09.09.2010. godine u Negotinu su počeli 45. Mokranjčevi dani. 12.09.2010. u sklopu manifestacije koncert je održao i Bora Dugić sa svojim ansamblom »Vetrovi Balkana«. Mislim da nema potrebe pisati o Borinoj muzici. Ona i ne može da se iskaže rečima. Čovek jednostavno treba da čuje tu muziku, da je oseti, da mu prostruji telom, protutnja kroz dušu, prodrma emocije, razgali čula i tek onda može da shvati zašto se taj osećaj ne može objasniti rečima. To je muzika koja vas vraća u prošlost, vodi kroz mitove, istoriju i predanja, uvodi u jedno duhovno putovanje u kome vam je glavni vodič i medijum melodija koju stvara duša Bore Dugića posredstvom frule. Omamljuje vas poput Pana, otkriva nove horizonte, tera na razmišljanje, prouzrukuje euforiju i setu u isto vreme… Reči su nedovoljne da je opišu. Jednostavno Borina muzika se ne može samo slušati. Čak da to i hoćete. Ona se mora osećati. Jer takva je to muzika. Muzika sa dušom. Simfonija duše.

Ceo taj muzički spektakl upotpunili su i gosti: JelenaTomašević, vokalna grupa »Smilje«, akademski hor  »Collegium musicum« i dirigent Darinka Matić Marović.

Ko se iole razume u muziku naših prostora znaće da su svi gore pomenuti pravi profesionalci. Profesionalci koji uživaju u svom poslu jer je za njih muzika glavni pokretač, smisao i suština života, zadovoljstvo i užitak. Ali, koliko god se trudio da budem nepristrasan, meni je, ipak, u celoj toj priči, najdraža moja seka Jelena.

Jelena, ta devojka božanskog glasa i lepote nikog ne može ostaviti ravnodušnim. Jeca koja je prevalila jedan trnovit i jedini ispravan put, stigla do samog vrha i tako dokazala da je jedna od najboljih. Jeca koja peva još od malih nogu i kojoj je pesma čitav život. Jeca, moja sestra od ujaka. Ona je ta koja je Borinu muziku upotpunila i podigla na viši nivo. Jedino njen glas može biti dostojan pandan tom božanskom zvuku frule.

I kao što se Dugićeva muzika u potpunosti ne može dočaraiti rečima, za Jelenino pojanje važi isto pravilo. Moć i lepota njenog glasa se ne može opisati. Kao glas sirene kome se ne možete odupreti. Glas koji će kovitlati vašom dušom i emocijama kao što to vetar čini žutim opalim lišćem. To jednostavno treba doživeti. Jeza koja vam prožima čitavo telo, to obuzimanje emocijama koje vas dovodi do takvog stanja duha da ga sa sigurnošću ne možete nazvati ni radošću ni setom, ni blaženstvom ni nespokojstvom, … E tako se osećate dok slušate Jelenu dok peva.

Sad, spojite tu muziku i taj glas. Mislim da nije mogla da se napravi bolja kombinacija. Anđeoska muzika i božanski glas. Raj za dušu u pravom smislu te reči. Drago mi je da sam bio tamo.

Na veliku radost i čast moje porodice, Jeca je bila naš gost za vikend. Došla je dan pre koncerta jer je želela da to vreme posveti  samo nama. Najviše su joj se obradovali moja dva nestašna sinčića. Sada su mogli da se frajerišu i prave važni jer je njihova tetka, poznata i prelepa Jelena Tomašević, došla kod njih u goste. Sva deca iz komšiluka sjatiše se kod nas. Navodno da se igraju sa klincima. A non- stop su se vrteli oko Jece. Baš su bili zanimljivi. U svakom slučaju,  prilično zanimljiv, atipičan vikend u našem gradiću… Kamo sreće da je više takvih vikenda.

Advertisements