Časopisi

Možda će vam delovati smešno, ali mislim da sam pronašao glavni uzrok razvoda na našim prostorima. Ne znam da li ste primetili da je broj propalih brakova u stalnom porastu. Svakim danom, dvoje dojučerašnjih saputnika se rasturaju uz najgore pogrde, kletve i psovke. Ljubav se pretvara u mržnju. Zajedničke uspomene u bolne rane. Deca u dežurne krivce. Ko zna šta ćete pomisliti šta je uzrok ovoj negativnoj, sve učestalijoj  pojavi. Sigurno će neko tvrditi da je u pitanju nemaština, besparica, ekonomska nestabilnost, kriza morala. Dobro, to je u neku ruku i tačno, ali šta to bračnu vatru strasti trnsformiše u pakleni oganj samoće i melaholije ? Šta nas to navodi da promenimo mišljenje i odlučimo se na takav strašan preokret u životu koji nikom ne donosi dobro  a naročito ne deci ? Možda ćete se nasmejati kada pročitate sledeće redove, ali …

Uzrok sve učestalijih razvoda, kao i sve lošijih odnosna između muškarca i žena je ustvari pojava sve većeg broja kako ženskih tako i muških časopisa. Šta ? Da, da časopisi su glavni krivci za razvod. Ne, ne šalim se i nemam temperaturu ili groznicu i pri čistoj sam svesti i zdravoj pameti ( a još uvek nisam otišao kod lekara da bih potvrdio to što sam upravo rekao). Možda će se neko upitati kako to da časopisi imaju baš toliki uticaj na bračni život. Da krenemo polako.

Ne tako davno, u vremenu kada smo bili izolovani, kao u karantinu, bolesni od zarzne bolesti pod nazivom soc-komunizam, ti časopisi nisu imali nikakav uticaj na nas. Tada nisu ni postojali (barem ne kod nas). Međutim, kada smo konačno izašli iz tog karantina, što ne znači da smo bili izlečeni i zdravi,  oni su počeli da nas obasipaju sa svih strana. Bili smo u istoj situaciji kao i slepac, koji je čitav svoj život proveo u mraku, odjednom progledao. Iznenadna svetlost sigurno bi izazvla privremeno slepilo, ali vrlo brzo bi se bivši slepac uklopio u uživanje svog novog čula.   Kako bi vreme prolazilo, dotični bi polako  počeo da shvata da svet i nije baš takav kakvog ga je zamišljao, dok ga nije mogao da vidi. Imao je utisak da je tada bio srećniji. Video je manje nepravde, zla, ubijanja, smrti, patnje … Često je želeo da ponovo izgubi vid. Ali …

Ista situacija je i bila sa nama. Mi smo još uvek u sebi uzgajali virus socijalnog komunizma. Ta bolest se teško leči. Samom nemogućnošću njegovog lečenja mi ništa nismo postigli time što smo izašli iz karantina. Postali smo  ugroženiji  jer nas je taj opaki virus,  usled dugogodišnjeg opsedanja našeg duha i tela, totalno razorio i načinio nas previše ranjivim, neotpornim i pogodnim za manipulaciju.  A sa svih strana su počele da pristižu neke novosti. Odjednom smo bili zatrpani brdom informacija. Odjednom se sve znalo. Više nije bilo tajni. Na svako pitanje bilo je odgovora. Iz kamenog doba skočili smo u eru informatike. Preskočili smo sve međuperiode. Nije ni čudo što smo u haosu. Drugojačiji ishod nas nije ni očekivao. To je tako normalna pojava s obzirom na date okolnosti.

