncu, gmizavcima i smrti,

sa suzom u oku i nožem u srcu,

umirem, ne znajući

da je odmah tu iza prvog brda,

bila oaza za kojom sam tragao.

Zemlja staraca

Prezentiranu pesmu napisao sam pre 18-estak godina kada sam toliko godina otprilike i imao. Pesma je o mladiću koji sagledavajući svoju budućnost  pokušava da se izbori sa nedoumicama, problemima i nespokojem pritom nastojeći da pronađe izlaz, smisao i odgovore.

Ovu pesmu posvećujem današnjoj omladini jer mislim da ona sada ima isti problem koji sam ja imao pre toliko mnogo godina. Što je najžalosnije u celoj priči, ništa se nije promenilo za tih 18 godina. Ova pesma je dokaz toga !!! Omladina nikad nije imala izbora i mogućnosti u ovoj državi. A snaga počiva u mladosti. Mladost je pokretač svega. A naša država je postala država staraca. Pa Vi sad vidite…

 

Ništa nemam

Ja sam mlad,

ali kuda sad,

ja imam želju,

ali gubim volju,

ja imam snove,

ali nemam love,

ja imam tebe,

ali gubim sebe,

ja sve imam,

ali ništa nemam.

Konačno jedna ljubavna

Prezentiranu pesmu napisao sam pre jedno 18,19 godina kada sam otprilke imao i toliko godina. Znači bio sam još mlad, neiskusan i neiskvaren. Pesma mi je prilično draga baš zbog priče koja je vezana za nju.

U našem gradu pojavila se jedna devojka koja je upisala Višu pedagošku školu. Ništa čudno s obzirom da je grad bio prepun devojaka koje su došle sa strane i upisale tu istu školu. Međutim, ona nije bila obična devojka. Bila je prelepa u svakom pogledu. Savršenstvo manifestovano u telu devojke. Plenila je gde god se pojavila. Muškarci su balavili kada bi je videli. Cela muška populacija grada je pričala i maštala samo o njoj. Napravila je revoluciju u muškim srcima i ljubomoru i mržnju u ženskim. Ali niko joj nije prilazio. Valjda je ljude bilo strah od te lepote.

Jednom prilikom dođe kod mene, na časicu razgovora, jedan prijatelj. I krenulo neobavezno ćaskanje.

Reče mi on da je video jednu mnogo lepu devojku. Da mu se mnogo sviđa, ali da mu je frka da joj priđe. Ne zna kako da počne priču. I reče mi da je čuo da imam lepe ljubavne pesme. Da bi mi bio zahvalan do neba kada bih mu dao neku da pročita i da barem tako dobije inspiraciju za udvaranje. Da probije led. Da je očara i šarmira. I ne samo to, hteo je i da joj posveti neku pesmu, da je obmane kako je istu napisao u njenu čast. Kao fora pesma se rodila čim je ugledao. Toliko je lepa da stvara poeziju.

Pomalo me iznenadi njegova molba, ali ako on je smatrao da moje pesme mogu da mu završe posao, nisam imao ništa protiv.  I mene je zanimalo šta će se zbiti.

Dadoh mu svoju svesku sa ljubavnom poezijom i on krenu sa čitanjem. Od svih pesama on izabra prvu i najkraću. Najlakša za pamćenje. Naučio je napamet.  Pesma je dečačka a to znači pomalo naivna, ali ipak i kao takva ima svoju dubinu.

Nekoliko dana kasnije dok sam šetao gradom videh svog prijatelja kako vodi pod ruku onu devojku. Smuvao je. Sa mojom pesmom. Toliko je bio ponosan da me nije ni primetio dok je prošao pored mene. Bilo mi je krivo što nisam bio na njegovom mestu. Što ja ne odoh da recitujem ? Sa druge strane, bilo mi je i drago jer se ta devojka ustvari primila na mene. Bio sam moderni Sirano De Beržerak. Možda i nije tako. Možda je to samo sticaj okolnosti, ali ja i dan danas verujem da je bilo baš tako.  Zato mi je ta pesma toliko i draga.

.

PRAVA GREŠKA

Ti si mi uzela dane

danima mislim na tebe,

ti si uzela noći

noćima sanjam tebe,

ti si uzela osmeh

zato se i ne smešim,

evo dajem ti i dušu

mada znam da grešim.

slika preuzeta sa http://br.olhares.com/

Život

.

