Možda bi najpre trebalo dati objašnjenje zašto sam zaključao blog i zašto me nije bilo par meseci, ali koga je za to još briga ? Neću da se zavaravam činjenicom da sam tamo nekom, tamo negde nedostajao, ali ako jesam onda mi je drago zbog toga. Možda sam nekog i razočarao svojim postupkom ali šta sad da radim? Mnogo je ali u ovim rečenicama. Izgleda da sam ispao iz forme.

Možda sam želeo sebi da dokažem da nisam postao zavisan od interneta, da dokažem da ta viruelna stvarnost nije preuzela primat nam stvarnim životom i da mi prioritet nije posato taj digitalni svet u kome sam imao mogućnost da predstavljam sebe onakvim kakvim bi hteo da me vide i dožive a ne onakvim kakav stvarno jesam. Teško je odoleti toj vrsti sociološkog zbližavanja. Lepo je biti društveno prihvaćen, u centru pažnje, okružen hrpom prijatelja… Primamljiva je to ponuda. Biti neko drugi. Predstavljati sebe u najboljem svetlu  što će imati za cilj, manje ili više, ljudi koji će vas pratiti i poštovati. Ali to je samo zavaravanje i sebe i drugih. Život u laži. Virtuelno pa još laž. Apsurdno da nema gde. Zato su te socijalne mreže i doživele toliki uspeh i masovnu primenu. Ali to je tema o kojoj se mnogo razglabalo. Nema potrebe da se i ja sad tu pravim pametan i da popujem. Svima je preko glave tog popovanja i držanja predavanja kako treba da se živi, kako da se ponaša i za koga da glasa. Mnogo je mudrosera. Svi znaju sve i svi vas savetuju kako šta treba. Zato ja to neću da činim.

Ako volite da blogojute, blogujte. Ako volite da surfujute, čatujete, surfujte, čatujte po ceo bogovetni dan. Ako volite da se jebete, jebite see… Radite ono što vas čini srećnim jer ako mislite da je nekog za to briga i da mu je stalo, onda ste, moram vam reći, u velikoj zabludi. Nikog nije briga i nikom nije stalo. Sem vaših najbližih. Niko drugi vas neće razumeti, saslušati i voleti. A najbliži su tu. Na dohvatu ruke ili sa druge strane ekrana ?

 

 

preuzeto sa: http://www.ipad-wallpapers.us

 

Advertisements