U zadnje vreme sebi stalno postavljam ovo pitanje. Ima li svrhe blogovati? Po ceo dan sam za kompom. Klinci pizde jer ne mogu da igraju igrice, gledaju crtane i filmove, surfuju po netu. Jebi ga ćale im bloguje. A stariji imaju prednost. Šta mogu kad sam decu lepo vaspitao.
Žena je počela sve više i sve češće da mi prigovara, kao što se da videti iz prethodnog posta koji je pokraden od tamo nekog luzera što je i inicijalna kapisla za pisanje ovog posta. Šalu na stranu, ali istina je da sam zanemario mnoge svoje obaveze dok dangubim nad PC-ijem i blogujem. Ljudi za to vreme zarađuju pare, zidaju kuće, nešto naprave, poprave ili srede a meni će se deformisati kičma od tolikodg sedenja i blejanja u komp.
Koja je moja satisfakcija što blogujem? To što mi je blog posećen? To što ljudi ostavljaju komentare? To što sam navodno popularan? Od toga se ne živi. To je samo hranjenje vlastitog ega. Ljudska sujeta je strašna stvar, ali je se ne ložim na takve fore. Jeste da mi imponuje kada vidim da ljudi ostavljaju komentare jer ih moji tekstovi zasmejavaju i deluju im zanimljivo, ali da li je to dovoljno? Dovoljno da nadoknadi ovake stvari. Ovakve krađe i zloupotrebe autorskog prava. Što je najgore, ovo nije prvi put. Za zadnjih nedelju dana pronašao sam još dve krađe svojih tekstova, ali nisam mogao da uđem na te poratale, forume ili šta li su već…
Pa Vam postavljam nekoliko pitanja dragi moji virtuelni prijatelji, prijatelji koje nikad nisam video lično, sa kojima nisam popio niti kaficu ili rakijicu ili po neko ’ladno pivce:
Šta je to što treba da kompenzuje moje utrošeno vreme koje sam proveo pišući, čitajući i komentarišući svakodnevno, što sam izgubio dane i dane lutajući ovom našom blogosferom? Šta je to što treba do kompenzuje uvredljive komentare koje su ostavili pojedini likovi a koje su možda pročitali moja deca i moja supruga? Šta je to što treba da kompenzuje krađu tekstova, krivično delo u normalnom svetu, zloupotrebu autorskog prava, po ko zna koji put? Šta je to što treba da kompenzuje sva ta nerviranja, pizdenja i nervoze koje sam pretrpeo zbog svega što sam prethodno pomenuo? Da nije možda ta kompenzacija novac? NOVAC? Koji novac? 99,99% blogera koje pratim bloguju za DŽ. Kakav novac. To je misaona imenica u ovoj našoj blogosferi. Pre ćete zaraditi radeći bilo šta drugo. Kao baba sera ili pak kao kopač kukuruza… A i ti blogeri koji navodno zarađuju blogojući pitanje je koliko zarađuju i da li od toga može da se živi, i koliko dugo? Nedelju dana, dve…?
Usled ovih postavljenih pitanja, prosto se nameću još po neka na koje treba što pre pronaći odgovore: Ko je ovde lud? Da li mi koji se trudimo da napišemo nešto što će biti zanimljivo, duhovito i originalno pritom trošeći svoje vreme, trud i intelekt ili ti koji nas potkradaju? Da li i dalje vredi blogovati kada ne postoji nikakva pravna zaštita koja vam garantuje sigurnost ili koja će makar naterati te plagijatore da dobro razmisle pre nego što krenu u bilo kakvu zloupotrebu? Da li blogovati i dalje i samim tim takvim beskrupuloznim likovima i dalje omogućavati sve to ili bataliti blog i sve u vezi bloga? Da li odustati ili nastaviti rat sa vetrenjačama?
