Još prilikom prikazivanja prošlog serijala »Farma« kružile su špekulacije da je srpska farma najbolja od svih farmi u regiji. Mnogi su to shvatili kao kompliment. A zapravo to je bila uvreda. Za normalne, naravno.

»Srbija ima najbolju farmu«. Drugim rečima rečeno, u Srbiji je najveća stoka. To bi značilo to. Ko tvrdi suprotno ili nije pri sebi ili ne zna da čita između redova.

Navodne VIP osobe žive i rade pod „teškim“ životnim uslovima, na farmi, i pri tom se navodno dešavaju raznorazna „sranja“. »Ovaj je prdno, onaj češe jajca, onaj mljacka dok jede, ona ima celulit i ne zna da peva, ona se napila i ispala joj sisa, ona sa povatala sa onim, onaj psuje kao kočijaš…« A narod se loži do imbecilnosti. Zgrožen sam stepenom koletktivnog neukusa i primitivizma.

Ljudi danonoćno gledaju te nonsense, trivijalnosti i sva ta bezuspešna glumatanja, prenemaganja i foliranja propalih i nikad afirmisanih kvazi (VIP)ovaca kojima je to bio jedini način da se ponovo ili konačno pojave na TV-u, da privuku pažnju i na taj način iskobeljaju iz zaborava i sveta anonimnosti. Dok nije počela da se emituje Farma, mislio sam da su grand šoV i latinoameričke sapunice nešto najgrđe što može da se desi našoj kulturi. Ni sanjao nisam da će se sve  to, jednog dana, sjediniti i postati jedno. Farma. Povrh svega, dnevnica svakog tog „VIP-era“ je jednaka mesečnoj zaradi bilo kog zaluđenog gledaoca. Ogromne pare s obzirom na krizu, nemaštinu i bedu koja vlada. A zašto? Samo da bi bili dosadni, nezanimljivi i primitivni, kao što i jesu ! Kao najveći apsurd i oksimoron u celoj toj priči je da sve to plaćaju oni koji gledaju i koji grcaju u nemaštini i bedi.

Sa druge strane, ako se osvrnemo na celu našu Srbiju a ne samo na VIP obor koji se emituje na Pink-u, doćićemo do zaključka da je cela Srbija jedna velika farma. Mnogo je stoke. Goveda su na sve strane. Malo je ljudi a previše marve. Zato se ta ružičasta farma tako i primila. Došlo je do masovnog identifikovanja stoke ispred TV-a sa stokom na TV-u.

U sledećim redovima osvrnućemo se na Farmu Republiku Srbiju. Pre svega, moraćemo da klasifikujemo svu tu stoku da bismo dali šlagvort celoj ovoj priči.

Prošlonedeljna zbivanja pokazala su nam da u Srbiji ima mnogo mržnje,  nazadovoljstva i besa. Ima mnogo besnih, zaluđenih i izgladneli pasa koji su krenuli da ujedaju ruku koja bi trebalo da ih hrani i drži na povocu. »To su naša deca«. Tako su ih nazvali mediji. Besni, naivni psići koji su tukli, razbijali,  „žarili i palili“  i matore prefrigane džukele koje su njima teledirigovale i manipulisale. Pored njih postoji i druga vrsta pasa. Verni psi sistema koji besprekorno služe svoje gospodare i čuvaju od tih besnih pasa i drugih besnih životinja. Oni će podneti i najveću žrtvu ako treba jer to je njihov poziv. Oni za to primaju dobru platu i imaju dodatne privilegije koje im omogućavaju da rade šta hoće bez nekih ozbiljnijih posledica. Što se tiče „vladara i gospodara“, očigledno je da  životinjski pandan koji ih najbojje i najbliže identifikuje je zasigurno pandan svinje jer po svojoj halapljivosti i proždrljivosti oni najviše podsećaju na svinje. Zbog svog neobuzdanog megalomanskog apetita skloni su i kanibalizmu, čemu sve češće pribegavaju. Satiru svoju sopstvenu vrstu, izjedaju svoj vlastiti narod koji im je i dao tu moć. To dovodi do zaključka da narod može da bude samo to što jeste, jedno veliko stado ovaca koje samo bleji i ništa više. Stado ovcaca koje muze i šiša ko kako stigne.

To bi bile te tri velike kategorije na koje se može klasifikovati stanovništvo Srbije ili bilo koje druge države. Nijanse su u pitanju. Sigurno je da ima tu i drugih životinja, i to: konja, magaraca, volova, ćurki, kokošaka, cica maca, kukavica, tvorova, gmizavaca, punoglavaca, lešinara, hijena, krtica, lenjivaca, trutova, gnjida,  ali ako vas baš toliko zanima pročitajte Orvelovu „Životinjsku farmu“ ili pak poslušajte album Pink Floyda „Animals“. Sve je tamo lepo objašnjeno i opevano pre mnogo, mnogo godina… Ali džaba, govoriti marvi. Kakav Orvel i Pink Floyd. Oni samo znaju za grand šoV i latinoamerčke serije, jednom rečju Farmu.

 

Advertisements