E sad ćete imati priliku da pročitate do kakvih sam zaključaka došao. Ovo će vas pomeriti sa mesta. Ovako nešto još niste imali priliku da čujete i pročitate. Verujte mi i ja sam se iznenadio kada sam došao do tih zaključaka. Noge su počele da mi klecaju, srce da udara ko ludo. Bio sam srećan i tužan u isto vreme. Nisam znao da li da plačem ili da se smejem. Obuzelo me je  ushićenje i uznemirenost. Blago stanje užasa i euforije istovremeno, ali  da ne dužim  sa opisom  svojih emocija nego da krenem sa pričom. Nema se vremena za gubljenje. Evo krećem sa pričom.

Sa pričom ? Ček, ček, šta sam ono hteo da kažem ? E do kurc*. Jebe* te pameti. Zaboravio sam šta sam hteo. A stvarno je bilo vrlo zanimljivo i nesvakidašnje, al’ šta sad se radi. Hoće to kod mene. Naročito ovih dana posle silnih praznovanja , bančenja do kasno i svega što ide uz to,  ali setiću se valjda, ovih dana. Idem sad, da vidim gde se sećanje zagubilo. Možda su ga deca ćušnula negde pod krevet ili u neki ćošak ili su ga poturila keru da oštri zube. Možda ga je žena bacila u đubre neshvatajući da se greškom našlo pod njenom rukom ili sam ga ja možda negde zaturio gde ću ga naći kad sve više neće imati značaja.  A Vi obavezno navratite opet. U međuvremenu se možda i setim. A i da se ne setim, sigurno će mi neka glupost „pasti“ na pamet i ja ću je brže bolje objaviti i podeliti sa vama. U to budite sigurni. Do tad ponašajte se kao da ste pročitali post koji Vam je baš legao kao pesnica na oko. Post koji vas je ošamario i otrgo iz letargije svakodnevnog života.  Post koji vam je otvorio oči, zagolicao znatiželju, brknuo prst u oko, zabio nož u leđa, probudio strast, uzavreo krv, izazvao erupciju osećanja, rekao sve ono što Vam je trebalo da čujete, pružio sve što Vam je bilo potrebno  i učinio srećnim što ste imali priliku da ga pročitate… Ponašajte se kao da ste pročitali takav post i biće Vam mnogo lepše i bolje a ja ću još ispasti pametan. Hoću samo da Vam kažem da mislite pozitivno bez obzira što na ovom blogu preovlađuje pesimizam. Pesimisti ne mogu biti pobednici a i ja sam, koliko god to neverovatno da deluje, prilični optimista.

Ček, ček setio sam se šta sam hteo da kažem. Misao se vratila sama od sebe. I to kad sam se najmanje nadao, ali pošto sam već dovoljno napisao za ovaj put, rećiću Vam TO nekom drugom prilikom, ako u međuvremenu ne zaboravim šta sam hteo da Vam kažem, mada znate Vi dobro šta sam hteo zar ne ?

Advertisements