Ja ću dobro razmisliti o svemu što sam napisao u ovom postu i ako me više ne bude bilo da znate šta je u pitanju…
E x p e r i m e n t 
obzirom da se prijavih na ovaj eksperiment pre izvesnog vremena no ućutah se iz sličnih razloga , odgovor ćeš naći u sebi , meni je bilo potrebno puno vremena da sagledam sve …bilo kako bilo ne mogu da se odreknem neta ali daleko manje boravim ovde …sretno ti bilo kako god odlučiš …ipak sam se nakon dugo vremena vratila zbog sebe i mojih unutrašnjih potreba jer ljudima u svom okruženju ne mogu da govorim o nekim stvarima …kradja tekstova postoji to sprečiti ne možeš a ako tebe ispunjava napisan tekst i komentari blogera ostalo je nebitno , sasvim slučajno u isto vreme otkucah tekst u kojem nakon dugo vremena konačno dajem sebi oduška na netu pozdrav
Probuđena
imam potrebu da pišem ali ne mora da pišem na blogu… mogu da pišem knjige… ali knjiga nema ono što blog ima, tu interakciju, sa druge strane, blog nikad neće imati vrednost i značaj knjige…
Nisam pametna, gde mi pamet :P, ja cu da pisem, kad mi nadodje, moze i jednom u mesec dana, dva, tri, tako moze svako, niko nas ne bije po usima da pisemo za normu, a kradje…`bem ga…tuzno.
Zelena
ono što pišem možda imam i nameru da pretočnim u neku knjigu, sad ako to neko koristi i predstavlja kao svoje delo, kasnije i meni može praviti probleme…
Onda ono sto mislis da pretocis u knjigu ne objavljuj ovde ili bilo gde na netu, nema garancije da neko nece maznuti.
To ti je jedino resenje, a odluku donesi sam.
Moj Exxx, ja Internet posmatram kao neku „predhistorijsku pasiju kolekcionarstva“. Ljudi su odvajkada voleli da sakupljaju razne stvari i prave kolekcije, iako često zbog toga izgube i vreme i novac i prijatelje. Tako neki skupljaju markice, neki limenke, neki flaše, avione, leptire… I mi skupljamo, tj pravimo kolekciju naših misli, utisaka, razmišljanja, fotografija i postavljamo na blog. Prija kad neko pogleda tvoju kolekciju i uputi ti pozitivan komentar, ali ipak sve mi to radimo zbog sebe. Koliko puta uhvatim sebe da više čitam svoje odgovore na komentare nego same komentare, (što je sujeta i smisao kolekcionarstva).
Nevalja je kad odemo u krajnost, pa, što ti kažeš oteraš ženu i decu od PC-ja da bi ti blogovao. Pa to se dešavalo i sa TV-om kad se pojavio, a rešenje je da sada svako ima u svojoj sobi po jedan TV. Znači, treba pisati, čak je i poželjno, ali treba i paziti da se ne upadne u zavisnost (kao što se može upasti u zavisnost od alkohola, droge, španskih serija, igrica, kladionice…). Priznajem i ja sam zavisan, ali sam za vreme SP u fudbalu napravio pauzu od mesec dana (što mi je bila namera) i mogu ti reči prijalo mi je a i smanjila mi se želja da non stop sedim uz PC.
Što se tiče krađa, toga je bilo uvek a i sam sam znaš. Ja sam zato napisao na mom blogu, da sve što je napisano i što sam ja slikao svojim fotoaparatom je javno i da ga koristi ko hoće. Time sam sebi stavio barijeru i baš me briga da li to neko zloupotrebljava ili ne, uopšte se ne trudim da pretražujem Internet za plagijatima svojih tekstova. Ali, dobro, možda moji tekstovi i nisu tako dooooooobri, kao tvoji, pa… 😉
Udri brigu na veselje, napiši nešto kad ti se piše, kao Zelena koje nema po nekoliko meseci a onda izbaci po desetak vrlo kvalitetnih tekstova. Nemoj da si kao ona zaludna baba koja ima unuke i muža mlađeg 20 godina od nje a mora svakog dana u nedelji da napiše nešto pa makar to bila samo „copy – paste“ varijanta. Ali to je valjda već bolest, kompulsivno-posesivno-impulsivna ili jbg tako nešto.
