Konačno, raspisan je konkurs je za jedno vrlo atraktivno, dobro plaćeno, perspektivno radno mesto. Ja sam zahvaljujući svojoj snalažljivosti za konkurs saznao još pre zvaničnog oglašavanja. Rekoše mi tada moji prijatelji, koji su u to bili upućeni, »biće gusto«, navalili ljudi ko mutavi.

Rešio narod da radi, pa to ti je. A gde baš sad, kad sam ja rešio da se zaposlim. Vekovima niko ništa ne radi i sad rešiše svi da rade. Sve mi ide uz onu stvar.

I uslovi konkursa bili su baš zahtevni: »Stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne ili ekonomske nauke ili naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja društveno-humanističkih nauka ili tehničko-tehnoloških nauka na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije),  (treba mi prevodilac za ovo) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, položen državni stručni ispit, najmanje 7 godina radnog iskustva u struci, poznavanje barem dva strana jezika, dobar izgled…«. Čudo da nisu tražili stanje deviznog računa da bi imali u uvid koga mogu da malo ošišaju.

Kako je vreme odmicalo sve se više ljudi prijavljivalo na konkurs. Čuo sam da su konukurisali mnogi jaki studenti sa prosekom ocene 10.00, sa međunarodnim nagradama i priznanjima, koji su završili u roku… Potencijal naše države. Studenti sa prestižnih inostranih univerziteta…

Ja krenoh sa razmatranjem uslova konkursa da vidim ima li svrhe da uopšte konkurišem, kad je konkurencija tako jaka.

Moj CV bi izgledao otprilke ovako:

Imam završen fakultet za menadžment (a njega nije završio samo onaj ko ga nije upisao i to u roku). Prosečna ocena 6.05. Na računaru razbijam (’ajde da me neko pobedi na Warcraftu ili Counteru a pored toga znam da pošaljem i email).

Od stranih jezika govorim nekoliko, što izumrlih, što još postojećih, pa da krenem sa nabrajanjem: srpskohrvatski (nekad bio matarnji ali u međuvremenu izumreo), srpski (sada matenji jezik)  pa hrvatski, bosanski, makedonski, (malo li je to ?), a pride bugarski natucam a slovenački razumem po neku reč…

Što se tiče fizičkog izgleda, imam  višak kilograma, ali krenuo sam da pijem turbo šlank, da mršavim dok sve jedem, tako da ću i taj uslov da ispunim.

U vezi radnog iskustva:  brate, radio sam sve poslove, one o kojima smem da kažem i one o kojima ne smem ni da pisnem jer »opreznost je majka mudrosti«. Međutim, to mi samo ide u prilog jer znam kako se radi i sa ove i sa one strane zakona, mada je to jedno te isto. Razlika je što jedne zakon štiti a druge hapsi.

Sve u svemu nije tako loš CV. Zašto da ne konkurišem ? U slučaju da zaškripi upotrebiću svoju najaču kartu, keca iz rukava, svoj tajni adut, koji je najbitniji i koji otvara sva vrata. Sve drugo i nije tako bitno. Džaba su desetke, stipendije, nagrade, prestižne inostrane škole…. Adut za koji ne postoji alternative. Adut koji zasenjuje sve ostale kvalitete. Adut koji danas kod nas ima najbolju prođu. Ja sam član partije. I to vladajuće. A pored toga jedan moj rođak čiji je čukun deda rođeni brat moje čukun babe  je zamenik šofera pomoćnikovog pomoćnika ministra. A znate da šoferi mogu sve da završe.

I šta mislite ko je prošao na konkursu ?

Advertisements