I pored ostalih gluposti, bez kojih se živeti može, a koje su nam predstavljane kao nužnost za opstanak, na red su došli i časopisi. Žene su dobile svoje novine, muškarci svoje a deca svoje. Svaki od tih časopisa iznosio je brdo nekorisnih informacija koje su izazivale još veću konfuziju u mozgovima tek progledalih ljudi. Žene su čitajući ih, polako, ali sigurno, počele da prerasataju u feministkinje. Muškarci su se sve više feminizirali. Deca su počela da propagiraju neki novi vid mode i previše brzo da odrastaju i  prerano uplovljavaju u svet poroka i greha. Žene su sve više počele da dolaze do saznanja da im muškarci zapravo nisu ni potrebni, kako je sada došlo njihovo vreme i da konačno one trebaju da budu glavne. A kao da do sad to nisu ni bile. Pa onda silni primeri kako su one kroz vekove zlostavljanje i ponižavane i kako nikad nisu zapravo bile ravnopravne sa muškarcima. Onda pregršt saveta kojima su ih neke spisateljice istih, koje su se razočarale u muški rod iz ko zna kojih razloga, savetovale kako da muškarce zalude i navedu da im cupkaju oko nogu kao mali verni psići. Najgore od svega bila je propaganda koja se provačila kroz te feminističke časopise, koje su čitale sve više žena, da će muškarci vremenom postati bespotrebi i beskorisni. U svakom novom broju navođene su i dostojne zamene za muškarce kao što su vibrator, krastavac, banana, sveća, prst, kao da muškarci služe samo za to. Kao najužasnija činjenica u svemu tome bila je ta da su tiraži tih časopisa bili u sve većem porastu. Kod muškaraca bila je drugačija priča. Ti mačo časopisi su upozoravali muške na činjenicu da vreme žena dolazi i da su one već i sada preuzele primat. Znači muškarci su već bili u podrećenoj situaciji. Zato su ih ti časopisi i pripremali kako da se što bolje uvuku ženi pod kožu da bi kao niža kasta mogla da istraju u eri u kojoj je kloniranje moguće a samim tim muškarac suvišan po tom pitanju jer za kloniranja potrebna samo majka. Znači muškarci su se čitajući te časopise polako pretvarali u poltrone. Oni su ih usmeravali da po kući sve više preuzimaju obaveze. Znači muškarci treba da peru, usisavaju, pajaju paučinu, čuvaju decu, izbacuju smeće, spremaju ručkove i večere samo da  ženskoj populaciji udovolje i odvuku u krevet. Ali, šta i kad je odvuku u krevet ? I u njemu  moraju da budu izdržljivi eksperti koji će zadovoljiti sve ženske seksualne fantazije. Zato ih ti časopisi i savetuju da se mora ići u teretanu, da se napumpaju mišići i izvaja telo jer samo kada imaš kondiciju ti ćeš moći da ženu i seksualno zadovoljiš. I nije istina da stereoidi koji se pritom koriste uništavaju psihu i stvaraju sterilitet i impotenciju. To u tim časopisima ne piše. A čim ne piše znači da to nije istina.

I onda se pitate zašto brakovi propadaju. Zamislite jednu tipičnu balkanku i tipičnog balkanca. Koja vam se slika pojavila pred očima ? Debeli Srbenda u farmerkama i majci marke »Nike« (original od kineza ili turaka) podriguje od piva i buckasta domaćica sa cigaretom u ustima zanoveta mužu zato što stalno prdi i podriguje. I oni  čitajući te časopise žele da se transformišu u nabildovanog, preplanulog,  metroseksualca i u provokativnu, fensi silikonsku  kučku  tek pristigle sa liposukcije. Da li je takva transformacija moguća ? Pa po tim časopisima je sve moguće. Zato se naša porodice i raspadaju jer slušaju savete od nekih strendžera koji žive pod sasvim drugačijijm životnim uslovima i boga mi dobro zarađuju na nama prodavajući nam to smeće u full color-u. I šta se prvo dešava. Prvo se poremete predstave o sopstvenom izgledu i sopstvenim vrednostima, potom se odnosi polako ali sigurno narušavaju. A ubrzo dolazi na red neverstvo jer ti časopisi to propagiraju kao nešto najosnovnije u fazi novog doba. Poligamija u svetu u kome vlada sida ? Siguran način stradanja. I ako taj pokus u transformaciji uspe, u šta čisto sumljam, šta se dobija. Da li taj Srbenda u majci »Nike« shvata da ti metroseksulaci zapravo ne biraju partnere i da će mu vremenom anus biti ugrožen. A domaćica ipak može i shvatiti da isisavanje sala košta koliko njihova šklopocija od kola u garaži i da to ne boli isto kao kad te ujede komarac. Ej Srbi ne možemo biti ono što nismo. Mi smo gavrani. I nećemo postati pauni ako se zakitimo paunovim perijem. Da bi smo bili pauni, potrebna je dug period evolucije ako je to zapravo i moguće u evoluciji. Potreban je rad, volja,trud i odricanje. A mi bi smo sve preko noći. Mi bi smo sve i sad. Jer mi smo Srbi. Zato i propadamo. I nisu nam potrebni časopisi. Potrebne su nam knjige.