A eto kad prolaziš kroz Borču, svrati na tu kaficu i pivce koje pominješ u tekstu. 🙂
Alex
imam dobrog ortaka u Borči tako da možda nekad i popijemo po neku rakijicu 😉 Pozdrav !!!
Može, može… što da ne…
Samo da se pojasnim, ako mi dozvoljavaš. Pod pojmom „zaludna baba“ je bila metafora, nisam mislio ni na jednu određenu osobu. To je u stilu Voltera, gledaj ona posla za koja si zadužen 🙂
Izvinjavam se svim „zaludnim babama“ koje su se slučajno prepoznale u mom komentaru, to se ne odnonosi ni na jednu od njih.
Ako odustaneš ja sam pobedio 😀 😀 😀
Tricker
ti ovo nazivaš borbom ?
A kad pobediš, šta ćeš onda da radiš? Da pojedeš samog sebe od dosade? Ima i korisnijih stvari od inaćenja, veruj mi!
Nedaj se .. pises zbog sebe i onih kojima se svidja .. vratice se sve onima koji kradu, i kradjom nece nista dobiti a tvoja misljenja i stavove niko ti ne moze uzeti, a ti sto kopiraju ih verovatno ni nemaju 😀
Treba sve gledati sa pozitivnije strane, nema povlacenja 😀
Pozz
Rasta, pošto si ti Rasta, evo spota za tebe
Odlican izbor 😀
Ne treba odustajati kao sto Bob kaze 😀
Počela sam da čitam blogove prošle godine i ubrzo odustala jer nije mi se svidelo (teme, poruke,stil), što ne znači da se ne sviđaju drugima. Pre 2 meseca sam počela redom da čitam blogove i odabrala 3 koja me zanimaju a jedan od njih si ti i bilo bi mi žao da prekineš.
Piši isključivo zbog sebe a verujem i da ti je drago kada sa nekim možeš da razmeniš mišljenje. Naravno, ne treba preterivati, dugo sedenje šteti ne samo kičmi već i očima.
Ružno je krasti ali ti možeš biti ponosan jer znači da tvoja razmišljanja cene i oni koji nemaju šta da kažu. Bilo bi opasnije da nešto plaćaš kreditnom karticom preko interneta jer bi neko mogao da ti isprazni račun.
Saveta
hvala na komplimentima 😉
Online prijatelju moj dragi, nikad u životu ne treba odustajati. Čak ni zbog majmuna koji ne znaju kad je dosta a ništa im nažao učinio nisi. Njihov ego se hrani ovakvim tekstovima. Tada se oni osećaju jaki iz samo njima znanih razloga.
Uvek će biti i IMA, veruj mi, mnogo dobrih ljudi zbog kojih se ne sme odustati, ali pre svega, tu je ono zadovoljstvo koje osetimo napisanim. Ti to osećaš.
Ne napadaš nikog, pišeš interesantno, jedinstveno, tvoj stil se vidi, prepoznaje se, pa i ako neko ponekad nešto pokuša iskoristiti, otkriće se kad tad. Ljudi se na netu prepoznaju.
Verkić
svako može da pokuša a ja ću UVEK javno da žigošem one koji su plagijatori i koji se kite tuđim perijem…
Naravno, znaš i sam da kad god saznamo da se nešto tako desilo mnogi od nas se pridruže u javnoj osudi. Imao si mogućnost mnogo puta to do sada videti. 🙂
Verkić
u svakom slučaju hvala na podršci 😉
Razumem da si iznerviran jer te ponovo kradu.
Ne znam sta da ti kazem, ja blogujem jer me to opusta, pisem kad zelim i koliko zelim i prestacu ako to budem pozelela.
