Ah, da, 8. mart – Međunarodni dan žena. Praznik lepšeg pola. Dan kada će žene širom ove naše lepe planete (ne cele planete) simbolično proslaviti praznik ženskog protesta i bunta. Praznik koji je uspostavljen još pre više od 100 godina. Praznik koji bi trebalo da simboliše buđenje ženske populacije i njihovo stremljenje ka ostvarivanju svojih osnovih prava kao bića i građana… Dan kada je ženama dozlogrdilo i kada su se usprotivile onom što ih sputava. Dobro. To svako od nas zna. A ako neko i ne zna, tu je google, tako da nema brige oko toga. Međutim ono što mene kopka u celoj toj priči izneću u sledećim redovima.

Kao prvo skupoceni pokloni ? Čemu ti pokloni ? Kakve veze oni imaju sa emancipacijom žena ? Da nije u pitanju komercalizacija još jednog praznika ? 8. mart je postao potrošački praznik jer su takvi događaji neophodni za opstanak  ovog potrošačkog društva.  Kupujte ženama poklone jer to je njihov praznik. Glupa marketinška propaganda. Vrlo uspešna propaganda.

Muškarci kupuju poklone svojim ženama, devojkama, švalerkama, mamama, sestrama, ćerkama strinama, tetkama, ujnama, babama, kolegenicama, prijateljicama, sekretaricama… ?

Žene kupuju poklone svojim sestrama, mamama, ćerkama, tetkama, strinama, ujnama, babama, prijateljicama, kolegenicama, ljubavnicama… ???

Deca kupuju poklone svojim mamama, sestrama, tetkama, strinama, babama, ujnama, simpatijama, drugaricama, učiteljicama, vaspšitačicama, nastavnicama, profesorkama… ?????

Svi kupuju zato što je 8. mart. A ja bih postavio još jedno prosto pitanje: Zašto ??? Šta time dokazujemo ? Emancipaciju žene ili našu podređenost potrošačkom društvu u kome smo svi mi kao jednike indoktrinovani kao potrošači ???

Neko će reći da je taj poklon:  čin učtivosti i džentlmenstva, mali znak pažnje, poštovanje osobe kojoj se poklon daje, iskazivanje ljubavi, znak izvinjenja, nadoknada za uskraćenu pažnju…

A ja bih postavio još jedno pitanje. Zar za takve gestove i postupke mora da se čeka taj 8. mart ? Zašto ne bismo bili takvi svaki dan ? Zašto dan žena treba biti taj 8.mart ? To je tako stereotipno i otrcano. Demode. A uz to, u procesu, komercijalizacije tog praznika, izgubljen je pravi smisao postojanja, obeležavanja i slavljenja dana žena. Žene koje su se pobunile daleke 1908. godine nisu to tako zamišljale. Ili jesu ? Ja sad ne znam da li je ta emancipacija uspela. Jednostavno prerasla je u feminizam, mizandriju i poligamiju. Nije emancipacija ponašati se kao američke tv ikone iz seks i grada i očajnih domaćica … Jednostavno muškarci i žene ne mogu biti jednaki jer su u pitanju dva sveta, dve planete, dva pola, dve polovine jedne celine, dve suprotnosti… Ne mogu biti jednaki, ali imaju jednaka prava i OBAVEZE !!!

Ne bih želeo da me posle ovog posta shvatite kao nekakvog mizogina jer ja žene volim svom svojom dušom. Iz tog razloga, ovom prilikom, proglašavam još jedan dan danom žena – 7. mart. Isto tako, svim damama koje prate ovaj blog posvećujem svoju pesmu u ime ovog novog praznika:

 

ŽENA

Lepotica i rugoba, veštica i vila,

grešnica i svetica, anđeo i đavo,

to je žena.

Majka i ćerka, supruga i sestra,

ljubavnica i švalerka, prostitutka i kurva,

to je žena.

Madona i konkubina, devica i bludnica,

boginja i robinja, princeza i sluškinja,

to je žena

Ljubav i mržnja, istina i laž,

mudrost i glupost, svetlost i tama,

to je žena.

Inspiracija i muza, pesma i poezija

podstrek i izazov, kušnja i čežnja,

to je žena.

Potreba i navika, fantazija i opsesija,

pakost i prezir, porok i greh,

to je žena.

Lice i naličje, početak i kraj,

patnja i sreća, život i smrt,

to je žena.

Uteha i nada, razum i briga,

ljubomora i obmana, prevara i preljuba,

to je žena.

Trijumf i slava, poraz i sram,

nebesa i raj, ponor i pakao,

to je žena.

 

 

Advertisements