Danas se, sve češće, što u novinama, što na televiziji, spominju slučajevi mobinga, seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja naročito u poslovnom okruženju.  Javnom mnjenju se sve češće prezentira i objašnjavaja šta se sve smatra mobingom i seksualnim uznemiravanjem kroz raznorazne primere u crnim hronikama.

U čemu je problem?

Žena koju kod kuće muž po ceo dan maltretira, što psihički što fizički, na poslu traži svoja prava. Nema veze što kod kuće po ceo dan kuva, pere, pegla, čisti, riba, sređuje dok njen lenji muž sedi u fotelji cirka pivo, prdi i gleda fudbal, što urla na nju kad god mu se prohte, što mu se sve češće omačinje ruka,  što joj podriguje u facu sa zadahom na crno beli luka i rakiju dok je bambusa. To nije seksualno uznemiravanje i zlostavljanje. To je žena sama prihvatila onog trenutka kada je izgovorila sudbonosno „DA“. A kad je sama to prihvatila onda to nije zlostavljanje. U većini brakova je opšte prisutan taj sado-mazo odnos. Oduvek u braku postoji jedan sadista i jedan mazohista. Tako je ustrojeno. Ljudi su na to navikli. Zato se to i ne može smatrati zlostavljanjem i uznemiravanjem. Ali zato, kad ta žena ode na posao niko ne sme ništa da joj kaže a ne daj bože da joj dodeli po neki kompliment. Zaboga, pa to je seksualno uznemiravanje i mobing.

Zbog takve pogrešne predstave pojmova seksualno uznemiravanje, zlostavljanje i mobing,  i kod mene su se, kao i kod mnogih ljudi, javile određene nedoumice i nejasnoće u vezi definisanja pomenutih pojmova. Zato bih ovom prilikom zamolio psihologe, sociologe, borce za ljudska prava, raznorazne nevladine organizacije, kreatore zakona, da mi, ako to znaju i hoće, pomognu i razjasne pojam seksualnog uznemiravanja.

U čemu je dilema, zapravo?

Zanima me da li se smatra seksualnim uznemiravanjem ako vam neko „ide na qrac“ ? I da li sam u tom slučaju ja seksualno uznemiren ili osoba koja mi „ide na qrac“ ?

Unapred zahvalan naivni građanin.