Poslusaj sebe, razmisli da li blogovanje tebi nesto znaci i zasto to radis.
Ukoliko shvatis da ti je svega dosta – odustani.
Ne treba pisati ako smatras da zbog toga ispasta tvoja porodica.
Mada, ja sve to gledam kao neku vrstu hobija… Zabave, druzenja…
A od hobija se ne zivi i ne zaradjuje… Samo ti ispuni dusu… eto, kao kad setas pored reke.
Ali, mi ocekujemo da od svega imamo materijalnu korist…
Ne znam, razmisli sam, a mi smo tu.
Breskvice
novac sam samo pomenu radi poređenja. Shvatam ja da mnogi blog koriste kao hobi, razonodu, druženje… što i jeste, ali ja sam blogovanju pristupio radi prezentiranja svog pisanja zato sam i vrlo osetljiv kada mi neko zloupotrebi tekst…
Exxx, ne mozes se odbraniti jer zakona nema… A i da ga ima, u ovoj zemlji sve je relativno.
Sad vidis da nije dobra ideja promovisati tekstove pre nego sto udju u knjigu, a da li zelis da blogujes
na neki drugi nacin na tebi je da odlucis.
Ti znas koliko se mi radujemo tvojim tekstovima, ja mogu samo da 😦 zbog svega ovoga… na tebi je da odlucis.
Ja u tome vidim vezbu. Ja volim da pisem i mislim da je najvece zadovoljstvo kad procitas svoj clanak i budes odusevljen. Ti si izdao knjigu, pises poeziju, znas lepo da pises, ne trudi se da razmisljas o tome. Ovde ne moze ni od cega pozitivnog i lepog da se zivi, ako nekoga ne zajebes. Jel bi vise voleo da vozis X5 i ne znas da se potpises? Da ne znas sta je to internet, a ne blog? Da li bi se menjao za takav zivot umesto blogovanja za dzabe? Ako si u problemu sto se love tice onda zajebi blogovanje i baci se na pravi problem. Ako te to toliko ne steze, dopusti sebi da uzivas. Da ti ovo bude ventil. To je moje misljenje, nadam se da nisam preterao…
Sopran
ko danas nije u frci sa lovom, i nisi preterao druže moj 😉
I jos nesto, ti koji ti kradu mogu to da rade koliko hoce, ali se na kraju uvek sazna sta je cije…
Ova pitanja si trebao da postavis na samom pocetku.
Uporedjivanje bloga i knjige je neuporedivo u danasnje vreme, jer blog je mnogo citaniji nego knjige, pogotovo ovde kod nas ( situacija je bezvezna…) gde jako mali broj ljudi kupuje knjige.
Moras sebi postaviti prioritete i ne dopustiti da ti porodica trpi zbog tvojih uzivanja, obaveza , hobija, kako god.
Od blogovanja mnogi lepo zive. Mnogi su uspeli da unovce svoj trud , svoje dugogodisnje zevanje u komp, ali su od starta imali zacrtane ciljeve i tako koncipirali svoje blogovanje i uopste pojavljivanje na netu.
Ako zans da pises, iskoristi to poput Baneta Kisobrana, ili poput bivseg blogera PDTURA koji je imao jednostavan cilj: da ljudi porcitaju negovu pricu/knjigu i posle toga je prestao da se pojavljuje na netu jer je prezauzet poslovima kako bi prehranio porodicu.
Pogledaj samo koliko ljudi na netu imaju , koliko njih nema, koliko ima onih koji se promovisu na bilo koji nacin i videces sta ti je potreba uraditi. DA li ces nastaviti ili ces predati deci komp da se igraju a ti da ides na gradjevinu ili na pojatu, ili sta ces vec…
Nisam ja neko ko moze da te posebno savetuje, ali jesam primer da kad su prioriteti odredjeni, onda se zna sta i kako: u mom slucaju: nije me bilo skoro godinu dana u onom mom obliku FULL na netu… Tu i tamo, pratim, blogujem gluposti i nista posebno.
