Evo još jedne satirične priče iz Ninusove knjige „Vojna tajna“. Meni se ova čak najviše i dopada. Uživajte !!!
.
Žeđ za znanjem
.
Diplomirao sam u roku. Ni na jednom ispitu nisam pao. Prosečna ocena 9,95. Na fakultetu sam provodio i dane i noći. Učio sam po dvanaest sati dnevno. Zamalo da me proglase za studenta generacije.
Moj najbolji prijatelj završio je fakultet tek posle deset godina sa prosečnom ocenom 6,00. Niko ga nikada nije video da uči, a dane i noći provodio je sa društvom u kafani. Za to vreme dok je on „studirao“, ja sam magistrirao, zatim doktorirao, ali posao nisam mogao da nađem. Uzalud sam obijao pragove naših fabrika i preduzeća. Baš kad sam ja doktorirao, moj prijatelj je najzad diplomiraoi, naravno, to proslavio sa svojim društvom u kafani. Na toj proslavi jedan od redovnih posetilaca te birtije ponudio mu je posao u uglednoj i uspešnoj firmi, što je moj drug oberučke prihvatio.
Od tog događaja prošlo je sedam godina. Ja i dalje učim, osvajam nova znanja, ali nikako da pronađem neki posao. Bilo kakav ! Samo da mogu da platim podstanarsku kiriju i vratim dugove koje imam.
Moj drug je postao ugledni direktor.Počeo je da se bavi politikom. Pojavljuje se i na televiziji. Jedno veče sam ga gledao. Rekao je da je svako kovač svoje sreće i da samo ljudi žedni znanja imaju šta da traže u našem društvu.
Sada se i ja redovno nalivam znanjem. Ne izlazim iz kafane. Valjda će i mene neko da zapazi ! Pa, nisam ni ja za bacanje !
E x p e r i m e n t 
Heh, dragi moj „doktore“ kad smo pričali onomad o mom još uvek neobjavljenom romanu, ne spomenuh da je nosilac priče upravo jedan takav „doktor“. Elem, u stvarnosti imam jednog potencijalnog kod kuće (9,95 na ETFu, treća godina) Ako završi ovde, dok sam mu ja majka neće se nagledati Balkana! Ima puškom da ga oteram, pa gde god bilo!!!
Miljana
normalno 😉
Nastavi kao Silent Bob iz Clerks-a ;).
Ivane
dobrodošao u eXperiment
odavno sam gledao taj film ali da si mi dobru ideju da ga downloadujem i ponovo odgledam 😉
Brutalno.
Milko
i na žalost naša realnost 😦
Ali baš realno!
I ja sam diplomirala u roku, jes’ pala sam par ispita, i nemam toliki prosek, ali sam bila izuzetan student. I sada radim posao za koji sam previše kvalifikovana, primam platu nižu od proseka, bavim se skupljanjem odbijenica i žedna sam znanja 😉
Ivana
možemo da oformimo klub 😉
Nista novo, najbolji poslovi se sklapaju u kafanama!
Zelena
ali stvarno je tako 😉
Ne znam da li si gledao film „7 i po“, i sećaš se priče o liku koji je prodao jabuku pa kupio dve, i nasledio milionče od strica? „Poenta je da te usere“, lepo reče čovek 🙂
Sopranovsky
gledao sam, normalno. Dobar film 😉
i ja bih da se napijem s tog izvora. 🙂
Prve godine mojih studija iznajmljivala sam garsonjeru od jednog ‘mlađeg’ bračnog para. Živeli su u blizini sa njegovim roditeljima-penzionerima i četvorogodišnjim sinom. Oboje fakultetski obrazovani. Ona je radila u struci, al platu nije primila mesecima. Odlazila je na posao ni sama ne zna zašto. Živeli su od kirije i penzije njegovih roditelja. On sa 36 godina života nije radio ni dana. Tehnički fakultet je manje-više završio u roku. Do ženidbe je još i tražio posao, a od kad se oženio prestao je i da traži. Jedino gde je redovno odlazio, a njegova žena ludela zbog toga, je mali fudbal svakog četvrtka naveče.