Život je tamnica, koja nema rešetaka

u kojoj su zatvorenici svi ljudi,

osuđeni na najtežu robiju,

zatvor koji nema čuvara,

ali iz koga se pobeći ne može

u kome se rok izdržavanje kazne

okončava jedino smrću.

preuzeto: http://spaghettinight.org

Većina

Svako sam bira svoj put

i svakom je svoj put pravi,

niko od nas nije slep

ali postoji ono

što se ne želi da vidi.

Svako može biti velik

samo treba volje i truda,

najlakše je biti mali,

najlakše je biti većina !

Samo za tvoju ljubav

Da me ne biste shvatili kao nekoh sarkastičnog tipa koji jedino što zna je to da se podsmeva i da kritikuje rešio sam da objavim ovaj post.

Kao srednjoškolac bio sam ludo zaljubljen (po ko zna koji put) u jednu prelepu devojku. Možda ona drugima i nije bila nešto naročito, ali meni je brate ona bila ludilo i to u pozitivnom smislu te reči. Ludeo sam za njom sve više , a ona me nije zarezivala ni 2%. Ja želeći nekako da joj se približim krenoh sa pisanjem ljubavnih pesama misleći da će je one očarati i da će mi brže bolje pohrliti u zagrljaj. Napisah hrpu pesama i slah joj kako bi koju napisao, ali ništa. Jeste da joj je bilo drago zbog pesama. Hvalila se. Pokazivala ortakinjama.  Počele one mene da startuju . Svidele im se pesme pa htele i one da imaju po neku o sebi. A ja bandoglav pa to ti je. Hoću nju i nijednu drugu. E baš sam bio glup. Na kraju ništa nije ni ispalo. Ona se smuvala sa nekim sportistom a ja sam se ubrzo potom opet zaljubio.

Prošle su silne godine od tad. Oženih se ja i poudavaše se one, izrodiše se deca… Život ide svojim tokom. Slučajno sretoh moju neprežaljenu ljubav kojoj sam posvetio sile pesme. Zastadosmo i lepo se ispričasmo. Ona mi reče da one pesme još uvek čuva i da su joj mnogo drage. Da ih povremeno i pročita i da je odmah obuzme neka vrsta sete i  radosti u isto vreme. Reče mi još da je čula da sam objavio tri knjige i da bi baš volela da ih ima. Ja joj zatražih adresu da bih mogao da joj pošaljem knjige. Ona se obradova i dade mi adresu. Poslao sam joj knjige prvom prilikom.

Ne znam kako je reagovala kada je videla da u te tri knjige nema nijedne pesme koju sam nekada posvetio njoj. Jebi ga, izabrala je sportistu.

Ovom prilikom objaviću jednu od  pesma koju sam tada napisao, kada sam još bio mlad, neiskusan i zaljubljen do ušiju. Iz tog  razloga nemojte mnogo ozbiljno da je shvatite to su počeci mog pisanja a ja sam još uvek bio naivan klinac.

.

.

Samo za tvoju ljubav

.

Samo za tvoju ljubav,

skočio bih u more

i tonuo polako, sve do dna,

tu bih međ’ školjkama tražio

biser tebi na poklon,

jer sjaj njegov podseća me

na sjaj očiju tvojih,

ali biser nije dovoljan

da iskaže njihovu pravu lepotu.

Samo za tvoju ljubav,

odleteo bih do Sunca,

spržio ruke, spržio oči,

spržio srce i spržio dušu,

jer i Sunce me na tebe podseća,

vrelina tvog poljubca

sagorela me je do srži.

Samo za tvoju ljubav,

isekao bih vene, polako krvario

i svojom krvlju pisao ti pesme,

sve dok bi ona tekla

jer i moja krv

zbog tebe mi život daje

zato ti i nju posvećujem.

Samo za tvoju ljubav,

uzeo bih nož

i zario sebi u srce,

i slušao kako sve sporije kuca,

a kada bi smrt došla po svoje

i slike počele da vraćaju unazad

i polako mute,

znaj,

da ja umirem zbog tebe,

i da će moje zadnje reči biti:

VOLIM TE,

VOLIM TE,

VOL …

.

Ne ja nisam mrtav !!!