Ali sam odradio sve obaveze i sada mogu sebi da priustim zadovoljstvo zvano blogovanje. Medjutim, porodica mi ne trpi, bas kao i mnogim mojim prijateljima, dok su mnogi odustali jer su se precenili.
Pored blogovanja mora se imati stalan prihod, pa tek onda blogovati iz zadovoljstva, potrebe, interesa… Kod nas nema profi blogera, a da li ce ih biti??? Verujem da da!
Volim da te citam, ali sam prestao da se interesujem ko te i koliko krade. Prosto: kradu te jer vredis.
Iskoristi to na drugaciji nacin. Neka ti to budu sitne preporuke ako budes resio nekada da izdas knjigu. Za knjigu ti treba 100-tinak hiljada i posle toga dobra reklama i rad na terenu da ih rasporodas a da ih ne ispoklanjas. Za blog ti je potrebna konekcija i mnogo ‘vakih ko sto sam ja,lol 😛
Verujem da ce ti moj komentar dati par odgovora i da neces dozvoliti da ti porodica trpi ni na koji nacin.
Veliki pozdrav od Deke 🙂
Deda
slažem se sa većinom što si napisao ali ipak moraću da naznačim: moja porodica ne ispašta zbog mog blogovanja i ako bi se ikada dovelo u pitanje ili ili dobro se zna šta bih izabrao…
Sa blogom sa krenuo sa određenim ciljem i sigurno idem u pravom smeru, sad šta će od svega toga biti… videćemo…
ne verujem da ti porodica trpi zbog tvog hobija – mislim to si ga malo preterao jer koliko sam shvatio iz tvojih pisanja ipak si ti razuman covek i posvecen svojoj porodici.
medjutim, sto se tice blogovanja – odmori ili recimo kao ja i jos neki koje poznajem a bloguju uglavnom odredimo zbog obaveza 2 sata da prelistamo par blogova ili prosvrljamo po netu, procitamo sta ima novo i to je to. Napravi uzi uzbor blogova koje ces stvarno pratiti i ne forsiraj sebe da moras da pises. Iskreno citam 22 dnevna lista preko reader-a, plus 10 blogova i to mi je mnogo, ali citam samo ono sto me zanima, a od bloga ocekujem da bude hobi nikako da ostvarujem profit.
Kao sto breskva kaze – mozda da promenis koncepciju bloga pa ono sto zelis da objavis u knjizi sacuvas za knjigu pa tek onda objavis ovde, a do tada da pises sta ne smatras da treba da udje u „citap“ 😀
Ivane
vidi se da me čitaš 😉 a selekciju sam napravio. Pratim 20-tak blogova i to preko readera i brate nemam dovoljno vremena, to što kažeš 2 sata dnevno… traba uklopiti ta 2sata, ako ih i imam toliko…
vidi – sve se vraca… (mislim na plagijatore) i j se oko toga ne bih mnogo brinula…
i – NEMA ODUSTAJANJA!!! 🙂
Nastasja
svako dobije ono što zaslužuje, pre ili kasnije, to je sigurno…
nije teško kad se mora 🙂
bloger piše prvenstveno zbog sebe samog , postovi su zapisi u ličnom web dnevniku , tako se bar definiše , ali šta češ , čovek se navuče na blog mnogo jače nogo li što ispočetka predvidi
događa se to svakom blogeru pre ili kasnije
vredi blogovati ali je još vrednije imati/sačuvati porodicu , malo izbalansiraj svoje vreme i sačuvaj i jedno i drugo … i proćiće te
Hemicarot
welcome to the eXperiment
slažem se sa tobom u vezi blogovanja a vreme mi je prilično izbalansirano, nikad nemam dovoljno vremena…
Kada su mene pokrali, prvo sam doživela neviđeni izliv besa i ljutnje i grrrr…htela sam svašta nešto. Ma odlepila sam. Kasnije kada sam se malo smirila, kontaktirala sam te ljude, neki si izbrisali pokradene tekstove, neki nisu. Ovi što nisu, pa ništa…nisu i gotovo. Idemo dalje.
