Mnogi ljudi koji su pročitali moje prve dve knjige i kamaru postova sa bloga stalno me kritikuju: „Čemu toliki sarkazam, ironija, bes. Jeste da ima duhovitih tekstova, ali su u isto vreme i vrlo mučni… Ne znamo te kao takvog.“

Početkom 2009. godine objavio sam svoju treću knjigu „Extra nemirci“ koju sam posvetio svojim sinovima Marku i Filipu. U njoj sam, na jedan duhovit način, u formi pesme, opevao detinjstvo svoje dece. Očima jednog roditelja, sve njihove nestašluke i fore zabeležio sam i zauvek spasio od zaborava tako što sam ih načinio pesmom.

Knjiga „Extra nemirci“ je odgovor na sva pitanja i kritike pakosnih i ljubomornih ljudi. Ona je o ljubavi. Roditeljskoj ljubavi. Ali kritike su opet počele. „Knjiga je posvećena samo tvojoj deci ? A druga deca ? Baš si sebičan. Koliko je to para ?“

Ovom prilikom postovaću pesmu koja je posvećena svakom detetu i svakom roditelju. A za te dušebrižnike i navodne kritičare pravo da vam kažem soli me bojko. Budale !

.

NAŠA DECA

.

Iz takta nas izvode

do ludila dovode,

super se provode

i silno razonode,

džaba ih opominjemo

molimo i preklinjemo,

i dalje ne slušaju,

po svome teraju,

kao muve bez glave

nikako da se zaustave

samo lom prave

i pauzu ne prave,

za igračke se otimaju

iako ih mnogo imaju

samo traže i zanovetaju,

povremeno i preteraju,

hoće ovo i hoće ono,

pa šta ako košta puno,

cena ih ne zanima

bitno je da se ima.

Roditelji treba da se trude

da za decu uvek bude

da kupuju igračke i slatkiše

i kad para nema više,

jer deca su najveća radost

sreća, perspektiva i budućnost

naš spas i naša nada,

to su naša deca mlada,

deo su duše i deo srca,

to su naša draga deca,

zato ih volite, čuvajte i pazite

razumejte, slušajte i mazite

to njima znači i treba

da porastu sve do neba.

Advertisements