Pitanje za iskusne domaćice

Znam, bezobrazan sam, ali mora neko i takav da bude…

Juče sam bio na pijaci da kupim neko povrće. Rešio sam da kao svaki savremeni muž, uradim ono što mi je u opisu svojih bračnih obaveza i dužnosti, da dokažem da nisam tipičan balkanac, stereotip Srbende koji podriguje, prdi, sluša grand i gleda farmu. Rešio sam da spremim ručak. Ženče na poslu, deca u školi, a ja na odmoru. Šta drugo da radim? Da blogujem? Da odem u švaleraciju? Da izletim u neku kafanicu, kafić i opijem kao mladi majmun? Ma kakvi.  Ja sam ipak rešio da skuvam ručak. Koji sam ja papučar.

Na pijaci gužva, neviđena. Zaboravio sam da je bila sreda. Domaćice, mlade i stare, kupuju kao da će sutra biti smak sveta a još nije 2012-ta. Otimaju, biraju, guraju, raspravljaju i trpaju po torbama i korpama. Ja videvši tu pomamu za voćem i povrćem ugurah se međ’ te ženturače i krenoh u grabljenje za potrebnim namernicama. Svašta se tu dešavalo. Trebalo je da pored ostalih namernica kupim i šargarepu, ali trt. Ostali samo neki partljici od šargarepa. Iskusne domaćice pokupile najbolje, najveće i najdeblje komade šargarepe a za mene ostali neki prčvoljci. Popizdeo sam. Pa kako je da spremim ručak i ispadnem dobar suprug? Šta će im te king size šargarepe?

Iz tog razloga želeo bih da postavim jedno pitanje svim iskusnim domaćicama da bih rešio jednu dilemu koja me opseda već duže vreme: Zašto sve žene, devojke kada kupuju šargarepu biraju one najveće i najdeblje primerke? Zašto ne uzmu i one minijaturne i zakržljale?  Da li imaju one nameru da kuvaju ili nešto drugo?

Izvinite na ovakom banalnom pitanju, ali ako se sledeći put, kada kupujete šargapetu, setite ovog posta, moja namera je ostvarena. 😉

Advertisements