Svim damama koje prate blog eXperiment posvećujem ovu svoju pesmu. Srećan vam 8. mart. Neka vam život bude ispunjen ljubavlju, srećom, zdravljem, lepim trenucima… I hvala vam. Hvala što se mom pisanju dale smisao.

.

.

San

.

Sanjao sam te noćas,

kako si me uzela za ruku

i odvela daleko,

negde, gde smo pod vrelim Suncem,

na pesku plaže, uz zvuke talasa,

koji su nam kvasili znojava tela,

i ublažavali vatre i strasti

nastale njihovim iskričenjem,

otkrivali svoje najveće tajne.

Sanjao sam,

kako smo u tom času sami sebi dokazali

da smo još uvek mladi

i da još uvek znamo da volimo;

da smo zaboravili na sve

što nas boli, ograđuje i sputava;

da smo oslobodili

naše odavno zarobljene duše,

ograničene vlastitim telom

i poleteli visoko,

dodirivali Sunce, milovali vetrove,

i krišom krali oblake

sa sopstvene podloge neba,

uzimajući njihov oblik

za naše slobodne duše.

Sanjao sam,

i da smo se nakon završenog leta

vratili na plažu,

i kako si ti

svojim nežnim drhtavim prstićima

na pesku ispisala imena naša

koja su odmah potom pramenovi talasa

izbrisali i odneli daleko ka pučini,

govoreći nam da je to bio sam tren

koji bi trebalo ponoviti, makar još jednom.

Sanjao sam, i u trenu kada otvorih oči,

more, Sunce i plaža, nestadoše u trenu,

zamenila ih je užasna tama,

čija me je gustina gušila i pritiskala

i u kojoj sam ja,

umesto tebe u naručju svome

mazio stari pocepani jorgan,

a umesto tvojih sočnih usana

ljubio izgužvani znojavi jastuk,

shvatio sam da je sve to bio san,

iz koga su zvuke talasa,

na javi, zamenila zujanja komaraca,

kojima ravnodušno dopuštam

da popiju još koju kap krvi moje

pošto su oni u tom trenu, bili jedini

sa kojima sam mogao podeliti svoju tugu.

Advertisements