Dogovorio sam se sa jednim ortakom da telefonom pozove mog mlađeg sina i da se predstavi kao deda Mraz. I javio se klinja na telefon. Prvo se iznenedio, pa uplašio, pa se obradovao i na kraju poverovao. Pričao on sa deda Mrazom, boga mi, jedno pola sata. Izrecitovao mu je sve moguće pesme koje zna, lagao ga kako je bio mnogo dobar, kako je slušao mamu i tatu, kako se ne bije sa starijim bratom, kako ne pravi lom… Rekao je još da će biti još bolji ako mu deda Mraz donese poklone. Opasan klinja nema šta.

Nakon nekoliko dana ja odoh u prodavnicu i kupih klincima novogodišnje paketiće. Juče dok su klinci igrali igrice na kompjuteru ja iz kola izvukoh paketiće i stavih ih ispred ulaznih vrata. Pozvah svog ortaka, koji se predstavljao kao deda Mraz i objasnio mu šta treba da uradi.

Ušao sam u kuću i sa suprugom pridružio klincima. Kao fora da gledamo kako igraju igrice. Zazvonio je telefon. Javio se mlađi sin. Na vezi je bio deda Mraz. Rekao mu je pošto su on i njegov brat bili mnogo dobri da im je paketiće ostavio ispred ulaznih vrata. Hteo je lično da im uruči paketiće, ali mnogo žuri da i ostaloj deci podeli paketiće a nema mnogo vremena tako da će im paketiće ostaviti ispred vrata.

Klinci brže bolje potrčaše napolje i kad su videli poklone počeše da skaču kao nenormalni. Stariji sin je skontao o čemu se radi mada je i on bio presrećan. A mlađi klinac svakog kog vidi priča kako mu je deda Mraz doneo poklon pošto je bio mnogo dobar. I sad veruje u deda Mraza. A ja sam bio presrećen i zadovoljan jer je mala prevara uspela. Kako je deci malo potrebno da budu srećna. Par slatkiša i neka igračkica i  ništa više im nije potrebno. Kad bi ljudi bili kao deca svet bi bio mnogo lepše i veselije mesto.

Zato, budite i Vi na tren dete, makar za novu godinu,  verujte u deda Mraza možda će te i dobiti nešto.

Advertisements