Meni nikako nije jasno šta je loše u tome biti zaludna baba? Bolje biti zaludna baba sa mudima nego deda koji samo nešto sere.
Nego prijatelju…neka kradu, svako svoj posao radi, a ovaj što ti se nakačio baš je neki kul lik. Obožavam ih prosto. „Ja sam divan, pametan, umem svašta nešto, ali jebi ga ne smem da se predstavim.“ … e ti su mi omiljeni.
Uglavnom me niko ne dira, jer verovatno znaju da samo blog mogu da mi sjebu i ništa drugo. S obzirom da imam redovne bekapove mogu da mi popuše ono što nemam, ali za malo da mi nikne. Piši i udri gde stigneš, ko ih jebe sve. 🙂 Pozdrav
Charolija
budi sigurna u to 😉
Ja se izvinih unapred ako se neko prepoznao u metafori o „zaludnoj babi“, nisam rekao da moraju da se jave. A ako si mislila na naseg Dedu, mislim da covek vrlo razlozno i argumentovano obrazlaze svoje stavove.
Na pitanje iz naslova ja bih odgovorio: „Nema! Zato je valjda toliko zabavno…“
Prezimenjače i ja postavljam glupa pitanja 😉
Ma daj Exxx, nemoj opet vrteti istu priču, leba ti! Pišeš na blogu zato što voliš i tačka! A volimo i mi da čitamo ono što ti napišeš. Uostalom, to je tvoje „nebo“ i ti odlučuješ koliko često i o čemu ćeš pisati! Tako da, ne vezuj se za „moranje“, nego samo za „želju“.
Ako sad prekineš, opet ćeš se pokajati pa će se pojaviti tamo neki Exxx-exxx-Reminder. Ma čoveče, nemoj nam to raditi.
A što se lopova tiče, pa pobogu, ne krade se jedino tamo gde nema šta da se ukrade. Ne čačkaj po internetu pa nećeš ni znati da su te pokrali!
Malo si preterao sa onim da tvoja porodica trpi zbog tvog blogovanja. Sigurna sam! Odrastao si, razuman čovek i svako treba sebi da odredi vreme za hobi! Znaš ti to, jako dobro!
Nemoj se zaje*avati da opet čekamo na novog tebe, ako prekineš ovaj blog! Dobro razmisli! Pozdrav!
Dudo
važi 😉
Ne mogu da verujem da si sve ovo napisao zato sto sam ja iskopirao tvoj tekst i nisam stavio izvor, cist previd. Na stotine ovakvih kratkih tekstova cirkulise internetom, salje se e-mailom ili kaci na drustvene mreze. Ti si sad nasao da pravis pitanje zivota ili smrti, pisati ili ne pisti, pitanje je sada. Napisao si mi poruku, obrisao sam tvoj tekst, zasto pravis pozorisnu predstavu. Ustani od racunara, pogledaj tu svoju decicu, suprugu, popricaj sa njima, prosetaj, zivot tece i mimo takta tvog kompjutera. Tekst koji si napisao je duhovit, nije bas originalno, varijacija na temu, Déjà vu. Umesto da iskoristis taj dar za pisanje, napravis sebi reklamu. Sta bi ti falilo da tvoj tekst ljudi kace na svoje blogove itd, zahtevas da navedu ko je autor ako to nisu ucinili kao ja, napravio bi sebi reklamu i ako imas nameru da napises knjigu eto ti potencijalnih kupaca. Kradu se milijarde to ne vidis, da li pises o tome, ti zapeo ko vo u detelinu. Kacis baner COPYSCAPE do not copy, zasto nisi platio uslugu da ti stvarno stiti tvoj rad. Stavljas Creative Commonsicense license koja je u direktnoj suprotnosti sa COPYSCAPE. Opredeli se sta ces da radis u zivotu, bloger nije zanimanje, ako vec toliko vremena provodis za racunarom iskoristi to i zaradjuj, blogovanje neka ti bude hobi. Velike izdavacke firme kace na net nedovrsena izdanja u pdf formatu, slobodan download, ti pravis predstavu i galamu oko jednog iskopiranog teksta, porazmisli malo.
