Evo još jedne satirične priče iz Ninusove knjige „Vojna tajna“. Meni se ova čak najviše i dopada. Uživajte !!!

.

Žeđ za znanjem

.

Diplomirao sam u roku. Ni na jednom ispitu nisam pao. Prosečna ocena 9,95. Na fakultetu sam provodio i dane i noći. Učio sam po dvanaest sati dnevno. Zamalo da me proglase za studenta generacije.

Moj najbolji prijatelj završio je fakultet tek posle deset godina sa prosečnom ocenom 6,00. Niko ga nikada nije video da uči, a dane i noći provodio je sa društvom u kafani. Za to vreme dok je on „studirao“, ja sam magistrirao, zatim doktorirao, ali posao nisam mogao da nađem. Uzalud sam obijao pragove naših fabrika i preduzeća. Baš kad sam ja doktorirao, moj prijatelj je najzad diplomiraoi, naravno, to proslavio sa svojim društvom u kafani. Na toj proslavi jedan od redovnih posetilaca te birtije ponudio mu je posao u uglednoj i uspešnoj firmi, što je moj drug oberučke prihvatio.

Od tog događaja prošlo je sedam godina. Ja i dalje učim, osvajam nova znanja, ali nikako da pronađem neki posao. Bilo kakav ! Samo da mogu da platim podstanarsku kiriju i vratim dugove koje imam.

Moj drug je postao ugledni direktor.Počeo je da se bavi politikom. Pojavljuje se i na televiziji. Jedno veče sam ga gledao. Rekao je da je svako kovač svoje sreće i da samo ljudi žedni znanja imaju šta da traže u našem društvu.

Sada se i ja redovno nalivam znanjem. Ne izlazim iz kafane. Valjda će i mene neko da zapazi ! Pa, nisam ni ja za bacanje !

Advertisements