Sinoć, posle duže vremena, izađoh sa ortacima u noćni život. Prilikom izlaska nismo se nimalo dvoumili gde ćemo otići. U gradu postoji samo jedan kafić u kojem se pušta muzika po našem ukusu. Alternativa, R’n’R, punk, grundge… A to je CINEMA. Tek kada smo otišli tamo saznali smo da je to veče bilo namenjeno za živu svirku. Bend  je prašio muziku naše mladosti: The doors, Peral Jam, Alice in chains, Radiohead zatim EKV, Partibrejkers, Plejboj…

U jednom trenutku obratih pažnju na omladinu oko sebe. I odmah mi kroz glavu prostrujaše misli: »To sve pijano.To sve ludo. To sve bez pameti«. U tom trenutku, spoznaji opšte poznate istine, sam sebe podsetih na neku prestrašenu babu koja se zgražavajući krsti  gledajući današnju omladinu šta radi i kako se ponaša. To me neminovno natera da sam sebi postavim nekoliko pitanja: »Nije li to vreme krenulo da me gazi ? Da nisam možda polako, ali sigurno zakoračio u svet matoraca čim mi je bilo tako čudno da se tu, odmah do mene, dvoje srednjoškolaca žvakaju i vaćare ne obazirajući se na svet oko sebe ? A da me šutka klinaca na drugom kraju kafića činila poprilično nespokojinim ?  Zar sam zaboravio  da smo i mi kao klinci bili takvi ?«

Međutim, kada bend krenu sa izvođenjem pesme Partibrejkersa: »Hoću da znam« i nakon stihova »Marijo majko božja da li vidiš šta rade sa tvojom decom?« rodi se ideja za pisanje ovog posta. Bog & Rock’n’roll. Blog & Rock’n’roll.

A propo, hteo bih kao napomenu da spomenem da sam 2000 i neke (zaboravio sam tačno koje godine beše) u Beogradu, na mašinskom fakultetu, prisustvovao tribini »Bog & Rock’n’roll«. Ujedno je to bila i promocija istoimene knjige koju je napisao jedan monah o svom pokojnom prijatelju, talantovananom slikaru, koji je živeo R’n’R životom. Odnosno, obojica su živeli tim životom. Jedan od njih je pronašao Boga i pritom svoj spas a drugi smrt. Monah je sve to u svojoj knjizi i opisao. Ali vratimo se na tribinu.  Svrha i namera te tribine bila je da, između ostalog, pokuša da pronađe zajedničku nit između religije i muzike to jest da odgovori na pitanje: »Da li je moguće širiti veru kroz rock’n’roll odnosno bilo koju drugu muziku mladih ?«

Da li se smatra bogohuljenjem i skrnavljenjem vere da tamo neka rock grupa, (a zna se kako žive rokeri) propoveda bibliju ? Da li se treba napraviti kompromis i jednu religiju transormisati i prilagoditi današnjem modernom čoveku i na taj sprečiti zastranjvanje čovekovo ili ostati tvrdokoran po tom pitanju jer bilokakva adaptacija i modifikacija je zapravo udaljavanje od istine i skretanje sa pravog puta ? U Grčkoj su, možda pronašli rešenje za te nedoumice. Monasi su osnovali svoj rock band koji propoveda pravoslavlje kroz rock rifove i to je omladina prilično dobro prihvatila. I kod nas je, pre jednog izvesnog vremena, pokrenut sličan projekat crkve i rock muzike: »Sagradimo Stupove« ali mislim da to baš i nije urodilo plodom.

I neću više da mudrujem i filozofiram, ostaviću Vama da o tim pitanjima razmislite ako Vas to uopšte i zanima.  Zato se vraćam na sinoćno veče. Na repertoar su došli i EKV  i njihova pesma  »par godina za nas«. Gledao sam ljude oko sebe kako pevaju i bio neizmerno sretan zbog toga, ali ipak debelo sam se  zamislio. Da li je ovo ipak zemlja za nas ili je ostalo još samo par godina za nas ?

ili

Ova 2 pitanja postavljam sam sebi godinama unazad gledajući svoju decu kako rastu. Ipak je EKV bio vanvremenski bend. A gde je tu Bog ? Kako gde ? Pa valjda nas neko posmatra?

PS Ukoliko vas zanima knjiga Bog & Rock’n’roll kao i mnoge druge knjige, možete ih downloadovati ovde.

Advertisements