Ja blog ne dozivljavam kao neki svoj autorski rad, niti se trudim u tom pravcu, komentarisem ponekad, blog mi nije preokupacija, otvorio sam cisto radi probe jer su me to zamolili pravi zivi ljudi a ne virtuelni prijatelji sa neta.
OK. Neka se završi na tome. Nije mi potrebno nerviranje a vidim ni tebi… Da iskulirano malo…
Ok.
Ako hoces da zaradis sedeci za kompom pogledaj google AdSense, imas i na elitesecurity ljudi se hvale da dobro zaradjuju.
Ma nisam ja u tom fazonu. Na svom ranijem blogu sam slučajno aktivirao taj AdSense i onda kad su krenule da iskaču neke glupe reklame za uloške, protiv biljnih vaši, tablete za potenciju…užas…
Ne stigoh danas da pročitam i komentarišem sve novosti, pa se vratih 😀
Sve razumem, samo ne razumem zašto pitaš nas ima li svrhe? To je pitanje koje treba da postaviš sebi i sam sebi daš odgovor. Ako ti nađeš svrhu i smisao u pisanju bloga, sve drugo je nevažno 😉
Danijela
ja ga i postavljam samom sebi 😉 Samo razmišljam (pišem) glasno
Jeste, da prestanes? ‘Si ti normalan? Kako da te na’vatam za kafanu posle? Sedi miran!
Elektra
kafana nam ne gine… to da znaš 😉
Kada su me prvi put pokrali nije mi bilo prijatno, nervirala sam se i … malo porazgovarala sa sobom.
Imam dovoljno stresa u životu da mi ne treba da ga sama svojim pisanjem prouzrokujem.
.
Pišem jer volim, a ako mi blog bude opterećenje obrisaću ga i neću pisati. Ako neko nešto ukrade halal mu bilo od mene.
Ovde smo svi svojom voljom- dođemo i odemo onda kada mi to poželimo.
Ako ti je dodijalo pauziraj, pa odluči šta ćeš.
Ne nerviraj se badava.
Dolly
ok, thanks 😉
Deda, deda…baš si krme! Nego ko je srao pored rupe, da vidimo? 😀 😀 😀 Još nisam baba, ali jedva čekam da postanem, to što neko ovde nije hteo nikom lično da se obrati, verujem da nije, ama baš verujem …ubeđena sam u sve živo, nego me samo jedna rečenica muči: „Nemoj da si kao ona zaludna baba…“…akcenat stavljam na ONA…koja bre ona? Kad čovek kaže ONA onda misli na nekog određenog. Sva bih srećna bila kada bih saznala o kome se tu radi? 😀 Ni ja se nikom lično ne obraćam. Sem našem Dedi. Naš Deda je najveći car, mada ima deda koji su samo izlapele čičetine i eto. Šta ću, baš se radujem što idem na more, a morala sam ovo da kažem il’ da puknem. 😀 😀 😀
Charolija
lepo se provedi na moru i misli na nas 😉
🙂 🙂 🙂 Pa ni ja nisam deda, premda bih i ja voleo da se to desi sto pre, ali se ja ni ne pitam nista po tom pitanju.