Jednog petka gazdarica je došla na kafu sa vestima.
‘Onaj moj sinoć došao sa fudbala i rekao da od ponedeljka počinje da radi.’
Zaista, tako i bilo. Gazda je obećanog ponedeljka došao kući sa službenim aFtom i službenim mobilnim preparatom.
Tog Fatalnog četvrtka u hali je sa njima igrao vlasnik jedne firme, a pošto već poslednjih godina njegovu firmu partnerska firma iz Slovenije dobija na turniru u malom fudbalu čovek je rešio da ojača svoj tim. Gazdin posao nije bio u struci, al plata je bila više nego pristojna i redovna, jedini uslov je bio da i dalje igra mali fudbal svakog četvrtka.
Bila sam svedok te priče još na prvoj godini studija i ko za inat ostah na fakultetu, umesto da sam svoje vreme trošila na nekom fudbalskom terenu. 😀
Šunjo
ti si mogla post da napišeš 😉
Exxx,
ja ga i napisala, zar je bitno da li je kod mene ili tebe?!? 😉
Šunjo
dobra si ti cura 😉
Po Ninusu, bila bi daleko bolja da sam kafanska cura. 😉
Šunjo
bila bi možda uspešnija ali ne i bolja 😉 Ovakva si najbolja 😉
Misliš
KAO JA !!! 😛
😛
Ko će, bre, da plaća doktore? Prekvalifikovani su pa sede bez posla, ili su digli sidro i zapalili na truli zapad. 🙂
Jungle Queen
pamet ovde nikad nije imala prođu 😦
Ma sve nas žedne preko vode prevode, mamucu im bemje
WOOman
ko je tebe naljutio ?
Snažno asocira na TV seriju „Bolji život“
Mišo
za bolji život treba bolji izbor 😉
Onaj „zabludeli sin“ igrajući karte postade direktor bez ijednog dana radnog staža.
Mišo
vidiš ja se toga nisam dosetio 😉
Moja je slicna prica kao tvoja samo sto sam ja vec radio u nekoliko jakih privatnih firmi…i takvih kao tvoj drug ima stvarno mnogo, tako jedan moj drugar koji radi u drzavnoj firmi kao sef neki…kad sam ga pitao dok smo studirali zasto je dao 2 ispita za 5 godina on mi kaze Hoces li ti da mi platis ispit …tu je sve receno.
Pogledaj kakva nam je drzava i sve ce ti biti jasno !
Marko-Buki
dobodošao u eXperiment
strašno je ovo što nam se dešava
Znam da nije poenta priče, ali ima tu i jedan afirmativan nivo… To sa kafanom i fudbalom (i sl, ) može da se čita i kao „emotivna inteligencija“. Ja sam tek posle 40-te počeo da kapiram tu stvar, koliko je to REALNO važno – zapravo neophodno u stvarnom svetu. Mogu da zamislim doktora nauka koji ne ume da progovori tri čiste (zato što razgovara samo sa svojom persijskom mačkom). Iz istog razloga na svakom intervjuu ga eliminišu kao „asocijalnog“, a bog-za šta psiho test pokaže…
Miodraže
u pravu si za to ali ipak smatram da znanje treba da bude merilo jer samo znanje i praktična primena istog dovodi do prosperiteta
Slušam od mnogih muških, kako poslove sklapaju u kafani. Vidim, da se i posao može pronaći na istom mestu. Na žalost!
Šta bi sa ženama?Kako one da dodju do posla. Poznajem jednu takvu, koja je završila tehnološki (5 godina studija) fakultet, u medjuvremenu se udala, rodila dete, upisala doktorat, ali, od posla ništa. Gde ona da ga traži!
Je*ena vremena, zaista!
Dudo
na žalost, naša realnost, diplome hvata prašina…
Poznat mi taj scenario, taj film sam izgleda više puta gledala.
Eh, moram da se propijem, to je rešenje.
Breskvica
kuća časti 😉
Lepo ja kazem da je kafana nenadjebiva. Zato je volim.
Elektra
samo umereno 😉
Haha… dok imamo duha biće i nas.
Branko
stvarno smo narod sa duhom 😉