Razlog za pisanje ovog teksta inicirao je moj stariji sin postavljanjem jednog prostog i veoma mučnog pitanja: »Tata da li smo mi siromašni ?« Ko zna o čemu su razgovarali u školi kada mi je postavio takvo pitanje.

Imao sam osećaj kao da me je neko udario maljem u glavu. Nisam znao šta da mu odgovorim. Možda mi je bilo teško da priznam. Možda me je bilo sramota. Charolija je o tome pisala na svom blogu. Ja se samo nadovezujem na celu tu priču. Krenuo sam sa analizom da bih dobio odgovor na postavljeno pitanje kao da već nisam znao odgovor.

Prezentiranim podacima mora se  pristupiti sa dozom skepticizma, jer ipak su to podaci za javnost, malo doterani i našminkani, ali, i kao takvi, oslikavaju pravo stanje u Srbiji.

U Srbiji danas živi oko 7.334.777 stanovnika od toga je oko 1.857.291 zaposlenih, 750.000 nezaposlenih i oko 1.600.313 penzionera. Gde se još zagubi 3.127.173 ljudi, nemam pojma. Da kažemo da veliki broj njih otpada na decu (maloletnike), ali taj podatak nisam uspeo da pronađem ? Koliko danas ima dece u Srbiji ? Sigurno je podatak poražavajuć pa ga zato i nema na internetu.

U Službenom glasniku RS broj 4/2010 objavljen je podatak o prosečnim godišnjim primanjima zaposlenih u Srbiji za 2009. godinu. Po tim podacima prosečna godišnja bruto plata u Srbiji je 529.764 dinara (5.298 €) odnosno oko 380.796 dinara (3.808 €) neto godišnja plata. Kada se sve to prerečuna na mesečnom nivou ispada da je prosečna mesečna bruto plata 442€, odnosno 317€ neto plata.   317 € !!!  Kako li su to izračunali da mi je znati. I mislim da prilikom izračunavanja proseka plata ne treba da uračunavaju onaj mali broj povlašćenih što imaju milionske iznose u primanjima (njih je manje od 0.5%). Oni i nisu deo naroda. I samo kvare prosek. A pitanje je da li  taj prosek obuhvata neisplaćena primanja mnogih radnika, plate koje nisu isplaćene mesecima unazad, zbog čega oni sada i štrajkuju. U tom slučaju bi sabiranje trebalo da bude sa minusom, ali hajde da im poverujemo pa da računamo sa tim navodim preuveličanim prosekom.

Prosečna mesečna neto penzija je 22.000 dinara (220 €) i tu je donekle slična situacija kao i sa platama, ali neka bude tako.

Pa da krenemo da računamo, kao mala deca, da vidimo nismo li zaboravili da sabiramo, oduzimamo, delimo i množimo. Računaćemo u evrima mnogo je lakše. 1€ = 100 dinara.

1.857.291 zapošljenih mesečno ostvaruje bruto zaradu oko 820.922.622 € tj neto zaradu 588.761.247 eura, odnosno država, ili ko već, od tih para uzme oko 232.161.375 € na ime raznoraznih poreza i dažbina (bruto-neto).

Mesečni iznos svih penzija iznosi: 1.600.313 * 220 €  = 352.068.860 €.

Znači od poreza koji se naplati od svih zaposlenih ne mogu da se pokriju ni penzije. Neću da zalazim u procente zaposlenih koji privređuju i koji ne privređuju jer tek to je poražavajuća činjenica, mada je i taj podatak objavljen u pomenutom službenom glasniku.  Ovo sam naveo samo da se vidi koje su pare u obrtu.

Međutim, mi ćemo se baviti malim računicama nas pojedinaca, jer, iskreno rečeno, baš me briga za te procente. Bitno mi je koliko ću  da primim para  i kako mogu da preživim sa tom sićom. Pa da vidimo:

Da kažemo da imam prosečnu platu od  317 € mesečno. U porodici radim samo ja, žena nezapošljena, dvoje dece pride. I mi treba da preživimo sa tih 317 €. Nekako  bi progurali da ne mora da plaćamo dažbine: struja 50 € + komunalije 30 € + fiksni telefon i internet 30 € + mobilni telefoni 30 € + kablovska 15 € + obdanište 20 €, znači 175 eura mesečno ode nazad državi. Znači moja plata nije 317 eura nego 142 eura mesečno. Nas četvoro treba da preživimo sa tih 142 eura. Kad se to podeli na četri dela ispada da svako od nas može da potroši 36 € po osobi za mesec dana odnosno 1.2 € dnevno. Šta ja mogu da kupim za 120 dinara dnevno kad cene konstantno skaču ? Paklu cigareta ili jedan hamburger ili burek i jogurt ili milka čokoladu ili 2 litra mleka ili 1.5 kg banana ili 2 litra piva ili konopče (ma nema ni za konopče) … A gde je kredit koji otplaćujem svaki mesec + 90 €, gde je gorivo za auto + 30 €  minimum, gde je porez za zemljište i ostali nameti ? Ja stvarno ne znam kako preživljavamo, ali kad čujem da ima i ljudi koji su u goroj situaciji prosto me hvata jeza i nameće mi se pitanje: Šta će biti sa nama ?

Pa kao što je meni moj sin postavio pitanje, tako ću ja da postavim pitanje našim vladarima: »Kako ste sve to sračunali ? Kako vas nije sramota da spominejte  privredni razvoj i ostala sranja kad je narod na ivici egzistencije ?  Šta blebećete vi ? Da li ste pri zdravom razumu ?«

Nisu nas dokusurili ni Turci, ni Nemci, ni Nato, ali zato ćete VI da nam jebete kevu. Kad pomremo od gladi možete ’ladno zemlju da prodate Kinezima i Šiptarima i da napunite lepo svoje džepove po ko zna koji put. Možda vam je to i plan majke vam ga sračunate.

Da li smo siromašni ? Ne znam. Moraću da pogledam neku statistiku.

Advertisements