Da sam napisao ime i prezime te „babe zaludne“ ne bi bilo interesantno i ne bi te zaintrigiralo bas nista. Ovako je lepse, barem cavrljamo…
…vidis, nisam znao da je nas Deda kraljevskog (carskog) porekla. Interesantno. Ja sam mislio da je samo onaj moj imenjak zvanicni monarh u Srbiji 😉
Inace lepo se provedi na moru, nadam se da putujes sa agencijom Konte, cuo sam da su jako dobri i ekspeditivni 😉
Dragi nevidljivi prijatelju,
evo da te podrži još jedan bloger :).
Moj utisak je da kroz svaki blog neko „naglas“ premešta unutar sebe neki teret (ili „teret“) s jednog mesta na drugo, na ovaj ili onaj način.
Moj blog je jedini meni moguć (i zakonski dozvoljen) način da „izrazim“ svoj teret; situacija je blago rečeno jeziva, i kolege i ja smo se odlučili na to maleno parče prostora u virtuelnom svetu primarno da pokušamo makar malo da pomognemo, makar jednoj osobi.
Nama se u realu poslednjih možda godinu dana događaju strašne stvari; došli smo do toga da nas pacijenti mole za pomoć – koja nema sa nama nikakve veze. To su naši stari pacijenti, mada – ponekad i sasvim nepoznati ljudi.
Molbe su da vam se kosa digne na glavi – samo jedan mali primer: mlađa žena sa sela, kojoj je dete od 16 godina obolelo od M. Hodgkin (maligno oboljenje), a zakazano za zračenje za 8 meseci.
Došla je sa 200 g kafe, da zamoli nas da li šta možemo, jer više nema kome da ode, ne zna koga da pita…
Kada se ljudi obraćaju nama, to ne znači da smo mi tako sjajni i divni… to znači da je stanje STRAŠNO, da su ljudi izgubljeni u sistemu koji odavno ne funkcioniše, da su očajni i da nemaju više kud. Meni se prethodnih 20-tak godina nije događalo ovo što se sada događa. Mator, iskusan terenac koji je svašta video, dođe mi da sednm i da plačem sa pacijentom zajedno…
Mi – i ja – online ne možemo mnogo. Dobijamo mailove u kojima nas mole za najrazličitije vrste pomoći, dosad smo uvek uspevali da rešimo sve – čak ako je čitalac u drugom gradu, ljudi pišu kasnije da je sve u redu, da se zahvaljuju….
Onda mi je srce puno. Molim da se ovo sve moje pisanije ne shvati kao samohvala ni EPP, ne dao Bog, zemlja bi me progutala. Ja od bloga nemam ništa, kao ni kolege, imamo samo taj osećaj da smo nekom nešto pomogli, i da će možda makar nešto, zeru jednu, doprineli poboljšanju, samo jedan korak…
Mi ne smemo da pričamo o pacijentima, ne smemo da pričamo o struci i esnafu kako zapravo jeste, ne smemo da iznosimo javno naše probleme, ne smemo da kažemo kakvo jeste stanje zdravlja nacije… Možemo samo ovoliko.
Onda, Exxx, pogledaš duboko u sebe.
Pa – lepo kažeš: to meni lično, intimno, pomaže ovako ili onako, ja ću za to da izdvojim ovoliko vremena, jer time sebe lečim, održavam ono svoje normalno „ja“ koje sve i svako gleda da „izmesti“, imam online prijatelje koji me razumeju i bodre, i to je otprilike to.
Ja bih bila slobodna da kažem da mi deluješ veliki i pametan :), i da ti je sve ovo što ja pišem više nego jasno, ali malko više podrške neće da škodi – a usput i ja mogu (još jednom) da premestim naglas svoj teret s jednog mesta na drugo :).
Svi ljudi koje ovde vidim su sjajni. Pojma nisam imala da može da postoji toliko interesantnog, inteligentnog, normalnog, mudrog, toplog sveta „na jednom mestu“. Velika mi je čast što vas „poznajem“, i smatram velikom srećom što postojite :).
Mislim da je „samo“ to sasvim dovoljno da čovek ima blog, Exxx.
Srdačan pozdrav, i nemoj nas napuštati :).